Стратишта НДХ Архиве - Страница 70 од 354 - Јадовно 1941.

ПОЗАДИНА: Директору српског Музеја геноцида требало је „измаћи“ фотељу пре него што је у њу засео

22. јун 2021.

Човеку који цени да је „наша успомена на Јасеновац доминантно политичка и математичка“ и који зна да број жртава овог НДХ стратишта износи између 122.000 и 130.000 људи, фотељу директора српског Музеја геноцида требало је „измаћи“ пре него што је имао прилику да је притисне позадином. Пише: Драган Вујичић Штета би била минимална: мало би се Дејан Ристић угрувао, али не треба сумњати да би, као и досад, „поскочио“ на ноге и да би брзо нашао где опет да заседне. Овако, и у наредном периоду очекују нас вербално злостављање из Музеја на тргу Николе Пашића о „стандардима данашње музеологије“ који прате „доминантне принципе европске меморијалистике“ у циљу непристрасног утврђивања свеприхватљиве

Слободан Антонић: Невидљиви рат у Србији (ВИДЕО)

22. јун 2021.

Гост осме емисије „Код Бране“ је проф. др Слободан Антонић, један од водећих српских интелектуалаца. Професор је са Бранимиром Нешићем разговарао о рату за српски идентитет, који већ деценијама траје несмањеном жестином. Ко хоће да мења наш идентитет потискујући историју, језик и веру у корист магловитих обећања из Брисела и Вашингтона? Да ли српски народ има снаге да се одупре? Да ли интелектуалац мора да одабере страну у овом рату? Извор: CATENA MUNDI

СРАМНИ ПОКУШАЈ: У српском Музеју геноцида умањују страдања Срба

20. јун 2021.

Оделење историјских наука САНУ са подршком Извршног одбора ове институције огласило се саопштењем поводом, како је наведено, „нечасне појаве у српској историографији, усмерене на посебну врсту ревизије историје и покушаје систематског смањивања броја жртава, првенствено у Јасеновцу и Независној Држави Хрватској у Другом светском, али и у Србији у Првом светском рату“. Подсећајући да смо донедавно такав однос према пострадалом становништву имали прилике да видимо у овим случајевима у Хрватској, где је његов најпознатији зачетник и тумач био Фрањо Туђман, академици поручују: Последњих неколико година, оспоравањем и умањивањем броја јасеновачких и других жртава усташких злочинаца почели су се бавити и поједини историчари из Србије. Важно је због чега то треба

Милош Ковић: Тајна српског завета (ВИДЕО)

16. јун 2021.

Гост седме емисије „Код Бране“ можда је и једини српски историчар који је ишао на стручно усавршавање у Енглеску, а онда је на врхунцу каријере решио да све стави на коцку и сведочи као експерт одбране пред Хашким трибуналом. Једном речју – проф. др Милош Ковић. Питали смо га зашто је то учинио. Такође, са професором Ковићем разговарали смо о процесима који су се водили и који се воде у Хагу против српских политичара и војника, о покушају његовог прогона са Филозофског факултета у Београду, а други део емисије остављен је за најважнију, непресушну тему – шта је то Косовски завет и како га сведочити у 21. веку? Извор: CATENA

СВИРЕПО СУ ПОГУБЉЕНИ ЗБОГ СРПСКОГ ИМЕНА И ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ: Ниче спомен – парк у Дервенти, где је у смрт у Хрватску отерано 410 Срба (ФОТО)

16. јун 2021.

У Босанским Лужанима, на иницијативу мештана тог и дервентских села Нови Лужани и Костреш, као и бродских Барица, а поводом 80 година од геноцидног злочина над српским становништвом у Другом светском рату, подиже се Спомен–парк у знак сећања на цивилне жртве усташког терора. Пише: Нинко ЂУРИЋ Иза пројекта су стале локалне управе, борачке организације и СУБНОР Дервенте и Брода. Белег ужасног српског страдања гради се на месту са којег је већина од 410 невино страдалих мештана вагонима транспортована у Славонску Пожегу, где су свирепо погубљени само због свог српског имена и православне вере. Лужански свештеник Драган Зарић, завршетак радова најављује до 26. августа, када је у плану и служење парастоса

Дечак са потресне фотографије из усташког логора данас живи у Силашу

14. јун 2021.

Милан Бижић из Силаша као дете је једно време био затворен у усташком логору за децу. Из тог периода настала је и једна најпознатијих фотографија на којој се налази наш саговорник. Аутор: Срђан Секулић Из периода Другог светског рата на нашем простору настало је на хиљаде фотографија и снимака на којима се налазе деца. Тако данас имамо сачуване фотографије и снимке српске деце у усташким униформама, са покрштавања, у колонама, логорским собама, али и измучене, преминуле и убијене деце. На једној од таквих фотографија која се често појављивала, а и данас се појављује у различитим документарним филмовима, књигама и часописима, налази се девојчица која лежи на поду неке просторије и

Др Животије Ђорђевић: Око 80.000 усташа било у Титовим униформама, Хрвати су продавали ископане очи Срба!

12. јун 2021.

Најстарији истраживач усташких злочина о НДХ, злогласном логору Јасеновац, Титовом игнорисању злодела, стравичном наслеђу… Знак за почетак негирања геноцида над Србима дао Фрањо Кухарић 1981. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 30. маја 2017. године. МИ, Срби, немамо пречег посла него да попишемо своје жртве у 20 веку. Једини смо народ у Европи који овај посао није урадио. Морамо да попишемо погинуле, по имену и презимену, да обележимо сва српска стратишта на територији бивше СФРЈ, по логорима других земаља где су Срби одвођени… да утврдимо ко је све, деценијама, онемогућавао да се српске жртве знају. Овако, за „Новости“, говори др Животије Ђорђевић (94), најстарији

ПИВСКА ДОЛА ЈЕ МАЛИ ЈАСЕНОВАЦ: Митрополит Јоаникије одржао помен на месту где су СС злочинци поклали 522 Срба

9. јун 2021.

Народ се окупио да облежи тајну свог постојања у историји, да обележи Светле гробове, векове које је посветио Христу. Данас смо се сабрали овде да чујемо Јеванђеље које је било и остало и заувек ће бити једино светло и путеводитељ свакоме човеку па тако и пивским мученицима, јер они нису ни тада ни сада били сами. Сабрали смо се овде на знаменити дан, на треће обретење главе Светог Јована Крститеља и на спомен Светих новомученика пивских, да се помолимо Богу на овоме жртвеноме месту. Пивска Дола су Христова Голгота, Јасеновац, Косово и остала жртвена места српског рода. Овако је у понедељак Пивским Долима беседио новоизабрани митрополит црногорско-приморско Јоаникије, у месту

Међу покланим Тодићима

6. јун 2021.

Мати каже да ја идем у Тодиће и да тражим некога ко ће доћи по њу, а она и Рада да дотле остану на том мјесту. Ја кренем горе, а оне остану. Идем према Доњим Тодићима. У засеоку су биле само три куће: тетка Васлије са 20 чељади, Илије Тодића са 15–16 чељади и Стојана Тодића са 5 чељади. Куће су им близу, једна до друге. Када сам дошао горе, у Доње Тодиће, видим да су сви поклани. На зараванку између те три куће на снијегу је лежало око 40 чељади. Нисам их тада бројио, већ знам да их је толико било у те три куће и знам да су

80 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРБА КОЈЕ СУ УБИЛЕ УСТАШЕ ИЗ ФАЗЛАГИЋА КУЛЕ

4. јун 2021.

У злочину који су починиле муслиманске усташе из сусједног мјеста Фазлагића Кула код Гацка, у ноћи између 3. и 4. јуна 1941. године, убијено је, мучено и у Корићку јаму бачено више од 130 Срба, мјештана Корита и околних села. Кости корићких страдалника извађане су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања установљено да је број жртава Корићке јаме био знатно већи. Владика је истакао да је Корићка јама у општини Билећа српска рана, али да српски народ треба кренути даље и са вјером и љубављу, без мржње и огорчења, градити нови живот. Према његовим ријечима, сви треба да поступају тако да буду једни другима лијек, радост и

Милош Ковић: Угрожено сећање на страдање руског и српског народа у 20. веку

3. јун 2021.

Посебна тема је Јасеновац, концентрациони логори за Србе. Руси су такође уништавани у концентрационим логорима у Другом светском рату, али мало тога је упоредиво с Јасеновцем, рекао проф. Ковић. Релативизација одговорности за ратне злочине током 20. века, поистовећивање џелата са жртвама, умањивање значаја недела – то су задаци политичке ревизије историје која се спроводи протеклих година. У одбрани истине од кључног значаја може да буде Институт за очување историјског сећања, који би до краја године требало да оснују Србија и Русија. Председник Народне скупштине Србије Ивица Дачић у понедељак је започео посету Москви и том приликом се састао са председником Државне думе Русије Вјачеславом Володином, с којим је разговарао о

Обиљежено 79 година од масовног покоља Срба у Старом Броду (ФОТО/ВИДЕО)

31. мај 2021.

У Старом Броду код Вишеграда обиљежено је 79 година од злочина над више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије, које су побиле усташе Јуре Францетића. Служен је парастос убијеним српским цивилима, након чега су положени вијенци код спомен-обиљежја и цвијеће у ријеку Дрину. Парастосу су присуствовали ресорни министар Душко Милуновић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, предсједник Борачке организације Миломир Савчић, те бројне друге делегације. Овај догађај у организацији Одбора Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова обиљежава се уз поштовање свих епидемиолошких мјера, уз ограничен број грађана у складу са закључцима Републичког штаба за ванредне ситуације. Усташке јединице, предвођене Јуром Францетићем, покренуле су у прољеће 1942. године офанзиву са

ВЛАДИМИР УМЕЉИЋ: ЈАСЕНОВАЦ, ЗЕМАЉСКА ИСПОСТАВА ПАКЛА, СТРАШНА ПАРАДИГМА СРБОЦИДА ХРВАТСКЕ ДРЖАВЕ 1941-1945.

30. мај 2021.

Број жртава, аргументативна дискусија и острашћена полемика Само у једној ствари се (скоро) сви истраживачи слажу у погледу жртава Јасеновца и Србоцида[1], наиме, да њихов број још увек није дефинитивно утврђен и да ће се, услед недостатка примарних историјских извора, тешко икада доћи до финалних и егзактних резултата. Сходно томе, могло би се помислити да ако се занемаре екстремна мишљења са српске („Број српских жртава Јасеновца износи од 750.000 до 1.200.000 душа“) и још драстичније са хрватске стране („У сабирноме и радноме логору Јасеновац, дакле у свим логорским радионицама и подлогорима, на раду у шуми и слично, и у логору Стара Градишка, живот је од свих могућих узрока изгубило

Сјећање у Старом Броду: Ради ли свако свој посао?

30. мај 2021.

Обиљежавање 79. годишњице сјећања на 6.000 жртава које су хрватске и муслиманске усташе сатјерале уз Дрину и побиле и најсвирепије поклале, пада на дан Св. Вукашина Јасеновачког и Клепачког. Пише: Дани(ј)ел Симић Ово је само једно од стратишта српског народа у Независној Држави Хрватској током Другог свјетског рата, али једно од ријетких које има достојан споменик. Споменик који свој изглед мијења водостајем бране језера Перућац. Посебно је битно што је тај концепт по мјери српског, а не других народа. Овај споменик је путоказ како треба обиљежити и све остале историјске топониме који су објашњење зашто су Срби данас у идеолошко-демографском повлачењу. Читав меморијални комплекс, аутора Новице Мотике је можда први

Стипе Пилић и Бланка Матковић: Од средине 19. вијека Јасеновац средишња тачка српских освајања према западу

24. мај 2021.

Већ од половице 19. стољећа Јасеновац је постао једно од средишњих точака српских освајања према западу, рекао је Стипе Пилић У Мостару је представљена књига Јасеновац и послијератни Јасеновачки логори: геостратешка точка великосрпске политике и пропагандни покретач њезина ширења према западу аутора Стипе Пилића и Бланке Матковић. Сарајстански Кликс то објављује без и једне ријечи осуде или бар указивања на стварност. На промоцији је, између осталих, био и министар МУП Херцеговачко-неретванске жупаније Слађан Беванда, али за Кликс то није ништа необично, те он даје наднаслов – другачије гледиште?! То „другачије гледиште“, никако се не би могло десити да су у питању Јевреји, а не Срби, ти који су жртве историјског