Скочите на садржај
ПРИЧА КОЈА ЛУТА СВИЕТОМ Учествуjу: Горан ДАКИЋ, Зоран ПЕЈАШИНОВИЋ Славица МАЛИЋ, Мирко ВУКОВИЋ, Аутор Велика сала Академиjе наука и умjетности РС сриjеда, 27. април 2011. год. у 19 часова
Јадовничани положили вијенац жртвама комплекса логора Јасеновац – Доња Градина. У делегацији УГ Јадовно 1941. из Бање Луке био је и др Милан Басташић, преживјели јасеновачки дјечак логораш.
У Јасеновцу обиљежена 66 годишњица од пробоја логораша. Од 1073 логораша, у пробој је кренуло 600 а до слободе стигао само 91. Број страдалих и данас је предмет оспоравања званичне Хрватске. Милан Басташић, живи свједок мучења и убијања у фабрици смрти завршио је као дванаестогодишњи дјечак. Усташе су свакодневно, тврди Милан, постављале замке за убијање. Гладној и измученој дјеци бацали су хљеб и проју, увертиру за смрт. У Јасеновцу и Јадовну, толиком брзином су нас убијали, да нас нису стигли ни пописати ни пребројити Извор: РТРС
Г. Гоjко Матић уступио jе Архиву Срба у Хрватскоj своjе записе и мемоарско градиво о селу Дивоселу. Жељели бисмо му захвалити, поновивши његов апел. Основна порука, о коjоj jавност мало зна, а што би се жељело истакнути jе да се 05.08.1941.г. у селу догодио страшан злочин. Усташе су извршиле масован покољ у коjем jе страдало 907 невиних душа, житеља села Дивосела, те сусjедних Читлука и Орница. Мноштво људи окупљено jе у предjелу Крушковаче. Народ jе дошао, не слутећи зло. Кад jе покољ почео, настао jе паничан вртлог, уплашена лица, избезумљена од страха, дозивања и крици. За г.Матића, живог свjедока ове трагедиjе, тада дjечака од 12 година, слика jе остала неизбрисива. Сва та тужна
Удружење породица, потомака и поштовалаца жртава усташког терора 1941 – 1945. за бригу о спомен комплексу Биjели Поток – Бања Лука У сарадњи са Административном службом града, СУБНОР-ом и парохиjом врбањском СПЦ, наше Удружење традиционално другог дана по Ускрсу организуjе помен жртвама усташког терора у Биjелом Потоку Позивамо Вас да присуствуjете помену коjе се ове године планира за 25. април. План активности: 12.00 часова – Помен и пригодан духовни програм – Полагање цвиjећа званичних делегациjа – Обраћање представника општинских и републичких институциjа – Ручак Контакт тел: +387 65 424 555 Управни одбор удружења Везане виjести: На Васкрс сиjевнуле каме, ножеви, маљеви Једно свjедочанство о покољу Срба у Биjелом Потоку код Бањалуке
Изjедначавање Јасеновца са Вуковаром или Сребреницом, како jе то урадила хрватска премиjерка Јадранка Косор, jесте понижавање жртава и опасна увреда Срба и то jе jадан покушаj ХДЗ-а и званичног Загреба да обесмисле пресуду Хашког суда да jе „Олуjа“ злочиначки подухват, сматраjу српски званичници. Шеф Координационог тима за истраживање ратних злочина РС Сташа Кошарац упозорио jе да jе то „опасна изjава због коjе бисмо могли имати грдне проблеме у будућности“. „Политичари из региона мораjу да даjу изjаве у прилог политике помирења. У таj контекст засигурно не спадаjу риjечи Косорове“, рекао jе Кошарац за „Прес“. Он jе додао да jе поређење коjе jе Косорова начинила производ политичке ситуациjе у коjоj се хрватска премиjерка нашла послиjе хашке пресуде хрватски генералима, додаjући да
Безобразлук – Премиjерка Хрватске изjедначила Јасеновац с Вуковаром и Сребреницом. Историчари и политичари у РС тврде да jе порука Косорове безобразлук и да ХДЗ и званични Загреб желе да обесмисле пресуду Хашког трибунала да jе „Олуjа“ злочиначки подухват. Изjедначавање Јасеноваца с Вуковаром и Сребреницом, како jе то урадила премиjерка Хрватске Јадранка Косор, jесте понижавање жртава и опасна увреда Срба! То jе jадан покушаj ХДЗ-а и званичног Загреба да обесмисле пресуду Хашког трибунала да jе „Олуjа“ злочиначки подухват, али и да се умањи гнев jавности због казни генералима Готовини и Маркачу! Не зна шта прича… Јадранка Косор, премиjерка Хрватске Саговорници Пресса РС из политичког и jавног живота Српске сматраjу да се ради о потпуно
У недjељу, 17. априла 2011. поводом 66. годишњице пробоjа логораша из усташког концентрационог логора Јасеновац одржат ће се комеморациjа жртвама тог логора. Српско народно виjеће и Виjеће Срба града Загреба организираjу бесплатан одлазак аутобусом на комеморациjу Полазак из Загреба предвиђен jе у недjељу, 17. априла у 9.00 сати с jужног (главног) улаза на Велесаjам. Повратак jе након завршетка комеморациjе, а вjероjатан полазак из Јасеновца jе у 14.00 сати. Због ограниченог броjа мjеста, за одлазак се требате обавезно приjавити у Виjеће, на тел. 01/48 86 366. Извор: СНВ
Повjесничар Иво Голдстеин, професор на Одсjеку за повиjест загребачког Филозофског факултета Недавно одржана комеморациjа жртвама наjвећег усташког логора Јасеновац, али и први научни округли стол на тему Блеибурга и Крижног пута биле су прилике за разговор с професором Ивом Голдстеином, коjи годинама проучава и jедну и другу страну наше новиjе хисториjе. У чему jе разлика између Јасеновца и Блеибурга, зашто се говори о Јасеновцу, а не и о Јадовну, тко прави разлику између српских и жидовских жртава и хоће ли с временом бити сурадње хисторичара и обjективниjег сагледавања збивања из Другог свjетског рата на овим просторима, дио jе питања на коjа jе наш суговорник, на темељу проучавања документарне грађе, изнио своjе спознаjе и ставове.
СТАРО САЈМИШТЕ Несвакидашња мултимедијална карта на сајту starosajmiste.info, приказ историје и садашњости Старог Сајмишта, биће по први пут представљена јавности у четвртак, 24. марта 2011 у 19х у Културном центру Реx у Београду. Веб сајт чини приступачним најразличитије приче о Сајмишту – о патњама и страдањима у концентрационом логору, о уметничком стварању у атељеима, о животу данашњих житеља и о визијама за будућност тог простора. Посетиоци сајта ће моћи да се упознају са историјом овога места, као и са дискусијама које се воде у вези с разним постојећим плановима и иницијативама за конципирање и уређење локације или меморијалног комплекса. Подаци представљени на карти некадашњег сајма, упућују посетиоце сајта, али и
Владислав Б. Сотировић Док се на хрватскоj страни већ две децениjе води отворена jавна кампања против Срба као општем колективном повесном злу за хрватски национ (сплитски градоначелник jе само jедна кап у Јадранском мору) и тиме свесно и плански оправдава геноцидно етничко чишћење Липе Њине од Срба у 20-ом столећу (Хрватска jе, иначе, поред Албаниjе данас етнички наjхомогениjа европска држава), дотле се на српскоj страни, а у духу одлука Другог засиjедања АВНОЈ-а, прећуткуjе права страна хрватско – српских односа у новиjоj jужнословенскоj повесници. Зашто се Србиjа, иначе jедина међународно призната држава српског народа, jош увек ниjе ослободила авноjевског духа „братства и jединства“? Управо стога што њом и даље владаjу авноjевски
У припреми jе књига проф. Миле Раjчевића: “ Дивосело, Читлук и Орнице у времену и траjању „. Уз сагласност аутора, преносимо дио садржаjа у коме се наводи именични попис жртава. Један пjесник родом из Лике, у знак сjећања на мученике Јадовна, написао jе: „На сваком мjесту, и с лева и с десна Све вас, браћо, сретам и чиним Вам помен!“ Други пjесник написао jе: „Да никад заборав не падне на жртве, oд усташке руке палог милиона“. Хрватске усташе су у логор Јадовно одвели 100 Дивосељана, Читлучана и Орничана гдjе су ликвидирани на наjсвирепиjи начин без икаквог разлога, само зато што су били Срби. Подаци о страдалим у логору Јадовно узети
Холокауст jе нашоj дjеци данас поприлично непознат поjам. О страдању Јевреjа али и осталих народа у Другом Свjетском рату у уџбеницима само штуре информациjе, пуко набраjање догађаjа. Већ 5 година постоjи писмо намjере између Министарства просвjете и културе Републике Српске и Јад Вашема образовања у холокаусту а значаjних помака нема. У министарству тврде да у писму много тога ниjе дефинисано и да све успорава процес реформе образовања код нас а он jе деци дан да дjецу треба растеретити а не оптеретити додатним садржаjима.
У Србији ће бити подигнут Меморијални центар жртвама злочина геноцида и холокауста, почињених над Србима, Ромима и Јеврејима у Другом светском рату, а идејни пројекат требало би да буде готов до краја јуна, изјавио је данас председник Заједнице јеврејских општина Србије, Александар Нећак Пројекат Меморијалног центра требало би да буде презентиран на припремној конференцији Међународног одбора за едукацију о холокаусту 26. јуна у Јерусалиму, рекао је Нећак у разговору за Танјуг поводом Дана сећања којим се обележава 65. годишњица пробоја заточеника и ослобађања усташког концлогора Јасеновац. Он је објаснио да ће овај пројекат, уз националну стратегију неговања сећања на жртве геноцида и холокауста које су починили хрватски фашисти и немачки
Ових дана обишао сам село Дивосело. Моjа туга и бол за несталим народом племенитог, антифашистичког Дивосела jе неизмjерна. Све jе пусто, нигдjе ништа, нема кућа ни огњишта. Гдjе jе наше Дивосело, гдjе су драге баке наше и дjедови с косом биjелом, зар и они живот дадоше у пламену с Дивоселом. У Дивоселу, том великом лиjепом селу са своjим заселцима, укључуjући Читлук и Орнице, некада jе живjело 2.800 становника, а сада живе душе нема због људске немани. Познавао сам сваку кућу мог родног Дивосела, тог дивног напредног села. Свака обитељска кућа била jе антифашистичка тврђава коjа jе током Другог свjетског рата угостила на стотине знаних и незнаних антифашистичких бораца НОВ-а и антифашиста, без обзира на
Миса на Блајбургу неће бити служена, потврдила је Аустријска бискупска конференција, која
Министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров сматра да ће Запад наставити да
Књига „Српска прича – сећања из рата и револуције 1941-1945“ представљена је
Пандорина кутија је затворена, суд који је основан да суди сиротињи са
Фотографије приказују страдња цивила, уништавање болница и свега онога што није било
На Дан победе, 9. маја, у Београду ће по четврти пут бити
На Приморју су постављени билборди поводом обиљежавања 20 година од НАТО агресије.
Пољске власти систематски фалсификују историју Другог светског рата, саопштило је руско Министарство
Пре 77 година, у кањону Дрине код Вишеграда, у селима Мишевићи и
У Сијековцу код Брода, у уторак, 26. марта, биће обиљежено 27 година
Према речима излагача, монографија, која је настала истразивачким радом аутора, бави се
У Манастиру Свете Тројице у Стањевићима, код Будве, у недјељу, 24. марта
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
