arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Освећење звона у Градини Кореничкој

У Градини Кореничкој, дана 22. јула 2021. године, сабрао се верни народ Лике, града Коренице и околних места, код храма Светих Архангела Михаила и Гаврила, како би присуствовали освећењу звона, које је осветио Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Г. Герасим. Преосвећеном Епископу Герасиму су саслуживали: архимандрит Михаило (Вукчевић), архимандрит Наум (Милковић), протопрезвитер – ставрофор Мићо Костић, протопрезвитер Миле Ристић, протонамјесник Предраг Сушић, презвитер Драган Михајловић и протођакон Небојша Анђић. Храм Светих Архангела Михаила и Гаврила је током Другог светског рата много пострадао, и тренутно се налази у фази обнове, трудом, љубављу и несебичној помоћи  г. Бранка Дракулића који је пореклом из Градине Кореничке, а данас живи у Београду, звона овога храма

Поклоничко путовање у Пребиловце из Српске и Србије

Полазак из Србије и Српске дан уочи празника Светих Пребиловачких и Доњохерцеговачких мученика. Путовање се организује поводом 80. годишњице страдања око 4000 Срба са подручја Доње Херцеговине и долине Неретве у Покољу, геноциду над Србима почињеном од стране НДХ , од којих жртава је преко 800 из Пребиловаца а од њих су 600 жене и деца страдали 6. aвгуста 1941. Навршава се и 31 година од отварања 13 јама и 3 велика стратишта, 28 година од сахране жртава, 29 година од геноцидног и рушилачког изгона 45.000 Срба са овог подручја и уништења Храма и моштију жртава, 6 година од канонизације Св. Пребиловачких и доњохерцеговачких мученика и свештања новоизграђеног Храма и

Ђурђица Драгаш: Може ли се преживети Дивосело?

Недавно, 25. јуна, навршило se 30 година од проглашења независности Словеније и Хрватске. Званични крај СФРЈ био је уједно и почетак крваве деценије која је однела хиљаде живота и заувек променила судбине оних који су је преживели. Међу стотинама хиљада расељених и избеглих нашла се и моја породица.. Нисам слутила, док сам тог јуна ’91 прослављала 17. рођендан, да ће то бити последњи пут да у свом стану гасим свећице на торти, да ми поклоне доносе другарице из школе и да се радујем, онако искрено, како то могу само девојке од 17 година… Тридесет година касније, мало због „озбиљних“ 47 лета, а много више због свега што се издешавало у

Дарко Ристов Ђого: Ако Тара није граница за „српске кривице“

Календари и резолуције. Кишно јутро, а треба поћи оним сломивратом између Фоче и Плужина. Па онда у Пиву. Пивски су свети Мученици. Служи Митрополит Јоаникије. Чекамо га, а киша не престаје. Како долази, окреће се: „Оче Дарко, ти ћеш бесједити на јеванђељу!“ Шта човјек да каже кад занијеми? Шта је остало и шта има да се искаже на мјесту на коме је смисао свијета престао да постоји, онакав бар каквим га је цивилизација градила вијековима, да би се у прекиду смислености човјека који је постао звијер родило једино што је веће од човјечанског смисла – богочовјечански Свесмисао Жртве, онај коначни поглед Јагњета у коме је спас. Јарослав Пеликан ће написати

Шта је било са Даром у задарској „кристалној ноћи“: Антонијевић о наставку усташког пакла

Било је неопходно да причу о Дари и Буди и страдању нашег народа у Јасеновцу комплетирам са оним шта је било после. Зато смо отварање серије сместили у задарску кристалну ноћ, 50 година касније кад је дошло до масовног паљења српских кућа и радњи, што је најавило повратак фашизма међу хрватски живаљ, открива за Спутњик Предраг Гага Антонијевић. Било је неопходно да причу о Дари и Буди и страдању нашег народа у Јасеновцу комплетирам са оним шта је било после. Зато смо отварање серије сместили у задарску кристалну ноћ, 50 година касније кад је дошло до масовног паљења српских кућа и радњи, што је најавило повратак фашизма међу хрватски живаљ,

Додик: Мржња која је довела до страдања Срба у НДХ ни данас није смањена

Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да мржња која је довела до страдања српског народа у Другом свјетском рату у Независној Држави Хрватској /НДХ/ данас уопште није смањена и да би се у овом тренутку све то на неки начин поновило, када би за то било прилике, као што је то било и 1991. године. На првом обиљежавању Дана сјећања на убијену и уморену дјецу од усташа у НДХ Додик је у Горњем Јеловцу под Козаром у обраћању рекао да је за њега импресивна та количина мржње која и сада постоји. Он је истакао да би се готово сваки дан могло обиљежавати неко од страдања српског

Глина стара Глинска црква

ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ УСТАША: Убијање српског народа у Горњем Таборишту, код Глине, од стране својих комшија

Село Горње Табориште налази се на подручjу општине, односно некад и котара (среза) Глина, на Баниjи. Удаљено jе око 18 километара северно од Глине, на путу коjи води до села Слатине, на реци Купи. Код села jе и раскрсница путева коjи воде на исток, до села Станковца, на реци Глини, и на запад, до пута на Кордуну коjи спаjа Вргинмост са селом Ласиња, на северу, на реци Купи. Срби у Горњем Таборишту доживели су у Другом свjетском рату неколико пута страшне злочине од стране хрватских усташа из свога и околних села. Доживели су наjстравичниjа клања и убиjања од Хрвата, своjих комшиjа, доташњих добрих познаника и приjатеља. Доживели су и покрштавање

Mihajlo-Veljic.jpg

Како сам преживио дјечји логор

Прича Михаjла Вељића jедна jе од прича хиљада дjеце с Козаре, коjа су након усташко-њемачке офензиве средином 1942. завршила у логорима НДХ-а. Вељић, рођен у Доњим Подградцима краj Босанске Градишке, у то jе вриjеме био дванаестогодишњак. – Када jе почела офензива, повукли смо се из села у Козару, гдjе смо маjка, моjа браћа Милорад и Перо и jа ухваћени с мноштвом народа и одведени у Стару Градишку. Селекциjа jе извршена одмах; мушкарци и млађе жене одвоjено су слани у Њемачку на рад. Приjе одласка, мушкарци су били на кату казнионице, а ми дjеца и жене били смо у дворишту око казнионице. Било jе грозно вруће, а ниjе било воде. Пресушио

НАЈАВА: Помени поводом 80 година од страдања Ливањских Срба

Ово је осамдесето лето од када су наши рођаци, кумови, пријатељи, комшије, наши сународници побијени усташком руком на 17 стратишта на подручју Ливна и околине. Ово је тридесето лето како су њихове мошти, повађене са већине стратишта, сахрањене у заједничку гробницу у Спомен капели подигнутој у порти српске православне цркве у Лијевну. Осамдесети пут ћемо се заједно помолити за душе и запалити свећу нашим дедовима, бабама, теткама, стричевима, ујацима… које нисмо упознали, који нас нису грлили, али који су били ту негде крај нас у причама и сећањима преживелих и које смо заволели кроз та туђа сећања. Старији смо него што су они били кад их је пресекла и у

Драгослав Бокан: Србија је препуна дегенерика који мрзе све што је српско! (ВИДЕО)

Гост емисије „Интервју“ био је Драгослав Бокан, председник Института за националну стратегију, српски књижевник, режисер, колумниста и публициста. Драгослав Бокан рођен је 15. фебруара 1961. године у Београду. После завршене гимназије, дипломирао је на Факултету драмских уметности у Београду и завршио постдипломске филозофске студије. Основао је групу „Бели орлови” 1990. године и био њен командант. Постаје један је од првих држављана Републике Српске. Писао је за часопис „Погледи”, био главни и одговорни уредник часописа „Нове идеје” и био кандидат на председничким изборима у Србији 1992. године као вођа странке „Српски отаџбински савез”. Основао је часописе „Лепа Србија”, „Русија данас” и „Водич за живот”. У издању „Службеног гласника”, Бокан је осмислио

Приједор: Представљено допуњено издање публикације „Године страдања 1941/42.“

У Музеју Козаре у Приједору вечерас је промовисано друго допуњено издање публикације „Године страдања 1941/42“ /НДХ и њени злочини над српским народом у Приједору и околини 1941/42: Прилог проучавању злочина геноцида над српским народом у Поткозарју/ аутора кустоса историчара Ведране Адамовић. Адамовићева је рекла да је прво издање ове публикације објављено 2018. године, а да је друго издање опширније за педесетак страница и да је у раду на публикацији користила још неке доступне фондове и изворе. – Намјера ове публикације била је да се кроз приказ власти НДХ и њених злочина у Приједору 1941/42. године укаже на дио тог највећег српског страдања. Тематски се бави истим стварима као и прво

Јуре Францетић

Ово је био Јуре Францетић: „Лешеви су били унакажени, дјетету је из лубање исцурио мозак“

Отприлике у исто вријеме кад је Милан Бандић, који се воли заклињати у антифашизам, народу објавио да ће се преименовати Трг маршала Тита у Трг Републике Хрватске, у медијима смо могли прочитати како десничарски ХАЗУД на родној кући Јуре Францетића најављује подизање спомен- плоче овом усташком заповједнику, оснивачу Црне легије и повјеренику за БиХ који ће дио кратке војне каријере провести у Подравини. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 3. јула 2017. године. Хоће ли до откривања плоче доћи, тек ћемо видјети. Слављење припадника усташког режима противно је хрватском Уставу па ће бити занимљиво видјети како ће полиција реагирати у овом случају. У

vladimir.jpg

Вјерни потомци невјерних предака

О страдањима Срба у Ливну и околини у ратним сукобима деведесетих година прошлог виjека, о злу коjе се ипак поновило послиjе пола виjека, нема много писаних и других тврдих доказа, чак ни комплетног списка жртава. Да се и не говори о детаљниjим описима ко их jе, гдjе, кад и како побио. Шпекулише се подацима од наjмање 50 па до 107 жртава, али ниjе jасно разграничено да ли се ту ради само о Ливњацима или и онима коjи су однекуд друго довођени и овдjе уморени. По истраживањима  Душка Никића, jедног од оних коjи jе такође прошао кроз пакао новоусташких мучилишта у Ливну и правим чудом остао жив, кроз логоре у Ливну

Младен Булут

Невјесте смрти

Овjенчане победничким соколским ловоровим виjенцем Пребиловчанке су, безмало све до jедне, осим њих 16, скончале у шурманачкоj jами код Међугорjа, aли су, послиjе свих претрпљених паклених мука, нашавши спас у зинулом бездану – побjедиле смрт. Пише: Младен Булут – Боже мили љепих ли сватова, само што им ђувегиjе фале – злурадо jе просиктала Омануша, ханума Халилова и jедна од четири снахе старог Мурата Шоше, пресревши иза поднева другу поворку коjа jе ишла озгор, од школе, па низа страну, кроз село. Предводио jу jе, за разлику од оне jутрошње, раздрагани барjактар идући испред дjевоjака, жена, дjеце и стараца, пореданих у колону од по четири у сваком реду, широко размахуjући заставом, како

др Душан и Ранка Митровић

Сећање на страдале: Прве српске жртве из града Ливна 1941. године

Након успостављања усташке влати, прве српске жртве из самог града Ливна страдале су већ око 20. јуна 1941. године. Били су то угледни становници овога града: лекар др Душан Митровић, зубар др Крсто Зубић и судија Ранко Маргетић, које су усташке власти 20. јуна 1941. године позвале и упутиле у Сарајево на наводни договор са властима у вези пресељења Срба у Србију. На путу за Сарајево су побијени у месту Занесовићи (између Горњег Вакуфа и Бугојна). Елиминацијом угледних, виђенијих Срба, људи којма је народ веровао, почеле су припреме за касније, масовне злочине. Иако се већ знало за убиство свештеника Риста Ћатића и Сајковљана, то није било довољно да се Срби,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Свест о злу

У глобалној сваковрсној кризи која се, извесно, рефлектује на све државе, па

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.