Видео Архиве - Страница 11 од 26 - Јадовно 1941.

Босанска крајина у Другом светском рату

12. октобар 2018.

Босанска Краjина jе област коjа се простире од Уне на западу до Врбаса на истоку, и од Саве на северу до Ливањског и Дувањског поља у Херцеговини на jугу. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 25. марта 2016. године. Данас две епархиjе Српске православне цркве покриваjу ову териториjу, а то су Епархиjа бањалучка и Епархиjа бихаћко-петровачка. По попису из 1931. године, 13 срезова ове области имало jе апсолутну српску већину (гламочки, петровачи, крупски, кључки, мркоњићки, сански, босанско-новски, босанско-дубички, босанско-градишки, приjедорски, бањалучки, котор-варошки и прњаворски), а само jе jедан срез имао муслиманску већину. То jе био бихаћки. Уочи Другог светског рата, овде jе живело близу 400.000 православних душа.

Јован Б. Душанић: Српско-руски храм у Бањалуци или Стогодишња идеја се остварује

17. септембар 2018.

Почела изградња српско–руског храма и духовно–културног центра у Бања Луци. У Бањалуци је данас у току свечаност када ће се, у насељу Алеја центар, обавити освећење темеља српско-руског храма и културног центра. На централном тргу (кружног облика, површине 6.500 квадратних метара) налазиће се српско-руски храм, а наспрам трга поред олтарског дела храма гради се духовно-културни центар. Сада су се стекли услови да наша генерација, напокон, може да оствари идеју која је у нашем народу спонтано настала пре стотину година и трајала све до наших дана. Убрзо после мученичке смрти руског цара Николаја II Романова (1918) у народу се појавило масовно убеђење да Срби не смеју да забораве како је руски

Будо Симоновић: Огњена Марија Ливањска (ВИДЕО)

29. јул 2018.

У емисиjи “ТРАГОВИ ЖИВОТА“- Српска РТВ, говори Будо Симоновић, аутор књиге „Огњена Мариjа Ливањска“. Ово драгоцjено дjело представља свjедочанство о усташким злочинима над Србима у Ливну и околини, односно у селима на рубу Ливањског поља, почињеним у прољеће и љето 1941. године, а поновљеним и у наjновиjим ратним сукобима на том подручjу, посебно током 1992. и 1993. године. То jе свjедочанство о 1587 жртава, претежно дjеце и неjачи, мучених и на наjзверскиjи начин побиjених на губилиштима у околини Ливна. О томе говоре преживjели са тих губилишта, посебно преживjели из неколико jама, чиjе jе казивање своjевремено инспирисало и Ивана Горана Ковачића да напише своjу гласовиту поему „Јама“. О томе говоре

Улцињ: Група Албанаца покушала да спречи митрополита Амфилохија да служи литургију

10. јул 2018.

Након гурања, расправе, негодовања православних вјерника, полиција је обезбиједила да митрополит Амфилохије, свештенство и народ дођу до Цркве, али не на темеље храма гдје је требало да буде служена Света архијерејска литургија. Група од двадесетак Албанаца предвођена Хаџијом Сулејмани, одборником улцињске Демократске партије, јутрос је покушала да спријечи Његово високопреосвештенство митрополита црногорско-приморског Амфилохија да служи Свету архијерејску литургију на темељима Цркве Светог Јована Крститеља на Свачу у Улцињу. Албанци предвођени одборником улцињске владајуће коалиције покушали су да онемогуће прилаз цркви, па је полиција обезбиједила долазак, али не на темеље храма, саопштила је Митрополија црногорско-приморска. Сулејмани је рекао да су митрополит Амфилохије, свештенство и вјерници „дошли да освајају“ и да он,

СРАМОТА НА ХРВАТСКОЈ ТЕЛЕВИЗИЈИ: У Јасеновцу се играо фудбал, било је забава (ВИДЕО)

9. јун 2018.

Игор Вукић, проусташки ревизиониста, а који је иначе и адвокат „Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац“, гостовао је јуче у емисији „Бујица“ на З1ТВ Игор Вукић, проусташки ревизиониста, а који је иначе и адвокат „Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац“, гостовао је јуче у емисији „Бујица“ на З1ТВ, где се свим снагама трудио да оправда, умањи или негира злочине усташког режима и НДХ, а највећа срамота је изјава „анонимног сведока Јасеновца“, који је рекао да се „недељом играо фудбал и да су биле приређиване приредбе“, а касније је ту изјаву потврдио и Вукић. Емисија је почела класичном јадиковком хрватских екстремиста о томе како „за време комунизма није било могуће истраживати

Постављен камен темељац за споменик борцима ЈВуО

Помен првим требињском жртвама усташког терора (ВИДЕО)

1. јун 2018.

Чланови Удружења поштовалаца Југословенске војске у отаџбини из Требиња данас су организовали помен првим жртвама усташког терора из нашег града, требињским Србима страдалим 1. јуна 1941. године. Помен пострадалим Србима служен је на мјесту планираном за изградњу споменика погинулим борцима ЈВуО и невиним српским жртвама Другог свјетског рата у улици Обала Луке Вукаловића, гдје је данас положено цвијеће и упаљене свијеће за покој душа страдалника, као и постављен камен темељац за споменик борцима ЈВуО и невиним цивилним жртвама Другог свјетског рата. На годишњицу страдања требињских Срба, најстарији члан удружења Трифко Пејановић поставио је камен темељац за будући споменик погинулим борцима ЈВуО и невиним српским жртвама. Предсједник Удружења поштовалаца Југословенске војске

Оригиналан снимак- Усташе код Ливна бацају Србе у јаму крајем јула или почетком августа 1941.(фото:wikipedia.org)

Није било страшно!? Нови скандал на ХРТ-у због Јасеновца (видео)

31. мај 2018.

Игор Вукић, кога портал „Индекс“ описује као познатог филоусташког ревизионисту, а који је иначе и адвокат Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац, гостовао је јуче у емисији „Добар дан, Хрватска“ на хрватској државној телевизији, где се свим снагама трудио да оправда, умањи или негира злочине усташког режима и НДХ. Један од главних фалсификата које Вукић пропагира јесте да је Јасеновац био радни логор, а не логор смрти, као и да бити заточеник у Јасеновцу и није било толико страшно, преноси хрватски портал „Индекс“. У том тону је написана и Вукићева књига „Радни логор Јасеновац“, коју је аутор јуче промовисао на националној хрватској телевизији. У емисији је требало да гостује и историчар Хрвоје Класић, али је одбио да дође када

Србска Хирошима: Село у којем је НАТО уништио животе уранијумом – село смрти! (ВИДЕО)

31. мај 2018.

У аветињско село Пљачковицу изнад Врања, где је током бомбардовања 1999. НАТО сручио готово 2.000 пројектила, скоро две деценије нико не долази. Урушене куће зарасле су у коров, а километрима около нема живота. После бомбардовања Пљачковице измерено је зрачење од чак 236.000 бекерела по килограму. Реч је о јонизујућем зрачењу 8.000 пута већем од дозвољеног. То је и разлог због чега мештани верују зашто је број оболелих од карцинома у овом крају повећан 12 пута. – Ко ће тамо жив да зађе? Једино ако је ван памети. После бомбардовања тамо је ратни штаб послао осам радника “Водовода” који су двадесетак дана ограђивали контаминирани простор. Убрзо су добили пеге и пликове

Шта недостаје за играни филм о Јасеновцу?

27. мај 2018.

За више од седам деценија, колико је прошло од ослобођења Јасеновца, снимљено је неколико документарних филмова са том тематиком, а тек два играна. Mедији преносе да ће држава спонзорисати нови у којем би могли да глуме светски познати глумци. Зашто таквог филма није до сада било и где је њихова предност у односу на документарне? За Хичкока је живот био мањи од филма. За нас је то, чини се, тема Јасеновца. Иако је и око њених подвига било полемике, хуманост Дијане Будисављевић добила је документарну форму. Претходиле су године прикупљања материјала, али и довољна временска дистанца. „За разлику од историчара који темама не приступају док не прође 30 година, пошто

Брадина - спомен обиљежје убијеним српским мјештанима Фото: РТРС

Брадина- 26 година од злочина над српским цивилима

25. мај 2018.

Служењем парастоса и полагањем вијенаца, у Брадини је обиљежено 26 година од злочина над Србима, који су починиле муслиманске и хрватске снаге из Коњица. У логорима је убијено 70 мјештана, а за ове злочине правосуђе БиХ до сада никога није осудило. У Брадини се 25. мај 1992. године дубоко урезао у сјећање старице Недељке Жуже. Тога дана убијен јој је син, други одведен у логор, да би потом од непријатељске гранате у Хаџићима погинуо њен малољетни унук. – Свог сина сам сахранила овдје код ове јелике. Млађи син је био у затвору, а послије рата смо одселили у Братунац. тамо је почео да ради, али је умро од посљедица пребијања у затвору. Остала сам сама – кроз плач говори

Душан Басташић: Сећање на жртве НДХ је усмјерено и на превенцију геноцида

24. мај 2018.

«Урадили смо филм који смо успели да прикажемо у српској метрополи, у Београду, и наравно да то представља задовољство, поготово што је дошао неочекивани број људи», каже за NewsFront — Србија господин Душан Ј. Басташић, оснивач удружења грађана «Јадовно 1941.» о промоцији његовог филма «Крст над јамом». Удружење „Јадовно 1941.“ од 2009. године посећује, истражује и обнавља сећање на места масовног злочина и српског страдања у комплексима хрватских усташких логора. «То велико страдање током Другог светског рата од стране НДХ и њених војних формација је битно одредило животне путеве потомака жртава. Само на подручју логора Јадовно од 40 000 жртава има огромни број потомака. То значи да је велики број људи

КРСТ НАД ЈАМОМ: Памтиш ли Србине црвену ријеку што нам из груди тече?!

22. мај 2018.

„Овде је мир, уместо нас нек` ветар њише тополе, Памтиш ли Србине црвену реку што нам из груди тече, Ако још живиш, ослушни звуке – то наше усне моле, Црне усташке крстове спали на видовданско вече, Памтиш ли Србине црвену реку што нам из груди тече?!“ У потпуно испуњеној дворани Културног центра „Владо Дивљан“ у Београду, синоћ је приказан документарни, дугометражни филм „Крст над јамом“, аутора Душана Басташића. Душан Басташић је оснивач и предсједник удружења потомака и поштовалаца жртава усташке НДХ-а – „Јадовно 1941.“ из Бања Луке. Удружење „Јадовно 1941.“ од 2009. године посјећује, истражује и обнавља сјећање на мјеста масовног злочина и српског страдања у комплексима хрватских усташких логора.

Међународна конференција о Јасеновцу (Фото: РТРС)

Злочин у Јасеновцу на међународном нивоу окарактерисати као геноцид

22. мај 2018.

У Бањалуци је почела Седма међународна конфенција о утврђивању истине о Јасеновцу. Обим страдања Срба, Јевреја, Рома и осталих анти-фашиста биће додатно документован у 30 радова аутора из Српске, Србије, Велике Британије, Израела, Русије и осталих држава. Првог дана дводневне конференције изнесени су запањујући подаци, мало познати и добро упућеним у размјере геноцида почињеног у НДХ. Представници Међународне комисије изричити су да је обим страдања дјеце у такозваној НДХ био вишеструко већи чак и од броја о којем говоре српски историчари. Ове податке, између осталог, црпе и из усташке штампе. Србољуб Живановић, предсједник Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, рекао је да су Хрвати и муслимани убили 110.000 дјеце, а не

Додик: Убијање Срба у Јасеновцу окарактерисати као геноцид (ФОТО)

22. мај 2018.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик сматра да се страдање и убијање Срба у Јасеновцу мора на међународном нивоу окарактерисати као геноцид. http://arh3.rtrs.tv/arhiva/2018/05/22/tvclip028116.mp4 Додик је истакао да Република Српска подржава организацију Међународне конференцију о Јасеновцу у Бањалуци, која је раније одржавана и у Њујорку и Израелу, те је заинтересована да се она у континуитету одржава и даје одговоре на многе изазове. „Осим утврђивања чињеница за систем логора Јасеновац, треба ући и у позадину, односно припрему једног таквог злочина који се није десио само те године када се дешавао, већ је био дио организоване припреме хрватских националиста још од самога почетка формирања заједничке југословенске државе тог времена“, рекао је Додик новинарима. Он сматра

Мајка хероја с Кошара за бугарску ТВ АЛФА: Терористи су их мучки убили из заседе

22. мај 2018.

Укупан број погинулих српских војника, само на Кошарама је 119. Од тог броја 10-12 су још увек горе, нестали и неће вероватно никад бити пронађени. Лозанка Радоичић, мајка страдалог хероја са Кошара Владимира (19), боравила је недавно у Софији и исказала свој протест што су на овом самиту ЕУ у учествовали шиптарски злочинци Рамуш Харадинај и Хашим Тачи, али и представници Србије Александар Вучић и Ана Брнабић. Она је том приликом за бугарску телевизију „Алфа“ испричала и своју трагичну причу: – Мој син је отишао 23. јуна 1998. године у војску, а 30. септембра исте године је погинуо на Кошарама. То је караула на југословенско-албанској граници. У патролу су пошли