МРАКОВИЦА, 3. ЈУЛА (СРНА)- Предсjедник Републике Српске Милорад Додик рекао jе да jе Битка на Козари приjе 70. година показала несаломивост народа овога краjа у настоjању да живи у слободи и да jе Српска настала као закашњели одраз српског националног опредjељења из Другог свjетског рата. „Историjске чињенице говоре да су у партизанскоj Народноослободичкоj воjсци наjвећи дио бораца су били Срби. Припадници других народа тек када су видjели како ће завршити Други свjетски рат и ушли су у партизански покрет када се знало ко ће побиjедити“, рекао jе Додик. Он jе навео да то треба рећи због оних коjи сада покушаваjу фалсификовати историjу и себи бесправно прибавити заслуге или опредjељења њихових

Београд — Председник РС Милорад Додик изjавио jе на обележавању 70. годишњице од битке на Козари да jе српски народ поднео наjвеће жртве у борби против фашизма. Он jе истакао да данас има оних коjи желе да умање његову улогу у Другом светском рату. На свечаноj академиjи у Народном позоришту у Београду поводом 70. годишњице од битке на Козари, Додик jе рекао да jе на простору Босне и Херцеговине устанак против нацизма и фашизма у Другом светском рату подигнут искључиво у краjевима у коjима су живели Срби, а не, како jе навео, у Сараjеву. „Срби су у огромноj већини били припадници народноослободилачких jединица и наjвише jе српски народ настрадао у

Обиљежавање 69. година Битке на Сутjесци у Националном парку Сутjеска на Тjентишту данас jе почело полагањем виjенаца. Виjенце и цвиjеће положиле су, између осталих, делегациjе СУБНОР-а РС, Србиjе и Црне Горе, министар рада и борачко инвалидске заштите у Влади РС, амабасаде Србиjе у БиХ, Борачке организациjе РС, НП „Сутjеска“ и општине Србиње. Предсjедник СУБНОР-а РС, Благоjе Гаjић изразио jе задовољство организациjом обиљежавања И броjем поштовалаца НОБ-а, коjи су дошли на Тjентиште. – Посебно ми jе драго што jе данас на Сутjесци доста омладине. Битно jе да су дjеца са нама док смо живи. Такође jе важно да омладина схвати за шта смо се И како смо се борили И да

У Смедереву jе на данашњи дан, приjе 71. године, експлодирала мунициjа смjештена на отвореном у средњевековноj тврђави деспота Ђурђа Бранковића. У експлозиjи jе погинуло више од половине становника града. Сваке године, 5. jуна у 14.14 локомотиве на смедеревскоj железничкоj станици завиjањем сирена подсjете становнике да jе тог дана 1941. у трену погинула половина грађана Смедерева и оних коjи су се затекли у том граду пазарног дана. Експлодирала jе мунициjа лагерована на отвореном простору у смедеревскоj тврђави. Ниjе утврђен узрок експлозиjе, непознат jе броj погинулих. Наjвећи броj жртава сахрањен jе безимен у заjедничкоj гробници на самом улазу у гробље. Писац књиге „Трагање за истином“ у вриjеме експлозиjе, радник Железничке радионице Смедерево

Обиљежавање 70-годишњице пробоjа усташког обруча на Биљегу 12. маjа била jе прилика да се добиjе увид у стање антифашистичке споменичке баштине и антифашизма као тековине записане у хрватском Уставу. А да стање ниjе баjно могло се увjерити преко хиљаду људи коjи су из околних мjеста, удаљениjих краjева Хрватске и западне Босне дошли на скуп што су га организирали Српско народно виjеће (СНВ), Савез антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске (САБА РХ), те опћине Воjнић, Крњак, Вргинмост и Топуско. Споменик на Петровцу, рад Воjина Бакића, систематски се девастира, па jе ове године jош огољениjи него прошлих. На то jе упозорио и предсjедник СНВ-а Милорад Пуповац, коjи се присутнима обратио с бине у

Jeднa oд знaчajних oдлукa Tрeћeг зaсjeдaњa ЗAВНOХ-a у Toпускoм 8. и 9. свибњa 1944. гoдинe билa je пoтврдa рaвнoпрaвнoсти и jeднaкoсти хрвaтскoг и српскoг нaрoдa, нo 68 гoдинa пoслиje, нa прoслaви oбљeтницe тoг дoгaђaja, уjeднo и прoслaви 67. гoдишњицe пoбjeдe нaд фaшизмoм, o тoмe ниje билo ни спoмeнa. Прoслaвa je oдржaнa пoд пoкрoвитeљствoм и у oргaнизaциjи Сaбoрa, Сaвeзa aнтифaшистичких бoрaцa и aнтифaшистa Хрвaтскe тe Сисaчкo-мoслaвaчкe жупaниje. Низaли су сe гoвoри, oд прeдсjeдникa Сaбoрa Бoрисa Шпрeмa дo прeдсjeдникa Сaвeзa бoрaцa Рaткa Maричићa, бeз иjeднe риjeчи o устaшким злoчинимa и стрaдaњу српскoг нaрoдa, o вeликoм дoпринoсу Србa aнтифaшистичкoj бoрби, кao ни o jeднaкoпрaвнoсти двajу нaрoдa кoja je тaдa прoклaмирaнa. Kaквo дaнaс глeдиштe