Видео Архиве - Страница 10 од 26 - Јадовно 1941.

Александар Нећак: „Завештање“ – филм као споменик

26. март 2019.

Уобичајено је да на споменицима стоји текст да су „ту страдали комунисти, антифашисти и родољуби од руку окупатора и домаћих издајника“, a страдали су невини људи и деца само зато што су били Срби, Јевреји или Роми. Та једноставна реченица најбоље обезвређује фалсификовану историју. Због тога сам уверен да је филм „Завештање“ био преко потребан. Он је заправо та једноставна реченица, у филму мултиплицирана кроз казивања преживелих, реченица која огољује усташтво и обесмишљава сваки покушај искривљивања историје Извор: ФБ страница филма „Завештање“ Филм „Завештање“ (2017), у режији Ивана Јовића, са снимљеним сведочењима оних који су као деца преживели логоре Независне државе Хрватске, био нам је преко потребан, јер само сећање није

Караџић: Српски народ је победио, Хаг ми ништа не може; Поносно чувајмо Републику Српску!

21. март 2019.

Адвокат и члан тима одбране Радована Караџића, Марко Сладојевић у изјави за РТРС, пренео је шта је први председник Републике Српске поручио српском народу после изрицања пресуде. – Српски народ и ја, заједно са њим, смо већ победили. Створена је Република Српска, а српски народ је слободан у властитој држави. Жртва коју ја подносим је мања од других. Хиљаде младића је својим животима изградило Републику Српску. Многи су постали ратни инвалиди… Највећу жртву су поднеле мајке чији су синови, често јединци, дали живот за слободу српског народа. То су истинске жртве. Ова јалова освета Хашког трибунала мени, старцу, не може ништа. Нисмо се предавали ни када је било далеко теже,

ПОЗИВНИЦА: У Београду премијера документарног филма „Засијаше гробови Солунаца“

10. март 2019.

У досадашњем раду Удружење за неговање и чување српске баштине „Кајмакчалан“ и Удружење „Од стећака до крајпуташа“ су постигли завидне резултате на плану неговања културе сећања на пале српске војнике у ратовима 1912-1918. Блискост обрађених тема резултирала је тиме да, у нови подухват, уђу са заједничким снагама. Наиме, Министарство за рад, борачка и социјална питања је, на прошлогодишњем конкурсу, препознало важност теме и одобрило пројекат Удружења „Кајмакчалан“ (које је са партнером Удружењем „Од стећака до крајпуташа“) припремило филмско остварење под називом „Засијаше гробови Солунаца“. Ради се о документовању традиционалне активности чланова Удружења „Кајмакчалан“ на уређењу српских војничких гробаља у подножју планине Ниџе, коју прате изјаве еминентних историчара, као и непосредних

Miriam Steiner-Aviezer: Истинa o устaшaмa пoзнaтa je циjeлoм свиjeту

25. јануар 2019.

У Јад Вашему пoстojи oбимнa дoкумeнтaциja o устaшким злoчинимa, брojни дoкумeнтaрни филмoви, кao и прeкo 300 видeoискaзa прeживjeлих жртaвa из устaшких лoгoрa. И бaш зaтo су пoкушajи нeгирaњa и уљeпшaвaњa НДХ нeприхвaтљиви и, рeклa бих, примитивни, пa сe чудим дa ниткo oд нaдлeжних нe види кaмo вoдe тaкви изгрeди пojeдинaцa. У пoвoду 9. јануара, гoдишњицe Kристaлнe нoћи, у Зaгрeбу je прикaзaн филм ‘Зaбoрaвљeни’ у кojeм je путeм изjaвa стручњaкa и прeживjeлих дaтa синтeзa Хoлoкaустa, oднoснo гeнoцидa нaд Јеврејима нa свим тaдa oкупирaним пoдручjимa Jугoслaвиje oд 1941. дo 1945. Aутoрицa филмa кojи ћe зaсигурнo joш бити прикaзивaн у Хрвaтскoj je Nica Gonen , a знaчajнe зaслугe зa њeгa имa и Miriam

Видео: „Споменик“ – филм Мике Антића о Новосадској рацији

23. јануар 2019.

Писац и новинар Мирослав Мика Антић пре 50 година снимио је документарни филм о Новосадској рацији под називом „Споменик“. Овај документарац се и после пет деценија сматра можда једним од најбољих документованих сведочења о злогласној рацији, али и о томе како су преживели у годинама после живели са сећањима на овај трагичан догађај. Иначе, у време снимања овог документарца није било државних и црквених комеморација и помена, а Новосађани су тада самоиницијативно одлазили на обалу реке и палили свеће. Није било ни споменика на Кеју жртава рације. Тај споменик ће тек 1971. године бити постављен, док су плоче са именима преко 1.200 убијених постављене почетком 1992. године. Извор: 021.рс Везане вијести:

Нови докази о масовним гробницама у Јасеновцу

20. јануар 2019.

Новооткривене фотографије концентрационог логора Јасеновац из ваздуха, које је снимио амерички пилот у јануару 1945. године, кључни су доказ размјера злочина у овом логору, али и покушаја усташких злочинаца да сакрију трагове. ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО! Фотографије је, сасвим случајно, открио хрватски историчар Горан Хутинец, а први их је објавио хрватски магазин Национал. Ово је уједно и снажан ударац покушајима ревизије историје, односно негирању злочина у Јасеновцу, поручују стручњаци. На фотографијама Јасеновца, које је у архиву Националне збирке ваздушних фотографија у шкотском Единбургу пронашао Хутинец, јасно се виде масовне гробнице и то на подручју Градине, са друге стране ријеке Саве. Видљиво је и ромско гробље, али и сви објекти у склопу логора

Доња Суваја: Још једна прича Личка!

20. јануар 2019.

“У Суваји се данас живи неким нормалним животом, ако се то може тако рећи, јер је овај дио Лике доста страдао. Овдје су мјештани пуно страдали и у Другом Свјетском рату, али и у ратовима деведесетих. Све је било порушено, али, ето ми смо се вратили” збори Ђуро Векић, на почетку приче о Суваји, коју посјетисмо уочи Божића. Имају он и супруга Зорица двоје дјеце, двоипогодишњег сина Новака и годину дана старију кћерку Уну. Баве се пољопривредом. Од јутра до мрака, стално посла има, збори супруга Зорица. “То је наша свакодневница, дјеца, обавезе, имамо стадо коза, бавимо се малинарством. Све што произведемо је здраво, није прскано“, додаје Зорица Најтеже је

У сплитском суду свједочења српских логораша из „Лоре“

20. јануар 2019.

Послије тринаест година од посљедњег свједочења, двоје логораша из Требиња свједочили су у Жупанијском суду у Сплиту, у предмету „Лора 3“, против Томислава Дуића, управника злогласног логора и Емилија Бунгура, једног од војних полицајаца. Ријеч је о кривичним дјелима ратног злочина, почињеним над заробљеним војницима. Мирко Бабић, један од свједока, који је преживио тешке психичке и физичке тортуре, каже да је поновио истину о свом страдању у Лори, и још три логора у Хрватској. Раније је давао исказе истражитељима Сипе и у Жупанијском суду у Сплиту. Посљедњи пут је свједочио 2006. године. Због тешких ратних злочина над заробљеним српским цивилима и војницима, хрватско правосуђе злочине у Лори раздвојило је у

СИМПОЗИЈУМ О ЈЕЗИКУ: Колико политички компромиси угрожавају српски идентитет? (ВИДЕО)

30. новембар 2018.

У Новом Саду је 23. новембра одржан симпозијум о српском језику и ћирилици. На симпозијуму су говорили проф. др Милош Ковачевић, проф. др Вељко Брборић, еметирус проф. др Славко Гордић, проф. др Мато Пижурица, проф. др Јово Радош, проф. др Бранко Баљ. Извор: Слободна Херцеговина

НЕЋУ ДА ШАЉЕМ СРБЕ ИЗ БЕОГРАДА ДА ГИНУ, А ОНИ ИЗ КРАЈИНЕ БЕЖЕ! Процурео Слобин забрањени говор (ВИДЕО)

19. новембар 2018.

Када се проговори о протеривању Срба из Хрватске, не може да се не помене „издаја“ или „продаја“ из Србије. На интернету се појавио снимак који је дуго био забрављен, а у ком је Слободан Милошевић отворио душу новинару и рекао шта се заиста догађало тог 5. августа када је колона Срба кренула у Србију. На питање да ли сте тражили да се брани РСК и инсистирали на њој, а десио се Бљесак и Олуја, Милошевић је одговорио: – Залаго сам се да се брани. У преговарачкој позицији дошли би до бољег решења. Чак је таква порука и послата Србима, али није било ниједног потеза одбране, а после смо гледали како

Гост ТВ Храм: Душан Басташић – УГ Јадовно 1941.

30. октобар 2018.

На ТВ Храм, у емисији Духовни портрети, гост проф. Раденковића био је др Душан Басташић. Аутор и водитељ: Горан Раденковић, професор Богословије Светог Саве у Београду. Извор: ТВ ХРАМ

Василије Крестић: Од истине до заблуде, па назад

30. октобар 2018.

Од истине до заблуде, па назад, у овој Седмици говори историчар, академик, један од двојице живих писаца Меморандума САНУ Василије Крестић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 8. децембра 2015. године. Уредник и водитељ Ана Томашевић. Послушајте снимак емисије: Извор: РТС Везане вијести: Василије Ђ. Крестић: Где станује геноцидност у хрватској … Крестић: Велике грешке учињене због слоге и јединства … Крестић: Ни по коју цијену не смијемо дизати руке од Космета … Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике Академик Василије Крестић поводом годишњице оснивања НДХ …

Басташић: Заборављен дио нашег историјског искуства из периода НДХ

27. октобар 2018.

Погледаjте излагање Душана Ј. Басташића на трибини: „Зашто негуjемо културу заборава?“ Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 27. октобра 2015. године. Политика потискивања сjећања, настављена jе и након посљедњег рата због такозваног развиjања добросусjедских и «приjатељских» односа, али jе таj изговор апсолутно неприхватљив за потомке и поштоваоце српских жртва. „Скоро jе заборављен таj дио нашег личног, породичног, националног историjског искуства из периода Независне Државе Хрватске /НДХ/, коjи jе jако важан да бисмо могли рећи да имамо интегрисан идентитет и да данас разумиjемо ко смо и шта смо“, рекао jе Басташић на трибини, коjа jе одржана на Факултету политичких наука у Београду. Тема трибине био jе геноцид почињен над српским народом на подручjу

Документарни филм: Мученици из Лоре, Челебића и Дретеља

15. октобар 2018.

Логор је постојао од 1992. године до 1997. године, а кроз њега је прошло 1.005 заробљеника где су били стравично психофизички мучени, због чега је “Лора” сматрана најужаснијим логором на простору бивше Југославије. Сплитски логор смрти био је у функцији све до августа 1997. године, иако је рат био и формално завршен. Покренуто је неколико истрага, а суђењем је окончан тек поступак у тзв. предмету Лора 1, који се односи на злочине над српским цивилима који су у Лору доведени из околине Сплита. Све оно што се дешавало у „Лори“ нашло се и у извештају тадашњег специјалног изасланика УН Тадеуша Мазовјецког од 17. новембра 1992. Документ је прослеђен хрватским министарствима

Босанска крајина у Другом светском рату

12. октобар 2018.

Босанска Краjина jе област коjа се простире од Уне на западу до Врбаса на истоку, и од Саве на северу до Ливањског и Дувањског поља у Херцеговини на jугу. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 25. марта 2016. године. Данас две епархиjе Српске православне цркве покриваjу ову териториjу, а то су Епархиjа бањалучка и Епархиjа бихаћко-петровачка. По попису из 1931. године, 13 срезова ове области имало jе апсолутну српску већину (гламочки, петровачи, крупски, кључки, мркоњићки, сански, босанско-новски, босанско-дубички, босанско-градишки, приjедорски, бањалучки, котор-варошки и прњаворски), а само jе jедан срез имао муслиманску већину. То jе био бихаћки. Уочи Другог светског рата, овде jе живело близу 400.000 православних душа.