arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Сећате ли се Аврама Израела? Ево како данас изгледа! Ово је његово сећање на бомбардовање 1999. године (ВИДЕО)

29. март 2018.

„Пажња, пажња, ваздушна опасност за Београд!“ Овим речима огласио се са Студија Б Аврам Израел, тада начелник београдског Центра за обавештавање. Начелник Центра за обавештавање и узбуњивање током НАТО бомбардовања Југославије Аврам Израел отворио душу да му је најтежа ноћ била када је гелер од бомбе убио малу Милицу Ракић (3) у Батајници. „Нисам могао да верујем да се неко дрзнуо да на крају 20. века малу земљу и велики народ стави под крила свог ‘милосрдног анђела’… И данас осећамо последице њихове милосрдности“, присећа се Аврам Израел. Израел је имао „неславну“ улогу да први пут после Другог светског рата притисне систем за узбуњивање и објави ваздушну опасност у Београду. РАЗГОВОР

Обиљежавање 26 година од страдања 46 Срба у Сијековцу на подручју општине Брод.

Додик: 26 година од злочина за који нико није одговарао

26. март 2018.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да се у Сијековцу 26 година обиљежава страдање невиних цивила и злочин који су починиле регуларне хрватске снаге и паравојска муслимана, за који нико није одговарао. „Нама је јасно да у БиХ нема правде за Србе јер да је има, до сада би неко одговарао за злочин који је овдје учињен. Ово је егзактан примјер злочина над недужним цивилима у којем су људи нападнути и убијени у својим кућама, убијене су читаве породице“, рекао је Додик новинарима у Сијековцу након полагања вијенаца на спомен-плочу за недужно страдале цивиле. Додик је истакао да су 26. марта 1992. године у Сијековцу страдали цивили који су

Рогатица: Одржана промоција документарног филма и књиге „Душу нису убили“

22. март 2018.

У Рогатици је синоћ одржана промоција документарног филма и истоимене књиге свједочења „Душу нису убили“ ауторке Мире Лолић Мочевић и историографске монографије „Затирање Срба у Босни и Херцеговини у 20-ом вијеку“ аутора доцента др Драге Мастиловића. http://arh3.rtrs.tv/arhiva/2018/03/22/tvclip026766.mp4 Кроз низ постресних свједочења овај пројекат је историјски приказ голготе коју је српски народ преживљавао током 20-ог вијека. Ауторка Мира Лолић Мочевић каже да је цијели пројекат замишљен као мултимедијални пројекат који се састоји од документарног филма о страдању Срба у БиХ у цијелом 20. вијеку, док доцент др Драго Мастиловић истиче да Србе у БиХ штити још само институционални оквир Републике Српске и да, ако не би било тог оквира, не би

Војин Никитовић

Војин Никитовић – заборављени јунак са пруге (ВИДЕО)

22. март 2018.

Данас се навршава 76 година од усташког злочина у Старом Броду, код Вишеграда, када је у кањону Дрине убијено око 6.000 српских избеглица. Месецима раније, Вишеград је био крцат људима, који су, после припајања Босне и Херцеговине Независној Држави Хрватској, покушавали да се спасу, бежећи ка Србији. Граница је, међутим, за њих била затворена, али се, захваљујући једном ужичком машиновођи, који је у Вишеграду, отео воз, барем 500 српске нејачи спасило и пребегло до ужичких села. Била је то крађа за понос. Бекство из окупираног Вишеграда, са око 500 избеглица које је тајно сместио у вагоне, и јурњава пругом ка Србији. Машиновођа Војин Никитовић, је одабрао погодно вече, отео локомотиву,

livanjsko_spomenici.jpg

Ливањско поље – непосредно пред рат 1992. године

21. март 2018.

У кратком видео запису аутор документуjе локалитете српског страдања са малоброjним и тада jош очуваним споменицима жртвама побиjеним 1941.г. од стране хрватских усташа. До сада наjкомплетниjи приказ о страдању Срба Ливањског поља 1941. године, урадио jе господин Будо Симоновић са своjом књигом „Огњена Мариjа Ливањска“   Везане виjести: Вађење костиjу из jаме Равни Долац 1991. године Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 06. април 2012. године.

zitomislic.jpg

Беседа после опела преподобномученицима Житомислићким 1991. – † Патријарх Павле и † митрополит Владислав

20. март 2018.

Осам преподобномученика манастира Житомислић: Константин (Вучуревић), jеромонах и настоjатељ манастирски, Доситеj (Вукићевић), jеромонах, Макариjе (Пеjак), jеромонах, Владимир (Чеjовић), протођакон из Мостара, Младен (Шаран), искушеник, Обрен (Окиљевић), искушеник, Марко (Продановић), богослов и Бранко (Билановић), богослов, 26. jуна 1941. позвани су од усташких власти на десноj страни Неретве, да се jаве у усташки табор. Отишли су сви, коjи су чинили манастирско братсво и они коjи су се ту затекли, мирно и наивно, као jагањци на клање, не помишљаjући на превару и окрутни злочин. Мучени су од усташа и потом одведени до jаме Видоње, у брду изнад Неретве. Ту су живи бачени и на њих jе набачено камење. Јама послиjе рата ниjе била

Прилог БН Телевизије о страдању Пребиловаца /материјал из 2008./

16. март 2018.

Посмртни остаци 600 мртвих у Пребиловцима, као и остаци других Срба из Чапљине, општине Столац и других области (по неким рачуницама око 3.000 људи, а посмртни остаци су прикупљени у око 120 дрвених сандука) извађени су из jаме Шурманци 1990. године и сахрањени у новоизграђену цркву у Пребиловцима. Нажалост, у jуну 1992, црква jе срушена и сви остаци су претворени у прашину и пепео. То jе учињено од стране припадника ХОС-а, ХВО-а и редовне хрватске воjске. Извор: БН Телевизија Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 18. јануар 2012. године.

ljuban_jednak.jpg

Љубан Једнак: Говорило ми је нешто да ћу остат’ жив

13. март 2018.

Документарни филм jе прича о човjеку коjи jе 1941. године jедини преживио покољ у глинскоj цркви Пресвете Богородице. Злочин коjи се догодио ниjе био наjброjниjи по жртвама, али jе био наjстрашниjи по свом карактеру. Љубан Једнак jе поред гнусног злочина у Глини преживио 1995. године и „Олуjу“, да би му се душа две године касниjе придружила душама великомученика коjи нису преживjели покољ у глинскоj православноj цркви.          

(фото;Катера.њуз)

Сећање на убиство српских девојчица у Сарајеву (фото)

9. март 2018.

Због чега одговора нема 23 године? Хладнокрвно убиство девојчица Милице Лаловић и Наташе Учур на Грбавици 11. марта 1995. године , не интересује Сипу и Тужилаштва БиХ. Породицама убијених девојчица остаје туга и неодговорена питања ко је и због чега наредио снајперисти тзв. АР БиХ да упути смртоносне хице и то у примирју. Радојка, мајка Наташе Учур, није смогла снаге да прича, заплакала је на помен кћерке и на трагичан догађај из марта 95-те. (Катера) Извор: Васељенска ТВ Везане вијести: Годишњица убиства српских дјевојчица на Грбавици | Јадовно …

Логори за децу у НДХ

ВИДЕО – Логори за децу у НДХ

27. фебруар 2018.

Навршило се више од седам децениjа од затварања последњих концентрационих логора у Независноj држави Хрватскоj коjа jе jедина у свету имала и логоре за децу. Аутор емисиjе Квадратура круга, Бранко Станковић, кроз три емисиjе под називом „Дубина злочина“ открива на коjе су све начине страдала деца са Козаре и Поткозарjа у усташким логорима. Овај вредни серијал емитован је у три дела, 31. октобра, 14. и 21. новембра РТС-у. У дечjим логорима у Сиску, Јасеновцу, Јастребарском, Староj Градишки и Метаjни на Пагу страдало jе 23.500 српске деце чиjа jе имена, презимена, место рођења и порекло пописао Драгоjе Лукић и сам дете логораш. Лукић jе 40 година истраживао усташке злочине над српском децом

© Sputnik/ Aleksandar Milačić

ЕКСКЛУЗИВНО Руски митрополит: Срби су на раскршћу, мораће да изаберу (видео)

23. фебруар 2018.

Српски народ јесте пред избором, а веома је тешко и вероватно немогуће помирити у овом тренутку тежњу ка евроинтеграцијама с тежњом ка даљем развоју дијалога са Русијом, сматра митрополит волоколамски Иларион, председник Одељења Руске православне цркве за спољне црквене везе. Митрополит Иларион у Београд је дошао како би присуствовао откривању мозаика у куполи Храма Светог Саве, а истиче да није случајно што се тај догађај поклопио са прославом 180. годишњице успостављања односа између Русије и Србије. — Наши народи повезани су вишевековним везама који сежу још из времена Светог Саве и из времена многих наших владара који су штитили српски народ. Није случајно што у центру Београда стоји споменик последњем руском цару. Код нас у Русији досад нема споменика Николају

Мира Лолић Мочевић, промоција пројекта

У Требињу представњен пројекат Мире Лолић Мочевић, „Душу нису убили“ (ВИДЕО)

21. фебруар 2018.

У Требињу је представљен пројекат „Душу нису убили“, који се састоји од истоименог документарног филма и књиге свједочења новинарке РТРС-а Миле Лолић Мочевић и историографске монографије „Затирање Срба у БиХ у 20. вијеку“ професора Драге Мастиловића, декана Филозофског факултета у Источном Сарајеву. Према мишљењу многих историчара и научника, голготу, коју је прошао српски народ током 20. вијека, није прошао ни један други народ у Европи, истакла је Мира Лолић Мочевић. Зато је циљ ових књига да отргну од заборава страдање српског цивилног становништва током једног вијека и три рата. „То је уџбенички документ, литература да покаже и свијету и нама самима колико само страдали. Циљ пројекта је да сами то

Американци видели истину о Косову: Дечани су исто што и Палмира (видео)

21. фебруар 2018.

Филм редитеља и продуцента Бориса Малагурског „Косово: Моменат у цивилизацији“ премијерно је приказан у Чикагу у сали Цркве Светог Стефана Дечанског. Филм се бави баштином Унеска на Косову и Метохији и приказује колико велика угроженост заиста прети српским манастирима на том делу територије Србије. Пројекција филма ће се наредних дана одржати у Мајамију и другим америчким градовима, наводи „Српска телевизија из Америке“. Борис Малагурски и овај филм добили су велику подршку у Чикагу а сама тема, прича и кадрови српских манастира на Косову и Метохији гледаоце нису оставили без коментара. Како каже аутор, филм је важан зато што треба свету да покаже шта се заправо дешава са српским наслеђем на

Миодраг Живковић

Овај дио свијета неће доживјети државу као што је била Југославија

13. фебруар 2018.

Чувени београдски вајар Миодраг Живковић, који је аутор низа познатих споменика из Другог свјетског рата, попут споменика на Сутјесци, Кадињачи и стријељаној дјеци у Крагујевцу, сматра да ће обичан човјек увијек поштовати тековине које ти споменици баштине и вриједности на којима је почивала некадашња Југославија. Споменик на Сутјесци, који је изграђен 1971. године, након распада Југославије готово да је био заборављен, а једно вријеме се није обиљежавала ни годишњица те славне епопеје из Другог свјетског рата у којој је погинуло више од 7.000 југословенских родољуба. Посљедњих година, све је више посјетилаца у Долини хероја, а споменик је постао инспирација умјетницима из читавог свијета. „Када је у питању његова физичка будућност

Фото: Youtube Screenshot

У емисији Моргана Фримена Срби окривљени за рат и геноцид /ВИДЕО

6. фебруар 2018.

У документарној емисји „Прича о нама“ коју на каналу Национална географија води познати холивудски глумац Морган Фримен (80) изнете су тврдње да је српски народ крив за рат на просторима бивше Југославије, као и за геноцид и етничко чишњење у Сребреници, пише „Курир“. Лист наводи да се у епизоди која је приказана у недељу показује Фримен у Сарајеву и Сребреници где се сусрео са босанским новинарем Сенадом Хаџифејзовићем и његовим сином Феђом. „Шта се забога овде десило?“, узвикнуо је Фримен шетајући гробљем у Сребреници, а затим следи одговор Феђе Хаџифејзовића. „Оно што се овде десило је геноцид. Граница са Србијом је веома близу. Срби су дошли овде и хтели да

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА