arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Страх од освајача — покушаће да отму оно што су изградили српски краљеви

Сваки Србин који живи у енклавама на Косову и Метохији заслужује медаљу за храброст јер је њихов живот тежак у моралном, економском и физичком смислу, каже француски хуманитарац Арно Гујон, истичући да је такав живот недостојан за Европу на почетку 21. века. Не знам како ти људи живе тако већ 18 година, то је стварно подвиг, наводи Гујон, који већ четрнаесту годину помаже српском становништву у јужној српској покрајини. Ових дана одвезао је на Космет још један конвој хуманитарне помоћи, 43. по реду. Сваке године за време новогодишњих и божићних празника Гујон са девет до десет волонтера организације „Солидарност за Косово“ одлази да би заједно са Србима у енклавама дочекали празнике у жељи да им, како каже, пруже и материјалну и моралну

Божић у Грачацу: На рушевинама успомена на Николу Теслу (ВИДЕО)

Путоказима вођени, уочи најрадоснијег хришћанског празника упутисмо се у Лику пркосну, у село Дерингај, у општини Грачац. Ту живи породица Миљуш, Никола са оцем Даном и мајком Јованком. Уочи Божића, као и у свим православним породицама, и овдје у Лици, усијеца се бадњак. Потом се бадњак кући доноси, док се за породичним столом трпеза спрема, каже Никола Миљуш из Дерингаја, говорећи здравицу.  Иначе, породица Миљуш живјела је у Дерингају све до седамдесетих година прошлог вијека. Тада Николин отац Дане добија посао у Бихаћу и сви се селе управо у град на Уни. Никола је у Бихаћу ишао у школу, али  је био одличан кошаркаш. Све до пред рат играо је

Тјентиште Фото: РТРС

У току уређење Националног парка „Сутјеска“(ВИДЕО)

У сусрет 75. годишњици Битке на Сутјесци, у Долини хероја на Тјентишту у току је велико сређивање највећег и најстаријег националног парка у БиХ-„Сутјеска“. Стари сјај биће враћен и „бетонским реликвијама“, међу којима је и грандиозни споменик, који је више од 20 година био запуштен. Грандиозни споменик подигнут је 1971.године, од када је и уписан као један од највеличанственијих у свијету. Његовог откривања присјећа се осамдесеттрогодишњи Петар Ћосовић који је у то вријеме био омладинац у радним акцијама. – Овдје је било такво славље и тако расположење када смо ово стварали, каже Петар. Споменик који је иснпирација многим умјетницима, међу којима је и популарна бразилска група „Акордар“, од љетос је

Joван Пејин (Фото: Јутјуб)

Јован Пејин: Хрвати краду туђу истрију, њихови историчари халуцинирају (ВИДЕО)

Гост продукције „Балкан инфо“ био је Јован Пејин, историчар и бивши директор Историјског архива Србије. Пејин је 2012. године узбуркао хрватску јавност, када је гостујући на ХРТ1 изјавио да је „Вуковар одувек био српски град“ и да „Хрвати данас причају српским језиком“. Пејин каже да Хрвати краду туђу историју и споменике и својатају је као своју. Он је објаснио да Хрватски историчари говоре о непостојећој историји која је последица халуцинација и у којој се средњовековна Хрватска простире и Панонији, и преко Дрине па све до Црног мора. Говорећи о серијалу „Хрватски краљеви“, Пејин је објаснио да су Хрвати зидали цркве малих димензија по чему се највише  види колико је била

Хероји са Кошара: Имали су се рашта и родити (ВИДЕО)

Битка за Кошаре остаће упамћена као једна славна епопеја српске војске, а сјећање на хероје те битке вјечна је обавеза нашег друштва. Подсјећамо, битка за Кошаре почела је 9. априла 1999. године.  Читавих 67 дана, у караули на југословенско-албанској граници на Јуничким планинама, које се надовезују на Проклетије, тадашња Војске Југославије бранила је од Ослободилачке војске Косова, војске Албаније и НАТО авијације гранични прелаз Раша Кошарес. Непријатељ је изненадио, али иако је заузео Кошаре, није успео да оствари циљ и пробије границу на коју се намјерио, упркос знатно бројнијем људству и ратној опреми. Србија је још једном показала чојштво и јунаштво. О бици на Кошарама не може да се прича

ВИДЕО: Испливао Месићев досије који доказује да је радио за Удбу

„144831 – то је број досијеа бившег предсједника Стипе Месића из Удбе“. Тим је речима Велимир Бујанец отворио последњу Бујицу и пред камерама показао подебљи досије од 50-ак страница који је нестао из Хрватског државног архива, а наводно га немају ни у МУП-у ни у СОА-и. Након што је Јутарњи лист прије неколико дана објавио вест о нестанку Месићевог досијеа из Државног архива, редакција Бујице успела је преко поузданих веза у хрватском обавештајном систему доћи до шокантног материјала. У емисији су пуштени делови досијеа, а најављено је да ће у Бујицама које следе бити пуштен и остатак. „Месић Јосипа Стјепан рођен 24. 12. 1934. године у Славонској Ораховици, котар Нашице,

Изетбеговић и Махмуљин са муџахединима Фото: РТРС

Махмуљин знао да су муџахедини заробљавали и мучили Србе! (ВИДЕО)

Телевизија Републике Српске у посједу је необјављеног снимак на којем командант Трећег корпуса тзв. Армије РБиХ Сакиб Махмуљин, након окупације Возуће, постројава муџахедине. Из снимка је видљиво и да је знао да ова екстремна јединица држи српске заробљенике. Разговарали су о бројним темама, али не и томе како треба поступати са заробљеним Србима. На снимку се виде Махмуљин и Алија Изетбеговић испред постројених јединица које Изетбеговић поздравља на арапском језику и муџахедини који отпоздрављају. Иако их је Алија Изетбеговић видио постројене, командант Трећег корпуса тзв. Армије РБиХ Сакиб Махмуљин, у рапорту је додатно потврдио да су у нападу на Возућу учествовали муџахедини. Потврдио је да су дејствовали унутар јединица којима је

nenad-antonijevic.jpg

Видео: Култура сјећања и памћења – Ненад Антонијевић

„Однос говорне историjе и историографске литературе“ назив jе предавања одржаног у оквиру проjекта „Култура сjећања и памћења – Однос према жртвама Холокауста и геноцида 1939-1945“ Ненад Антониjевић – историчар, виши кустос Музеjа жртава геноцида из Београда своjим предавањем успоставља корелациjу између усмених свjедочења преживjелих као историjских извора и историографске литературе. Начин, припрема интервjуа, приступ, искуства из из вишегодишњег рада само су неки од елемената коjе су учесници семинара могли да чуjу. Везане виjести: Видео: Култура сjећања и памћења – Јасмина Тутуновић Трифунов Видео: Култура сjећања и памћења – Душан Павловић и Мр Мира Јовановић-Ратковић Видео: Култура сjећања памћења – Драгослав Илић Видео: Култура сjећања и памћења – мр Жељко Вуjадиновић Видео:

pozivnica-2.jpg

Видео: Култура сјећања и памћења – проф. др Никола Б. Поповић

Видео са предавања проф. др Никола Б. Поповић на тему „Тоталитарне идеологиjе између два рата и настанак Трећег раjха“ одржаног 23. марта 2012. године у Бањоj Луци, у оквиру семинара „Култура сjећања и памћења – oднос према жртвама холокауста и геноцида од 1939. до 1945. године Везане виjести: ПРЕДАВАЊА О ОДНОСУ ПРЕМА ЖРТВАМА ХОЛОКАУСТА И ГЕНОЦИДА Видео: Култура сјећања и памћења – отварање семинара

jovan-mirkovic.jpg

Видео: Култура сјећања и памћења – Јован Мирковић

У оквиру проjекта „Култура сjећања и памћења – Однос према жртвама Холокауста и геноцида 1939-1945″ Јован Мирковић jе 25.априла 2012. године одржао предавње на тему „Бања Лука као локални примjер спровођења Холокауста и геноцида“. Предавње jе, углавном,  било засновано на статистичким показатељима коjи су битан елеменат егзактног научног истраживања ове тематике. На краjу предавња развила се занимљива дискусиjа са учесницима проjекта, студентима Одсjека за историjу у Бањоj Луци. Везане виjести: Видео: Култура сjећања и памћења – Др Милан Кољанин ПРЕДАВАЊА О ОДНОСУ ПРЕМА ЖРТВАМА ХОЛОКАУСТА И ГЕНОЦИДА Видео: Култура сјећања и памћења – отварање семинара Видео: Култура сjећања и памћења – проф. др Никола Б. Поповић Видео: Култура сjећања и памћења

© Sputnik/

Пернар: Зашто сам се одрекао католичке вере (видео)

Заступник опозиционог парламентарног Живог зида Иван Пернар открио је за Спутњик зашто се одрекао католичке вере, какав је осећај када хапшења постану део свакодневице, као и по којем ће светском државнику памтити 2017. годину. Шетајући Дунавским кејом, нашег госта из Загреба питали смо шта је то што и даље везује Србе и Хрвате, који град по његовом мишљењу треба да буде престоница Израела, али и какви би били наши односи да је Југославија опстала. „Националистички појам који нам је наметнут сугерише да уопште није битно какав је наш живот него само да на папиру имамо некакве државе. А те државе које имамо заправо и нису државе, то су марионетске владе којима се управља споља. То су државе у којима нема

predrag-lazarevic.jpg

Видео: Култура сјећања и памћења – Предраг Лазаревић

Видео са предавања које је покојни Предраг Гуго Лазаревић на тему „Холокауст и геноцид у послиjератноj европскоj култури“ одржао 23. марта 2012. године у Бањоj Луци, у оквиру семинара „Култура сjећања и памћења – oднос према жртвама холокауста и геноцида од 1939. до 1945. године“.   Везане виjести: Видео: Култура сjећања и памћења – проф. др Никола Б. Поповић  

Стеван Костић

VIDEO: Independent State of Croatia: Fear, Abyss, Silence

SERBIAN How did the Independent State of Croatia come to be, what was its character and who decided on life and death? Why was the Slana Camp on the island of Pag named “the hell in a rocky desert”, how were numerous karst pits on Mount Velebit used in the summer of 1941, why there were no children on Mount Kozara years after the Second World War, and whether the strongest impression is from the „mountain of dead in the plains of Slavonia“, the name some people gave to Jasenovac? These are the questions that a three-part documentary film of the Radio and Television of Serbia (RTS) “Independent State of

ВИДЕО: Филм „Пакао Независне Државе Хрватске“

Документарни филм „Пакао Независне Државне Хрватске“, снимљен у продукцији Музеја жртава геноцида у Београду, доступан је и на сервису You Tube. Овај документарац садржи до сада непознате чињенице о злочину над Србима у Хрватској током Другог свјетског рата. Taj важан филм режирао је Драган Ћирјанић. Сценариста, в.д. директора Музеја Проф. др Вељко Ђурић Мишина, објашњава да је филм, који траје 88 минута, подијељен у два дијела – први приказује историјат усташке идеологије и однос према српском народу, а други говори о судбини српске дјеце у усташким логорима и акцији Диане Будисављевић како би их спасла. – Филм приказује историјат идеје о фалсификатима хрватске повијести на основу српске историје – оцјењује Ђурић.

Видео: Култура сјећања и памћења – Др Милан Кољанин

Видео са предавања Др Миланa Кољанинa на тему „Антисемитизам у Европи“ одржаног 28. марта 2012. године у Бањоj Луци, у оквиру семинара „Култура сjећања и памћења – oднос према жртвама холокауста и геноцида од 1939. до 1945. године“.     Везане виjести: ПРЕДАВАЊА О ОДНОСУ ПРЕМА ЖРТВАМА ХОЛОКАУСТА И ГЕНОЦИДА Видео: Култура сјећања и памћења – отварање семинара Видео: Култура сjећања и памћења – проф. др Никола Б. Поповић Видео: Култура сjећања и памћења – Предраг Лазаревић

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.