arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

БРОД: ПАРАСТОС ЗА УБИЈЕНЕ СРБЕ ИЗ БАРИЦЕ ДОЊЕ

1. новембар 2021.

У бродској мјесној заједници Барица Доња испред спомен-обиљежја служен је парастос жртвама усташког терора из 1941. године и погинулим борцима и цивилним жртвама посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата. На спомен-обиљежју уклесана су имена 124 становника из Барице убијена 1941. године, а на спомен-обиљежју из посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата имена пет погинулих бораца Војске Републике Српске и три цивилне жртве. У Одбрамбео ораџбинаком рату из Барице Доње погинуло је пет бораца и три цивила. “Зато смо данас овдје да пред сјенама српских мученика опет поновимо чињенице, да молитвом и паљењем свијећа освијетлимо и олакшамо њихов мученички пут ка васкрсењу. Зато хвала оцу Драгану Зарићу за молитву кроз коју је прожета и поука о побједи

Ђурђица Драгаш: Јесен на Велебиту

29. октобар 2021.

Сами смо одавно… у овој прелепој, страшној  пустињи велебитској.Не бројимо дане и године, не бринемо о времену што пролази… за нас је одавно стало. Грлимо плаво небо,удишемо ваздух пун мириса мора и соли.Купамо се у јутарњој роси,трљамо образе првим мразоми, опчињени, гледамо пламене боје јесени. Сами смо одавно… у овој прелепој, страшној  пустињи велебитској.Не бројимо дане и године, не бринемо о времену што пролази… за нас је одавно стало. У оној јами су наше кости, наша крв уткана у сурови камен, у земљу што прекри јауке и бол. Али нисмо ми мртви… Рађамо се изнова сваког пролећа,растемо с травама,с нежним висибабама и јаглацима,бујамо као планински поток осокољен растопљеним снегом. Миришемо

Епска битка Србина из Лике: Спасава земне остатке усташких жртава – пре великог потопа

26. октобар 2021.

Три српска и три хрватска села у Лици, у долини подно Велебита, куће, цркве и гробове, потопиће акумулационо језеро. Док католичка црква води узалудну кампању како би спасила имовину, један Србин спасава кости својих сународника које су усташе бациле у јаме, али и тела америчких авијатичара, које су убили мештани Хрвати. Аутор: Сенка Милош Косињ, тако се зове долина између Госпића и Оточца, кроз коју протиче река Лика, на једној обали су хрватска, а на другој српска села, Млаква, Градина и Пољан. О изградњи бране говори се још од 1912. године, а припрема за реализацију пројекта око кога се ових дана дигла бура у Хрватској почела је 2010. године. Србин

Palanciste_parastos_i_komemoracija.jpg

(НЕ)ЗАБОРАВЉЕНИ ЗЛОЧИН НАД ЦИВИЛИМА

26. октобар 2021.

Срна у пет наставака, уз до сада непознате детаље, доноси фељтон о страшном усташком покољу у Великом Паланчишту код Приjедора, у октобру 1942. године, када су у jедноj ноћи, без испаљеног метка, убиjена 342 житеља села, међу коjима 226 дjеце. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 08. октобра 2015. године. – Музеj Козаре Приjедор за своjих шест децениjа постоjања по први пут jе приредио изложбу доминантно посвећену страдању цивила у Другом свjетском рату назвавши jе „Година страдања – 1942“. Виши кустос историjске збирке овог музеjа Ведрана Адамовић каже Срни да се не може са сигурношћу тврдити зашто се тек сада по први пут

Владимир Умељић

Историчар др Владимир Умељић: Документа о геноциду у НДХ уништавана у Брозово време

25. октобар 2021.

Ово, за „Новости“, наглашава др Владимир Умељић, историчар и теолог, којем је управо ових дана Издавачка кућа „Филип Вишњић“ у Београду објавила историјски роман „Вучји месец изнад куће Чарнојевића (Прилози за фамилијарну хронику)“. Признавање независности Косова и Метохије представљало би духовну кастрацију, а затим и колективно самопоништење српског народа. Имам поверења у наш народ упркос систематском расрбљивању, које траје од оне несрећне југословенске заслепљености по завршетку Првог, Другог светског рата и Брозовог терора. И, наравно, упркос свим друго и трећесрбијанцима, који се из разноразних разлога коцкају туђим новцем. Мислим, или се барем надам, да их је наш народ прозрео и ставио их на место које заслужују. Ово, за „Новости“, наглашава

Херцеговци, придружите се обнови споменика страдалничког села Чаваш у Поповом Пољу

18. октобар 2021.

Овим путем обавештавамо мештане села Чаваш, њихову родбину, пријатеље и све дародавце да је у склопу планираних радова у оквиру акције Чаваш 2019. извршена санација споменика жртвама стадалим 1941.године. Село Чаваш у Поповом Пољу је последње село на десној обали реке Требишњице. У периоду између два светска рата у селу је живело око три стотине становника од чега 150 Срба а остало су били Хрвати. За време II светског рата на свиреп начин страдао је 101 мештанин српске националности од 150 колико је село тада бројало,што овај злочин сврстава у најтеже злочине на овим просторима. Тог 11. августа 1941. у раним јутарњим часова усташе опкољавају село и на губилиште подно

Јасеновац није политичко средство, већ стратиште Срба

16. октобар 2021.

Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик истакао је да је скандалозан и понижавајући, и са људског и са политичког становишта, предлог председника СДА Бакира Изетбеговића да у „закону о забрани негирања геноцида у Сребреници“, који је наметнуо Валентин Инцко, буду уграђени и амандмани који би се односили на Јасеновац. „Понижавајући је, јер је то покушај трговине стратиштима, изједначавања злочина, као и коришћења највећег стратишта српског народа икада у приземне политичке сврхе“, истакао је Додик, преноси РТРС. Он је оценио да би Изетбеговић „да нас подмити амандманом у који би требало да стане пола милиона убијених Срба, не би ли ми прихватили да се на неким другим местима дешавало шта се

Пилселов позив на дијалог: изазови и одговори

15. октобар 2021.

Недавни наступ на српској државној телевизији хрватског политичког теолога и екуменског делатника Драга Пилсела, ученика аргентинског кардинала Бергоља, садашњег римског понтифекса, привукао је пажњу српске јавности.  Пажња је изазвана како Пилселовом спремношћу на дијалог о спорним питањима српско-хрватских односа, тако и извесном самоувереношћу која га је подстакла да говори не само у своје него, сасвим самозвано, и у име врха Српске православне цркве. Тим поводом „Печат“ доноси ставове Часлава Д. Копривице, Николе Милованчева, Николе Живковића и Зорана Чворовића о Пилселовим виђењима. Лицитирање бројем јасеновачких жртава ЗОРАН ЧОВОРОВИЋ КОСОВО, ЈАСЕНОВАЦ, СРБИ Хрватски теолог и некадашњи „драговољац“ Драго Пилсел је јасан: српска „митоманија“ с бројем убијених Срба у Јасеновцу представља главну баријеру

Хебранг: Фантомске јаме и лажи о Јасеновцу

15. октобар 2021.

Умањивање усташких злочина у Другом свјетском рату и тврдње да су у концентрационом логору Јасеновац убијани Хрвати и непријатељи партизана, а не Срби, Јевреји, Роми и антифашисти, у Хрватској траје несмањеном жестином. Некадашњи сарадник Фрање Туђмана, министар здравља и одбране Андрија Хебранг јаме у које су током Независне Државе Хрватске /НДХ/ бацани Срби назива – фантомским. „Шаранова јама је само једна од безброј лажи са којима се већ деценијама Хрвати држе у казни као злочинци“, тврди Хебранг. Он потпуно подржава истријски ревизионизам Романа Љељка, који у својим књигама тврди да у Јасеновцу „људи нису убијани већ спашавани“, те да је то „гробница убијених домобрана и усташа, а не Срба“. Љељак

Комшић у Шведској понижава Роме, да би сатанизовао Србе

13. октобар 2021.

Муслимански чланови Предсједништва Жељко Комшић и Шефик Џаферовић на вечери коју је организовао Стефан Лофвен, премијер Шведске за земље учеснице Међународног форума о Холокаусту који се одржава сутра у Малмеу, наглашено је порекао геноцид над Ромима у Независној Држави Хрватској. Пошто је главна намјера да се убиства ратних заробљеника 1995. године у Сребреници никако не ставе у раван са Покољем, односно злочином геноцида над Српским народом у Другом свјетском рату, Жељко Комшић то назива „злочинима“. И то како слиједи (цитирамо): „Подсјетио је да је геноцид почињен над Јеврејима, током постојања квисилншке Независне Државе Хрватске, као и злочини почињени над Србима и Ромима, али и бројним политичким противницима тог режима, оставио

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Свест о најстрашнијем злочину

12. октобар 2021.

Књига Јелене Ковачевић „Страдање“ једна је у низу која се на документарно-уметнички начин бави усташким злочинима почињеним у систему логора Јасеновац, као и на другим стратиштима Независне државе Хрватске. Пише: Слађана Илић Уколико размотримо генерацијски распон уметника који у центар неких од својих дела стављају ту тему, као и хронологију публиковања тих остварења, можемо се у духовном смислу охрабрити. Осим стваралаца нешто старије животне доби, који су том страшном историјском периоду били ближи, а чији су непосредни преци страдали у НДХ, тој теми, прилично скрајнутој – из друштвено-политичких разлога, али и због пошасти заборава који је, додуше, идеолошки подстицан (неких шездесетак година и више) – враћају се и припадници средње

Ранко Раделић: Милан је био истовремено и сјећање и споменик и опомена

12. октобар 2021.

Навршило се пет година како се у Београду 07. октобра 2016. упокојио Милан Басташић. На његовом посљедњем испраћају, 12. октобра 2016. говорио је и Ранко Раделић, предсједник завичајног удружења „Билогора“ из Београда. Драги пријатељи, поштовани скупе! Мирослав Антић је своју Бесмртну песму започео стиховима: Ако ти јаве: умро сам, а био сам ти драг, онда ће у теби одједном нешто посивети. На трепавици магла. На усни пепељаст траг. Да ли си уопште понекад мислио шта значи живети? У суботу, када сам сазнао да је Милан умро, послао сам тужну вијест на стотињак адреса и друштвене мреже. Било је чудесно гледати већ за непуних пола сата реакцију мноштва људи, а вијест

ПИСМО УПУЋЕНО ПРЕМИЈЕРКИ: Обновите Пребиловце – симбол српског страдања

9. октобар 2021.

Објављујемо писмо које је је СНД Пребиловци, поводом историјске посјете предсједнице Владе Републике Србије, упутило Ани Брнабић Хвала вам што сте данас у нашем селу, у Дому „Свети Краљ Милутин“ гдје је између два свјетска рата била основна школа и који чува успомену на страдали народ овога села, посебно на дјецу и ђаке,  и на овдје свирепо убијену учитељицу- мученицу  Стану Арнаут.  Хвала Србији, њеном народу, посебно предсједнику Александру Вучићу, који нас често јавно помиње у својим обраћањима,  што нас имају у свом срцу и памћењу. У немогућности да и ми Пребиловчани у Србији присуствујемо том историјском догађају, опредијелили смо се да Вам се обратимо на овај начин. ПОСЈЕТА ОД

Црква св. Ане

Сведочење о страдању Јеле Ракић из села Стрмен

9. октобар 2021.

Јелу су усташе ухватили, редом силовали, ископали очи, набили на колац и бацили у старо корито реке Саве. Јела Ракић jе рођена 1928. године у земљорадничкоj породици у селу Стрмен, општинa Црквени Бок, срез Костаjница, од оца Дамjана и маjке Мариjе-Маце, рођене Ђуричић. Убиjена jе од  стране Јасеновачких усташа 13.10.1942. Јела jе детињство проводила као и сва деца тога краjа, похађала школу, чувала стоку и помагала родитељима око сеоских послова. Избиjањем II светског рата и проглашењем НДХ, становништво триjу села општине Црквени Бок (Стрмен, Црквени Бок и  Ивањски Бок) било jе присиљено ићи на прекрштавање из православне у католичку веру. Послe тога су живели у релативном миру све до 13.10.1942.

Данас, 80 година од почетка Покоља, сећање на жртве се вулгаризује, а њихов број умањује

8. октобар 2021.

То је посебно видљиво на случају Јасеновца, где се прошлост фалсификује и уместо о истраживању свих појединости геноцида, данас се само говори о цифрама, које чак и десетоструко умањују број жртава геноцида у НДХ. У недељу 12. септембра у свечаној сали Саборног храма у Крагујевцу, у оквиру Великогоспојинских свечаности, с благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, одржано је предавање на тему “Подвиг и жртва у српској историји”. Гости ове трибине, били су проф. др Милош Ковић са Филозофског факултета у Београду и др Немања Девић из Института за савремену историју. После уводног излагања о. Срећка Зечевића, историчари су ставили акценат на тужну годишњицу из 1941. и крагујевачки масакр. Господин

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Муке по Христијану

Шта да ради просечан српски православни хришћанин са вишедеценијским литургијским стажом када

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА