arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
oluja-izbjeglice-3.jpg

ШЕСНАЕСТ ГОДИНА ОД ЕГЗОДУСА СРБА ИЗ ХРВАТСКЕ

  Четвртог августа навршиће се шеснаест година од када су хрватске оружане снаге, уз одобрење и подршку НАТО-а, у садеjству са снагама Хрватског виjећа одбране /ХВО/ и Армиjе БиХ, извршиле агресиjу на Републику Српску Краjину /РСК/. Агресиjа jе извршена упркос чињеницама да jе РСК била под заштитом УН и да су њене делегациjе само дан раниjе у Женеви, на састанку са хрватском делегациjом, пред представницима УН и у Београду пред представником САД као водећом чланицом НАТО-а, прихватиле приjедлог међународне заjеднице да се преговори у вези са завршним политичким споразумом о питању статуса Краjине воде на бази Плана Зе 4, а с циљем заустављања воjних акциjа и заузврат добиле чврсте гаранциjе

Споменик у Србу

Ратовање на правој страни, с изразитим антифашистичким карактером

За човјека који жели знати истину ништа око 27. српња 1941. није спорно. Све је темељито истражено и сваком је истинољубивом човјеку истина доступна. Устанак у Србу нису организирали нити водили четници, иако су неки њихови присташе у њему маргинално судјеловали Држим да и овом приликом вриједи подсјетити на познату Гоеббелсову максиму како сто пута поновљена лаж постаје истином. То се управо дешава у дијелу хрватске јавности, која прихваћа обезвређивање хрватског антифашизма, умјесто да њиме буде поносна као својим вриједним доприносом темељима данашње цивилизиране Еуропе. Најновија фаза те харанге започела је писмом које је 4. студенога 2009. с потписом “Жељко Томашевић, дипл. иур.” било упућено Влади Републике Хрватске, а 8.

banski_grabovac.jpg

Гаћешино име стидљиво споменуто

Прохладног 23. jула, под кишобранима, обиљежена jе у Банском Грабовцу 70. годишњица првог устанка народа Хрватске коjи су извели српски устанци на Баниjи. Одржани су и парастос и комеморациjа за 1.285 српских жртава усташког терора, коjи jе услиjедио као одмазда за напад на усташку станицу у ноћи 23/24. jула 1941. Саборски заступник и предсjедник СНВ-а Милорад Пуповац истакао jе да jе то мjесто преjако и као опомена и као искуство Овогодишња jе комеморациjа, у организациjи Савеза бораца и антифашиста РХ и Удруге антифашистичких бораца и антифашиста Града Петриње, а у сурадњи са Српским народним виjећем и уз покровитељство Сисачко-мославачке жупаниjе и Града Петриње, протекла прихватљивиjе од претходних, када су се са говорнице више могле

divoselo.jpg

Фонд: Гојко Матић – Дивосело, Читлук и Орнице

Архив Срба у Хрватскоj Архив Срба у РХ своjим радом, а кроз архивско градиво као извор повиjести, жели приказати положаjа Срба на овим просторима, како би то остало на увид и будућим генерациjама. Захваљуjући  доброти поjединаца Архив посjедуjе лиjепе збирке градива коjе се стално попуњаваjу. Гоjко Матић упутио нам jе jедан апел и уступио jе Архиву све своjе записе и мемоарско градиво о селима Дивоселу, Читлуку и Орницама. Добивено градиво ниjе само локална повиjест, већ из њега добивамо приказ српског постоjања и трагедиjе на овим просторима. Жељели бисмо му захвалити, поновивши његов апел. Приjе II свjетског рата, Дивосело, Читлук и Орнице била су села у коjима су Срби на овим

gudovac-2.jpg

НА ПОПРИШТУ ПРВОГ МАСОВНОГ ЗЛОЧИНА

Код оштећеног спомен – обиљежjа, на обљетницу покоља невиних људи – 28. травња, уприличен комеморативни скуп и одана почаст страдалницима На мjесту првог масовног погубљења Срба у НДХ, у селу Гудовцу jе 1955. године подигнута (1969. дограђена) спомен-костурница за 195 жртава српске националности, коjе су усташе стриjељале 28. травња 1941. године. Споменик »Жртва« jе дjело Воjина Бакића. Тиjеком посљедњег рата споменик jе сравњен са земљом, костурница минирана, плоче разбиjене. На том мjесту, баш на дан покоља невиних људи, 28. травња (спомен обиљежjе jе »санирано« – околиш уређен) уприличен jе комеморативни скуп и одана почаст страдалницима те су положени виjенци и цвиjеће. Броjним поклоницима антифашизма и припадницима удруга антифашистичких бораца и антифашиста

Обраћање Милана Басташића, предсједника завичајног удружења „Билогора“ на годишњој скупштини одржаној 16.07. 2011. у Борковцу код Руме

Драги гости, приjатељи, драги рођени Билогорци и потомци коjи сте у посљедњих двадесет година рођени ван родне груде своjих предака и сви нама драги коjи данас нисте овдjе. Данас одржавамо Друго зборовање Билогораца у организациjи нашег „Завичаjног удружења Билогора“. Удружење смо основали приjе двиjе године и оно до сада има евидентне скромне, али вриjедне резултате. Један од тих резултата jе и ово данашње саборно окупљање. Ово jе година, годишњица, двадесета годишњица посљедњег страдања српског народа Билогоре у XX виjеку. Тада 27. априла 1991. године били смо у грубишнопољском парку. Размишљао сам тада како jе то наjвећи скуп Срба у том парку, послиjе оног првих дана октобра 1942, када су усташе ту сатjерале преко 3000 душа

ДРУГИ САБОР БИЛОГОРАЦА: Завичај чине људи

У суботу 16. jула у Руми jе одржан други по реду Сабор Билогораца, на коjем се у организациjи Завичаjног удружења „Билогора“ окупило нешто више од сто учесника. Већ при иницирању и оснивању овог удружења током 2008. и почетком 2009. године, Сабор Билогораца замишљен jе као средишње мjесто на коjем ће се сабрати сви бивши житељи источне Билогоре чиjа jе главнина данас у Републици Србиjи, дио у Републици Српскоj и државама насталим од бивше Југославиjе, а броjне породице расиjане по свим континентима изузев Анктартика. Дио учесника Сабора на заjедничкоj фотографиjи Сабор ниjе само мjесто цjелодневног дружења и конвенционалног излета и забаве у шта приjете да се изроде скоро сва слична окупљања

Ратко Дмитровић

„Хрватски дом“ на месту злочина

Двоје храбрих људи из Загреба, подржани од стране Славка Голдштајна, покренуло је иницијативу да се са места једног од најстрашнијих злочина у историји човечанства, покоља у Глинској цркви, скине печат хрватског цинизма Постоје у новинарству и публицистици текстови који су написани „из стомака“, као одраз унутрашњег крика, очајања, спас и олакшање, растерећење, нешто што је по сваку цену морало да изађе на светло дана. Али, има и текстова који се пишу опет из стомака, али невољно, због муке у стомаку. Ово је један од таквих текстова. Радо би прескочио тему која следи, али то, једноставно, не сме да се прескочи. Реч је о покољу у Глинској цркви. Ових дана, на

jasenovac-3.jpg

Мр Мира Јовановић-Ратковић / Драгослав Илић: КАКО СЕ СЈЕЋАТИ ЈАСЕНОВЦА 65 ГОДИНА КАСНИЈЕ

Мр Мира Јовановић-Ратковић Бања Лука / Цирих Драгослав Илић Бања Лука  КАКО СЕ СЈЕЋАТИ ЈАСЕНОВЦА[1]  65 ГОДИНА КАСНИЈЕ „Шта не престаjе да боли, остаjе у памћењу. То jе правило наjстариjе културалне технике памћења.“ (Ниче)  Апстракт: У овом раду се, на основу до сада утврђених чињеница, анализуjе процес формирања културалног памћења холокауста код Јевреjа, а затим и вишедецениjско формирање и обликовање званичног сjећања у СФР Југославиjи као и црквено-народног сjећања на Јасеновац. Док су jугословенске комунистичке власти систематски радиле на потискивању сjећања, Црква jе Јасеновац смjестила у црквено-народно сjећање коjе jе културни образац српског народа. Циљ рада jе да покуша одговорити на питање како памтити Јасеновац, односно какав образац примjенити у

Spomen_soba_Dubica-djeca_u_NDH-Bosko_Jugovic-11.jpg

Спомен соба дјеци, страдалој од усташких злочинаца

English Јуче jе,у Козарскоj Дубици,у присуству предсjедника удружења логораша Другог светског рата из Републике Српске,Гоjка Кнежевића, председника удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса логора Госпић – Јадовно 1941, др. Душана Басташића, пароха козарскодубичког Гоjка Слиjепчевића и броjних грађана те гостиjу из других градова и Канаде, отворена спомен соба посвећена дjеци, жртвама усташког геноцида 1941.-1945.године. Као своjеврсни легат, ова спомен соба , поклон jе Бошка Југовића, коjи jе и сам као диjете, дио свог дjетињства провео у логору Јасеновац. У оквиру свечаног отворења спомен собе, уприличено jе освештење, те умjетнички програм. Пригодним говорима, присутнима су се обратили Гоjко Кнежевић, Душан Басташић и ктитор, Бошко Југовић. Да се памти,да се не заборави! Нада Маркуч

Брезовица

Заборављен банијски херој Васиљ Гаћеша

Годинама се 22. јуна у Брезовици, на обиљежавању државног празника Дана антифашизма, у службеним говорима прешућује истина о антифашистичкој борби, у којој значајне заслуге припадају банијским Србима Баније, као и о страдању хиљада невиних српских жртава, посебно на почетку Другога свјетског рата. – Говорници из Брезовице упорно се избјегавају суочити с повијесним чињеницама које јасно кажу да су први устаници у Хрватској били банијски Срби под водством Васиља Гаћеше. Народ Баније заслужује да се то у новијој хрватској повијести јавно и недвојбено каже, јер се о Брезовици без Баније не може говорити. Истицати велику славу одреда који је живио само четири мјесеца и осам дана а не говорити о Банији

Стари Брод

Помен за 6000 српских жртава усташке Црне легије

У Старом Броду, коjи административно припада Рогатици, 15-ак километара кањоном Дрине испод Вишеграда, у суботу, 18. jуна, одржан jе помен за 6 000 Срба коjе су у прољеће 1942. године побили припадници злогласне усташке „црне легиjе”, те освештани темељи, крст и звона капеле чиjа jе градња почела у маjу прошле године. Чин освећења обавио jе свештеник Милорад Љубинац, архиjереjски замjеник Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског господина Николаjа, уз саслужење шест свештеника Митрополиjе дабробосанске. Кум темеља капеле у Старом Броду био jе Бобан Инђић из Вишеграда, звона Горан Крлић, родом из овог краjа, а крста браћа Синиша, Саша и Славиша Шпињо из Вишеграда. Црквене барjаке на првоj литиjи носили су Горан Крлић из Старог Брода, Томислав

plakat.jpg

Велика промоција новог броја: “НДХ, држава геноцида” у Бањој Луци!

Промоција Двери у Бањој Луци и представљање темата часописа о геноциду у НДХ. Нови темат Двери преставља “обавезну лектиру” на 112 страна А4 формата за сваког коме је стало да сазна како се НДХ уопште догодила и на који начин да спречимо да се геноцид над Србима више никад не понови. На представљању броја у Бањој Луци, у Вијећници Банског двора, у понедељак 20. јуна у 18 часова говориће: –    др Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно 1941“, Бања Лука –    Јанко Велимировић, директор Републичког центра за истраживање ратних злочина –    Зоран Радојичић, члан УО Двери –    Југослав Кипријановић, редакција часописа „Двери Српске“ Бенедикт XVI је ових дана посетио Хрватску и

ndh2.jpg

Папа није добродошао у Србији!

Двери за нову политику према Хрватскоj и Ватикану: Папа ниjе добродошао у Србиjи! Нови броj часописа Двери српске, посвећен НДХрватскоj, коjи се данас поjавио на свим киосцима у Србиjи, Републици Српскоj и Црноj Гори као поклон Двери поводом посете папе Загребу, доноси неколико политичких новости првога реда. Табу тема jе срушена Ове године се навршило 70 година од отварања два наjмонструозниjа логора смрти у историjи човечанства: Јадовна и Јасеновца. За тих 70 година српски народ, као главна жртва усташке независне државе Хрватске, ниjе успео да исприча истину о свом страдању ни у домаћоj, а камоли у међународноj jавности. А Срби нису страдали само у Јасеновцу, већ у дуж читаве НДХ, и не

dveri_logo.jpg

Представљен нови број Двери: НДХрватска – држава геноцида

У циљу превенциjе будућег геноцида над Србима, Двери обjављуjу броj о Јадовну и Јасеновцу Двери су данас у Прес центру у Београду одржале конференциjу за новинаре на коjоj су представиле нови броj часописа посвећен страдањима Срба у Другом светском рату, у Јадовну и Јасеновцу, усташким логорима тзв. Независне државе Хрватске. Са побудама за издавање jедног оваквог темата, присутне jе упознао Бранимир Нешић, главни и одговорни уредник часописа Двери српске. Никада изнета потпуна истина о геноциду над Србима у поменутим логорима, незаинтересованост садашње власти да о томе говори и на оваj злочин подсећа, навела jе Двери да у циљу превенциjе неког будућег Јасеновца, изда jедан овакав темат броj, истакао jе Нешић.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.