Гајдобра је родна и добра грана херцеговачког бића, његов духовни и земни пелцер у равној Панонији који до данас златне јабуке рађа. Србији је даровала 39 доктора наука и 37 државних репрезентативаца, од тога 19 универзитетских професора. Правилна ијекавица српског језика, основна школа „Алекса Шантић“, библиотека „Јован Дучић“, трг и споменик војводе Луке Вукаловића, храм Светог Василија Острошког, народ здрав, лијеп, стасит и витак… Гајдобра – Херцеговина што је као птица слетјела на кукурузна поља и нестајне бразде Српске Војводине. Не знам да ли је и ова изрека настала у Гајдобри, а лако је могла. Тада се свуда међу нашим колонистима могла чути. Наиме, послије насељавања српског народа из Херцеговине

Српско национално друштво Пребиловци из Београда,  Српска православна црквена парохија Гајдобранска и Месна заједница Гајдобра организују 23. новембра 2018. године у 19 часова у читаоници библиотеке Вељко Петровић у Гајдобри изложбу историјских докумената и фотографија, Страдање Срба Доње Херцеговине и села Пребиловци у Другом светском рату за време НДХ. Аутори изложбе: Предраг Лозо и Драгослав Илић. Носиоци пројекта: УГ ЈАДОВНО 1941 Бања Лука и КЦ Нови Сад Извор: Слободна Херцеговина Везане вијести: Данило Боро: Пребиловци су херцеговачки Врачар! – Jadovno … Јахура: Пребиловци су уjединили Херцеговце са обе стране … Пребиловци, 9. август: Литургиjу у славу Светим Пребиловачким …

На велики јубилеј – 100 година од присаједињења Српског Војводства цјелини нашег народног тијела и бића, била ми је част и искрена радост учествовати на отварању изложбе о страдању српског народа из Пребиловаца и доње Херцеговине у Другом свјетском рату, али и њиховом васкрсењу под куполама храма у Пребиловцима, те побједи у дочеку 800 година Светосавске цркве у Херцеговини са хоровима православних новомученика. У оквиру духовних свечаности „Под покровом Богородице“, а поводом славе новог храма Покрова Пресвете Богородице у Бачкој Паланци, Српско Национално Друштво „Пребиловци“ добило је позив да у недељу 30. септембра 2018. године уприличи изложбу и разговор о страдалничком искуству Срба у Херцеговини. Захваљујем се г. Миленку Јахури,

Морин оток је место страшног злочина које се сада, због измена тока Брегаве налази у кориту реке у атару Тасовчића, изнад Старог, каменог моста, поред асфалтног пута за Пребиловце. Од магистрале је удаљено око 300, а од центра Пребиловаца око 2900 метара. У ноћи 14/15 августа овде је убијено око 50 Пребиловчана оба пола и свих узраста. Заклани су ножевима и главе су су им одсечене и закопане на лицу места, одвојено од тела. Ове жртве су од усташа похватане и затворене у сеоској школи после покоља на Шурманачкој јами и на другим местима. Многи су се предали на лажни позив о амнестији, утучени сазнањем да су им сви чланови

СНД Пребиловци неуморно настављају своју мисионарску службу, па су упркос проблемима који су настали око финансирања путовања смогли снаге да организују аутобус са 73 ходочасника. Они су дошли из Србије да на достојанствен начин дају свој допринос у обиљежавању славе Светих Пребиловачких новомученика. Са собом су донијели крст који је освештан у цркви Светог Николаја у Земуну, а који су, по благослову чапљинског пароха Марка Гојачића поставили на Краварици, уочи славске литургије. Ријеч је о једном од 47 локација на којој су од стране усташких кољача страдали Пребиловчани. – На овом мјесту усташе су 1941. заклале 27 Срба. Међу њима је било 19 дјеце. Ту је убијена бака Мара Медан

Његово преосвештенство умировљени владика захумско-херцеговачки и приморски Атанасије са бројним свештвенством служио је данас у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима Свету архијерејску литургију поводом прославе Светих новомученика пребиловачких и доњохерцеговачких. Српска православна црква канонизовала је мученике пребиловачке који се славе 6. августа као Свети пребиловачки новомученици, а кумови празника било је братство Драгичевић из Пребиловаца. Владика Атанасије у бесједи је подсјетио да су Пребиловци у посљедњем рату по други пут уништени и да је на том мјесту након рата затекао све сравњено, а кости запаљене. „Злочинци су палили кости Пребиловчана. Овдје смо 1991. године сахранили 40 сандука костију, а након рата остатке смо сакупили у седам сандука. Тешко онима који

Из шуме у којом смо се скривали недјељама бјежали смо према  Хутову блату, преко Ријеваца и Мрвића, на правцу на којем је каснила усташка блокада. Дјед и Михо су се одвојили. Дједа су то јутро ухватили и убили у Шарића смрекама, заједно са Миланом Медићем. Пребиловчанин Павле Булут (89) у рату је изгубио десет чланова породице. Имао је мање од 14 година када су усташе упале у његово родно село и направиле злочин који је ово мјесто уписало у свјетску историју као најстрадалније село у Европи у Другом свјетском рату. Павелићеви кољачи су 6. августа 1941. године убијали жене и дјецу бацајући их у јаму Голубинку код Шурманаца. У Пребиловцима је

  Извор: Слободна Херцеговина