arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Кошаре

Документарни филм “Досије Кошаре 1999.“ (ВИДЕО)

19. новембар 2017.

Традиционални  сусрет родбине и бораца са Кошара, одржава се сваке године у касарни Расина у Крушевцу, 23.септембра. Ове године неки од њих поделили су своје искуство које је путем овог видео записа постало трајни документ. Неправедно запостављени хероји са Кошара још увек носе ожиљке и ране на души и телу. Пакао који су преживели и жртве у њему поднете, имале су само један циљ – слободу и очување државне територије. Они знају да су у томе успели јер иако више стотина пута јачи и бројнији непријатељ није успео да продре ни метар на територију коју су бранили. Оно што нису очекивали била је предаја државног врха и то у миру.

Vukovarski_bluz.jpg

Денис Бојић: Вуковарски блуз (ВИДЕО)

19. новембар 2017.

Филм коjи говори о стању српске заjеднице у Вуковару, рефлексиjи на остатак Републике Хрватске, односима и потенциjалима. Филм коjи говори о стању српске заjеднице у Вуковару, рефлексиjи на остатак Републике Хрватске, односима и потенциjалима. Улога и нарациjа Зоран Коjић; аутор: Денис Боjић; сниматељ: Синиша Ћеjић.   Концепт филма jе на jезику прихватљивом и нашем народу разумљивом, предочити ситуациjу те међуетничке односе готово 20. година од заврештка ратних догађања на просторима бивше Југославиjе. Документарни филм у продукциjи Радио телевизиjе Републике Српске, снимљен у маjу 2014.

ВИДЕО: Час историје – серијал Саве Самарџића и Немање Девића

17. новембар 2017.

Ауторска емисиjа историчара Саве Самарџића и Немање Девића на ТВ Јасеница (Смед. Паланка). У реализациjи емисиjе учествуjу и: Александар Божовић- Жишка (глас уводне шпице), Вељко Миљуш (монтажер) те ученици Паланачке гимназиjе: Сара Аранђеловић, Лазар Кузмановић и Алекса Стоjановић коjи су позаjмили своjе гласове у емисиjи. Емисиjа се бави темама из националне историjе и може се премиjерно погледати сваког четвртка од 21 сат на поменутоj телевизиjи.   Епизода 1. О циљевима емисије Епизода 2. Косовски бој Епизода 3. Свети деспот Стефан Лазаревић Високи Епизода 4. Светосавски народ Епизода 5. Сеобе Срба Епизода 6. Ратна 1914. Епизода 7. Српска ратна драма 1915/1916. године Епизода 8. Слобода 1918. Епизода 9. Хероји Првог светског рата Епизода

Скелани - Злочини сребреничких муслимана, под командом Насера Орића

Документована смрт или нестанак 29.070 Срба- од чега 447 дјеце (ВИДЕО)

13. новембар 2017.

Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица током рада на Пројекту пописа и евидентирања српских жртава рата у БиХ у периоду 1991-1995. година документовао је смрт или нестанак 29.070 лица од чега 2.385 жена и 447 дјеце, саопштио је данас директор овог центра Милорад Којић. Представљајући резултате овог пројекта, Којић је на конференцији за новинаре у Бањалуци рекао да су у базу података Центра унесени и подаци за 659 лица српске националности која су страдала или умрла од посљедица рањавања или посљедица репресије и рата. Којић је рекао да се за 629 лица раде додатне провјере и комплетира документација, јер Центар посједује одређена сазнања и индиције

Јошаница - храм Фото: РТРС

Одржано добротворно вече за наставак градње цркве задушнице у Горњој Јошаници (ВИДЕО)

11. новембар 2017.

У Фочи је одржано добротворно вече за наставак градње цркве задушнице у Горњој Јошаници, на мјесту једног од најмасовнијих страдања српских цивила у протеклом рату. Међу њима и дјеца од двије,седам и десет година. Четрдесеттрогодишња Душанка Лаловић имала је седамнаест година када је скривена у шуми чудом преживјела масакрс на Никољдан 1992.године. Помијешаних осјећана истиче да је и тужна јер већ 25 година нема правде за наредбодавце и извршиоце који су наредили мучење и свирепо убијање дјеце,жена и стараца. „С друге стране сам и срећна јер ево подиже се овај храм за све пострадале за дјецу, три анђела“, каже Лаловић. Горња Јошаница је светилиште у којој је пострадало 56 новомученика

Дан примирја у Првом светском рату

11. новембар 2017.

У знак сећања на 11. новембар 1918. године, када је у 11 сати на снагу ступило примирје, у свету се обележава Дан примирја у Првом светском рату. Дан примирја у Првом светском рату обележава се у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када је у Француској, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, потписано примирје у Првом светском рату. Припремиле Милица Пујкиловић и Вера Митровић Кулачин http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2017/11/10/10482663/dan-primirja-111117.mp4   Примирје, које је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају, 28. јуна 1919. године, обележава се у свим земљама које су потписале споразум. У Србији je овај празник први пут званично обележен 2012. године, на основу измена Закона

На Доњој Лијесци одбрањен град

29. октобар 2017.

Бивши припадници Друге подринске бригаде ВРС из Вишеграда окупили су се данас на Доњој Лијесци код ровова и траншеја у којима су српски борци водили одлучну битку за њихов вољени град. Сјетили су се у причама тог дана од прије 25 година када су својим тијелима, ратном вјештином и умјећем као и снагом оружја спријечили даље напредовање непријатељских војника према долини Дрине и самом граду. Демобилисани борац Винко Дроца каже да се послије двије и по деценије поново нашао на оном мјесту у коме су вођене борбе на живот и смрт. „Био сам са саборцима у рову који је можда био и пресудан за одбрану Вишеграда. Непријатељски војници су то

Историја, рат и идентитет Срба у РС

27. октобар 2017.

„Историја је показала да се национални идентитет не може наметати нити се може на силу увести лојалност некој држави, без обзира да ли се онај ко врши то наметање зове Калај, Броз или Ешдаун.“ -Обрад Кесић, представник Републике Српске у Вашингтону- Идентитет се најпростије дефинише као колективно самоодређење једне групе, као оно што њу чини тим што она јесте. Узевши у обзир све компоненте које чине српски идентитет, две су имале пресудну улогу у нашем формирању и самоодређењу; наша историја и наша СПЦ. Ове две нарочито, остале мање-више. Узевши у обзир прву компоненту, нашу историју, видимо да на највећи део ње можемо бити са правом поносни и да је она

Генерал Владимир Лазаревић Фото: М. Анђела

Генерал Лазаревић држи предавање на Војној академији (ВИДЕО)

26. октобар 2017.

Генерал у пензији Владимир Лазаревић, некадашњи командант Приштинског корпуса и Треће армије ВЈ, стигао је у зграду Војне академије, где ће данас одржати предавање Генерал у пензији Владимир Лазаревић, некадашњи командант Приштинског корпуса и Треће армије ВЈ, стигао је у зграду Војне академије, где ће одржати предавање. „Пристао сам да предајем на Војној академији и за мене је то велика част. Никада се нисам крио ни током НАТО агресије, па ни сада. А кад видим од кога долазе критике због ангажовања бивших генерала Војске Југославије, све ми је јасно. Пси лају, ветар носи…“, казао је раније за „Новости“ наш генерал. Лазаревић нам је рекао да је идеју да буде предавач

Милош Милојевић: Филм о логору „Сајмиште“ – српски поглед на страдање Јевреја

24. октобар 2017.

У суботу, 21. октобра, у Дому војске у Београду одржана је претпремијерна пројекција документарног филма о логору Сајмиште „Judenlager Semlin“. Пројекција је одржана на Дан сећања на страдање у Крагујевцу 1941. године. Реч је о првом делу дводелног филма посвећеном логору који је постојао током Другог светског рата на простору предратног Сајмишта. Аутор филма је Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида а режирао га је Драган Ћирјанић. Пре пројекције филма присутнима се обратио директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина. Према његовим речима Музеј је после извесног периода повећао своје активности а међу њима је и презентација научно-истраживачких резултата широј публици. Указао је да Музеј због непостојања изложбеног простора где би

Настављен процес за рехабилитацију Недића (ВИДЕО)

23. октобар 2017.

На рочишту је сведочио професор Филозофског факултета Милан Ристовић, који је детаљно говорио о околностима које су се дешавале у време Недићеве владе Београд – У Вишем суду у Београду данас је испитивањем сведока настављен процес по захтеву за рехабилитацију српског премијера за време окупације у Другом светском рату Милана Недића. На рочишту је сведочио професор Филозофског факултета Милан Ристовић, који је детаљно говорио о околностима које су се дешавале у време Недићеве владе од 1941-1945. године, рекао је Тањугу пуномоћник подносилаца захтева за рехабилитацију авокат Зоран Живановић. Професор је детаљно одговарао на питања суда и говорио о докуметима и раду Владе из тог периода, као и о томе шта

Уредник програма СКЦ-а Весна Капор је др Милана Мицића представила као историчара чија су дјела пуна „литерарних наноса”.

Др Милан Мицић о српским добровољцима: Сјећање на генерацију која је унапријед била осуђена на смрт! (ВИДЕО)

21. октобар 2017.

У склопу циклуса Велики рат и књижевност 4. октобра 2017. године у Студентском културном центру у Београду представљени су радови историчара др Милана Мицића који описују српски добровољачки покрет у Русији током Првог свјетског рата, борбу српских добровољаца на фронту у Добруџи 1916, њихово извлачење из Русије и долазак на Солунски фронт 1918. Српски добровољци 1914–1918, животи, сећања је документарна проза о српским добровољцима настала на темељу казивања потомака.  – Својим постојаним и дугогодишњим радом др Мицић је забиљежио приче потомака из различитих дијелова некадашње Аустроугарске монархије у којима су живјели Срби, а из којих се види да је мотив српских добровољаца била наталожена жеља за слободом и јединством – рекла је Весна Капор. Отписана

Ратко Дмитровић

Александар Стефановић о Петом октобру: Радио сам за ЦИА и носио џакове пара Ђинђићу и Батићу

19. октобар 2017.

У недељу 15. октобра, у 21:00, на РАС телевизији и Јутјуб каналу РАС телевизије, први пут након 17 година, говоре људи који су 5. октобар гледали изнутра и учествовали у њему, а о томе никада нису говорили јавно: Александар Стефановић и Јован Јоца Мандић. Водитељ Ратко Дмитровић Радио сам за ЦИА и носио пуне џакове пара Зорану Ђинђићу и Владану Батићу – овим речима један од организатора петооктобарских промена Александар Стефановић, један од најближих сарадника Владана Батића, 17 година касније открива своју истину о 5. октобру и времену после преврата. – ЦИА је била носилац те идеје, а ја сам радио за њих и доносио упакован новац за њену реализацију

Заборављени митинг: Како су Американци славили Хитлера (ВИДЕО)

16. октобар 2017.

На интернету се појавио снимак готово заборављеног „проамеричког митинга“, организованог у Њујорку 20. фебруара 1939. на ком је 20.000 људи изводило нацистички поздрав испред заставе САД и слике Џорџа Вашингтона окићене кукастим крстовима. Лидер митинга Фриц Кун, Американац њемачког поријекла, се током заклетве застави одрекао „јеврејских медија“ и позвао да се „Америка врати америчком народу…“ и постане „бијела“. Седмоминутни клип који је режирао Оскаром награђен документариста Маршал Кари заправо је спој више фрагмената снимљених у Медисон Сквер Гардену. Митинг је прекинут када је Исадор Гринбаум, 26-годишњи Јевреј из Бруклина истрчао на сцену. Он је тада бачен у масу и претучен, прије него што је полиција стигла. Као да то није

Стари Брод на Дрини Фото: РТРС

Стари Брод на Дрини: Камен-темељац за музеј посвећен српском страдању (ВИДЕО)

12. октобар 2017.

У спомен-комплексу у Старом Броду на Дрини положен је камен-темељац за музеј. Биће посвећен страдању српског народа 1942, када је усташка Црна легија под командом Јуре Францетиће, звјерски убила више од 6.000 Срба Подриња и Романијског платоа. Након подизања крста 2008. и освећења Спомен капеле 2014, јавила се потреба за изградњу музеја који ће подсјећати на голготу и усташки злочин над српском нејачи, на празник Младенце ’42. Музејска поставка је спремна. – На поставци смо радили осам година. Завршена је прошле године, и у њој ће бити приказани документи, слике са стратишта од Сарајева до Старог Брода које смо могли да документујемо, каже свештеник, Драган Вукотић. – Спомен-комплекс треба да свејдочи

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Немања Девић: Логор НДХ Земун, једно од најстрашнијих места ужаса и смрти на територији данашње српске престонице

Стереотип који опстаје до данашњих дана (просто је нејасно како и зашто, вероватно добрим делом нашом инертношћу) је да је логор на Старом сајмишту био само јеврејски логор и да су жртве готово искључиво јеврејске.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА