У Светом Писму зaписaн jе, између остaлог, догaђaj у коме Бог пророку Језекиљу покaзуjе у визиjи долину прекривену стaрим, исушеним скелетимa. Нa Божjе питaње штa мисли дa ли стaре, исушене кости могу оживjети, пророк Језекиљ одговaрa: “Не знaм Господе, Ти знaш”. Нa то Бог изли свог Духa и кости почесе дa се врaћajу у жвот, нa њих се врaтише жиле, зaтим месо и кожa, a нa крajу и живот. Исто ово питaње могло би се постaвити свимa нaмa, с тим што би у нaшем случajу глaсило: Може ли се живот врaтити у Пребиловце? Причa о Пребиловцимa, кaо и овa причa из Светог Писмa, jе нерaскидиво везaнa зa крв и кости

Уништавање Спомен храма са криптом, саркофагом и костима хиљада жртава хрватских злочина, као и сеоског гробља и насеља Пребиловци jе било дио злочиначког плана коjи коjи jе оствариван у рату против Срба на простору бивше Југославиjе у последњоj децениjи 20. виjека. То потврђуjу и мемоари ратног злочинца Јанка Бобетка, обjављени под насловом „Све моjе битке“, а посебно заповjест за напад на Пребиловце и хвалоспjевна десетерачка пjесма непознатог аутора, обjављени у овоj књизи.Таj рат се наставља и траjе и данас само  другим средствима и усмjерен jе против  невиних жртава српског народа..  Пребиловачки мученици, два пута убиjани, и даље су ратна мета, сада преко прикривање истина и његовања заборава жртава. Тиме би

– Његовој Светости Патријарху Српском Иринеју – Председнику Републике Србије Александру Вучићу – Председнику Републике Српске Милораду Додику – Члану предсједништва БиХ Младену Иванићу – Председнику Владе Републике Српске Жељки Цвијановић – Епископу захумско-херцеговачком Григорију Предмет: Подршка и помоћ многострадалном и угроженом селу  Пребиловци у Херцеговини Пребиловци су старо српско село у Херцеговини, на ободу долине Неретве, у саставу  општине Чапљина. Свима вама добро је познато да је ријеч о најстрадалнијем селу у Другом светском рату у Европи и представља  један од највећих симбола страдања Срба у геноциду злочиначке НДХ. Пребиловци се налазе у једном од најстрадалнијих подручја – Доњој Херцеговини, где је српски народ  скоро потпуно истребљен усташким геноцидом у

У порти Храма васкрсења Христовог у Пребиловцима, почела је изградња парохијског дома. Идеја је да тај објекат буде дио манастирског комплекса који ће бити грађен у овом светом, херцеговачком селу. Радови се финансирају донаторксим средствима, а за завршетак је потребно око 150.000 марака. За Пребиловчане парохијски дом је много више од конака у коме би се окупљали и дочекивали посјетиоце. Сваки нови камен и грађевина за њих су и изградња живота у најстардалнијем мјесту, испуњавање завјета убијеним прецима- Светим мученицима пребиловачким. Идеја о изградњи дома потекла је још док се градио Храм васкрсења Христовог. Као што се и храм градио донаториским средствима и за прве радове на конаку стигле су

Од 64 милиона људи, колико jе у целом свету страдало у Другом светском рату, на српски народ отпада више од jедног милиона. Према његовом укупном броjу, само су Jевреjи страдали горе од нас. Да подсетимо, у Првом светском рату Србиjа je од 4.500.000 становника изгубила 1.200.000, што jе тада било 56,7 процената мушког становништва. Колико би данас било Срба да се ово ниjе десило? Координате 43° 06′ 36″ СГШ и 17° 41′ 60″ ИГД, су на први поглед као и сваке друге. Међутим, ове координате на карти показуjу jедно мало место са бурном историjом и много страдања. Вихор смрти више пута jе опустошио ово село – Пребиловце. Августа 2012. смо

Најстарији Пребиловчанин, и једини преостали који су 1941. преживели геноцид НДХ у том селу прославио је на Митровдан свој 90. рођендан са са својим ближњим из породице (братић, братичине, унуци, снаха од братића и прија). Са њима су радост поделили и представници удружења Српско национално друштво Пребиловци Миленко Јахура, Војо Бабић, Јагода Екмечић Савић, Милан Бекан, Жарка Екмечић Милановић и Милена Екмечић, удова пок. професора академика Милорада Екмечића. Радосни што се њихов доајен и први од 12 оснивача успешно опоравио од недавне операције и поносни што је чио и весео ушао у десету деценију живота. На рођенданској торти је био Храм у Пребиловцима чијој првој градњи и потоњој обнови (после вандалског рушења

Начелник општине Чапљина је озбиљан човјек на високој и одговорној функцији,  на осјетљивом простору у  региону. У његовом понашању,  у случају изнајмљивања земље у Пребиловцима,   не видим ни озбиљност,  ни одговорност, ни рационалност. Умјесто да иде ка релаксацији ситуације и њеном логичком ријешавању у корист законитости, чињеница, правде и цјелисходности, Видић и даље  иде ка  затезању односа и компликовању свега до неслућених размјера, у складу са циљем који је поставила хрватска политика у вези Пребиловаца. Његов одговор је демонстрација силе и надмјености, прави пркос чињеницама и логици, по систему: „Хоћемо  и може нам се!“ Није га брига што је доказано да је прошле године говорио толике неистине у вези овог