arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
klecka-jama-2013-4.jpg

КОСТИ СРБА ИЗ КЛЕЧКЕ ЈАМЕ ОПОМИЊУ И ДАНАС

На планини Клек код Огулина, у Карловачкој жупанији, данас је служен парастос за 453 Србина која су убијена 1941. године. Парох дрежичко-јасенички протојереј Милош Орељ нагласио је да су људи, који су пострадали зарад исповиједања вјере православне и припадности српском народу, својом крви овом мјесту дали свети значај. „Обавеза православних хришћана је да долазе на мјеста страдања и да се моле за покој душа предака, да их не заборављамо како наши потомци сутра не би заборавили нас“, рекао је парох плашчански отац Горан Славнић. Замјеник жупана Карловачке жупаније Синиша Љубојевић изразио је задовољство што се на овом мјесту потомци и поштоваоци жртава окупљају други пут, 72 године након злочина. Он

crni-lug-3.jpg

ЦРНИ ЛУГ, ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ !

Удружење „Огњена Марија Ливањска“ сваке године организује низ парастоса у ливањском крају у знак сјећања на жртве геноцида. Усташе су крајем јула и почетком августа на најсвирепији начин умориле 1.587 Срба са ширег подручја Ливањског поља, као и већи број доведених из других крајева, те оних Срба који су се затекли на ширем подручју Ливна. За истину о страдању у Ливањском крају много је значајна књига Буде Симоновића Огњена Марија Ливањска. Књига је посвећена усташким покољима над Србима у Ливну и околини, односно у селима на рубу Ливањског поља, почињеним у прољеће и љето 1941. године, а поновљеним и у најновијим ратним сукобима на том подручју, посебно током 1992. и 1993.

Јадовно и Пребиловци крвљу и моштима Новомученика Српских повезани (ФОТО)

Мартириjумска веза Јадовна и Пребиловаца освештана моштима новомученика, нераскидива, свjедочи о духу jединства идентитета српских простора страдања и пребивања, простора коjе не смиjемо заборавити, напустити, од коjих не смиjемо одустати. Одустати од сjећања на мученике значило би за српски род нестати у ништавилу. Камен темељац Храма Васкрсења Господњег у Пребиловцима освештан jе 3. августа 2013. године. Величину тренутка коjег сада нисмо свjесни осjетили су и представници УГ Јадовно 1941. из Бањалуке. Пребиловци, два пута срушени злочиначком руком у овом виjеку, опет живе или као што рече приликом парастоса  умировљени  Епископ херцеговачки Атанасиjе: „ Пребиловци су од пребивања, Пребиловци пребивању, пребиваjу, остаjу, траjу и претраjаваjу. То jе косовски завет у Пребиловцима

prebilovci-2013-21.jpg

Јадовно и Пребиловци крвљу и моштима Новомученика Српских повезани (ФОТО)

Мартириjумска веза Јадовна и Пребиловаца освештана моштима новомученика, нераскидива, свjедочи о духу jединства идентитета српских простора страдања и пребивања, простора коjе не смиjемо заборавити, напустити, од коjих не смиjемо одустати. Одустати од сjећања на мученике значило би за српски род нестати у ништавилу. Камен темељац Храма Васкрсења Господњег у Пребиловцима освештан jе 3. августа 2013. године. Величину тренутка коjег сада нисмо свjесни осjетили су и представници УГ Јадовно 1941. из Бањалуке. Пребиловци, два пута срушени злочиначком руком у овом виjеку, опет живе или као што рече приликом парастоса  умировљени  Епископ херцеговачки Атанасиjе: „ Пребиловци су од пребивања, Пребиловци пребивању, пребиваjу, остаjу, траjу и претраjаваjу. То jе косовски завет у Пребиловцима оствариван. Срби су

Гаравице

ПОМЕН ЖРТВАМА УСТАША У ГАРАВИЦАМА

У Гаравицама код Бихаћа, у суботу (3.08.2013.),  одржан jе  помен поводом 72 година од страдања више од 14.000 Срба, Јевреjа и Рома тог краjа, коjе су побиле усташе. Служен jе парастос и положени су виjенци, а помену jе присуствовао и потпредсjедник Републике Српске Емил Влаjки.   Предсjедник Завичаjног удружења „Уна“ Бошко Стоjисављевић рекао jе да се велики покољ у Гаравицама догодио од 28. jула до 4. августа 1941. године када су усташе побиле око 10.000 цивила.  „Убиjање jе било свакодневно, а људи су спаљивани у кућама, шталама, бацани су у jаме и бездане. Већина жртава затварана jе у Бихаћку кулу гдjе су пребиjани и звjерски мучени, након чега су одвожени на стратишта“, истакао jе Стоjисављевић. 

prebilovci-parastos2013-vn.jpg

Пребиловци: Помен Србима из 12 јама

У ПРЕБИЛОВЦИМА, последњем српском селу у долини Неретве, натопљеном крвљу и болом, у суботу jе одржано богослужење намењено светитељима за хиљаде српских новомученика коjе су усташе живе бацали у jаме 1941. године. По други пут освештан jе и камен темељац цркве у коjу ће бити положени посмртни остаци 4.000 Срба коjи су скончавали у 12 безданих jама око Пребиловаца. Први пут црква jе на овом месту подигнута 1991. године, а освештао jу jе патртиjарх Павле. Само годину дана касниjе, 1992. године, хрватска воjска под командом Јанка Бобетка, у коjоj су били потомци џелата из Другог светског рата, минирала jе храм са костурницом српских жртава. Геноцид у Захумљу, започет у Другом светском рату бацањем

ognjena-marija-livanjska.jpg

ПАРАСТОС ЗА 1.600 УБИЈЕНИХ СРБА 1941. ГОДИНЕ

У храму Успениjа Пресвете Богородице и над спомен – костурницом у капели Свете великомученице Марине у Ливну данас jе служен парастос за око 1.600 Срба са подручjа Ливањског поља коjе су усташе убиле краjем jула 1941. године. Парастос jе служио парох ливањски протоjереj ставрофор Жељко Ђурица, а организатор помена jе Удружење „Огњена Мариjа Ливањска“. Предсjедник овог удружења Никола Петровић рекао jе Срни да jе помену невино страдалим Србима присуствовао већи броj људи из Бањалуке, Београда и других краjева, као и Срба коjи сада живе на подручjу ливањске општине. Он jе навео да jе након парастоса организовано и дружење, а што jе била прилика да се поразговара о плановима и даљим активностима Удружења, првенствено у вези са актуелним конкурсом за

devic-prebilovci4.jpg

3.08.2013. – СЈЕТИМО СЕ ПРЕБИЛОВАЦА !

У суботу, 3. августа 2013. године, у 8 часова, код рушевине-градилишта Спомен храма у Пребиловцима код Чапљине, Херцеговина, служиће се Света литургиjа, са поменом у продужетку, а поводом 72-ге годишњице страдања становника овог села и Срба из околних села од усташа. У току љета 1941. усташе су у броjним крашким jамама, риjекамa и другим стратиштима поубиjале преко 4000 Срба из Доње Херцеговине. Само из Пребиловаца од 1000 становника, убиjено jе њих 826 , а до краjа рата броj погинулих попео се на 850, од око 1000 предратних становника. Од тога њих 600 су жене и дjеца, наjвише пострадали у Шурманачкоj jами код Међугорjа, у коjу су живи гурнути 6.августа 1941. Њихове кости, извађене из

Гаравице

ГАРАВИЦЕ: ДАН СЈЕЋАЊА 2013.

03.августа 2013. године са почетком у 11.00 часова у Бихаћу, у спомен-подручjу Гаравице, у организациjи Завичаjног удружења Уна, одржаће се традиционално обиљежавање страдња Срба, Јевреjа и Рома Бихаћа и Бихаћког краjа. У овом мjесту, приjе 72 године, у љето 1941. године, звjерски jе побиjено преко 12 000 невиних жртава. Убиjање невиних цивила од стране усташких злочинаца и њихових помагача, обухватило jе жртве са подручjа велике жупе Крбава и Псат, Бихаћа, Босанске Крупе, Босанског Петровца, Цазина и Доњег Лапца као и сусjедних општина – Слуња, Коренице, Дрвара и Велике Кладуше. Убиjање jе било свугдjе и на сваком мjесту, људи су живи спаљивани у кућама, шталама, бацани у jаме и бездане, а

prijakovci.jpg

У Пријаковцима након 72 године помен српским жртвама

Усташе су 02. августа 1941, побиле 36 мjештана само зато што су били православни Срби. У Цркви вазнесења Господњег у селу Приjаковци код Бањалуке, 28. jула 2013 године са почетком у 9 часова, биће служен помен жртвама усташког злочина.  Након молитвеног диjела, обавиће се парастос у 11 часова у мjесту Дурале, недалеко од цркве, за 36 српских жртава коjе су усташе свирепо убиле 2. августа 1941. Био jе то jедан од првих већих злочина на подручjу Бањалуке у Другом свjетском рату, о коjем се, све до недавно ћутало. Велики броj потомака жртава и мjештана три бањалучка села – Приjаковаца, Драгочаjа и Рамићи, прошле године су се први пут организовано присjетили жртава, на мjесту њиховог страдања. Жртве су

prebilovci-kazuo.jpg

ЈАПАНСКИ ПРОФЕСОР ПОСЈЕТИО ПРЕБИЛОВЦЕ

Професор социологиjе на jапанском Универзитету Хирошима Казуо Заики посjетио jе Пребиловце, општина Чапљина, како би истраживао проблем одрживог повратка избjеглих са овог подручjа, jавља Срна. Заики jе, након сусрета са српским повратницима у Пребиловцима, посjетио мjесто гдjе се налазе мошти мученика из овог краjа и градилиште храма Васкрсења Христовог, гдjе га jе дочекао парох Данило Боро. Пребиловачки парох jе Заикиjа упознао о страдању становника овог насеља и других херцеговачких мjеста у Другом свjетском рату и о плану обнове храма, у коjем ће смираj наћи мошти више од четири хиљаде Срба са простора jужне Херцеговине, коjе су усташе бациле у 12 jама. Парох Боро jе подсjетио на токиjски лист “Ашаи Шимбун” /Asahi Shimbun/, коjи

ognjena-marija-livanjska.jpg

Позив на колективни одлазак у Ливно на парастос поводом 72. годишњице страдања Ливањских Срба у Другом светском рату

Неговање сећања на Србе – Ливањске мученике невино побиjене од стране усташа jула 1941. године и током Другог светског рата, jедан jе од значаjних задатака потомака окупљених у Удружењу Огњена Мариjа Ливањска. Сваке године последњих дана jула одржаваjу се парастоси у Београду и Бања Луци, а у Ливну на сам дан великог погрома наших предака и сународника, 30. jула, на дан Свете Великомученице Марине-Огњене Мариjе. Имаjући у виду жељу многих коjи живе у Србиjи да се на ту тужну годишњицу нађу на месту где су пренете са стратишта и сахрањене кости наших пострадалих предака, Удружење Огњена Мариjа Ливањска организуjе колективни одлазак на парастос коjи ће се у ливањскоj цркви Успења

zalazje.jpg

Седамдесет година од злочина у Залазју код Сребренице

СРЕБРЕНИЦА, 24. ЈУНА /СРНА/ – У Сребреници jе данас служен парастос за више од 250 српских цивила коjе су усташе убиле на православни празник Троjице 1943. године у овоj општини и селу Залазjе. Парастосом, коjи jе служен код спомен – костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници, паљењем свиjеће и полагањем цвиjећа обиљежено jе 70 година од њиховог страдања. Парастос jе служио сребренички свештеник Александар Млађеновић, а делегациjе Борачке организациjе и Срба у општинскоj власти Сребренице положиле су цвиjеће код споменика. Тачан броj настарадалих и сахрањених у овоj костурници ниjе никада утврђен. „У Сребреници су усташе, према њиховим писаним документима, 14. jуна 1943. године убиле више од 150 – до 200 српских цивила, те jедну jевреjску породицу и

ilija-ivanovic.jpg

Говор господина Илије Ивановића, представника страдалника српског народа у Јасеновцу 12.05.2013.

Живећи и радећи на циглани, свакодневно сам одлазио на пумпу близу Усташког заповjедништва, гдjе jе била часничка менза, тако да сам скоро свакодневно видио Пицилиjа, Љубу Милоша, Динка Шакића, фра. Филиповића Маjсторовића и остале. Поздрављам све присутне, укључуjући руководство Републике Хрватске, на челу с Предсjедником. Пало ми jе у част да се обратим овом скупу, као представник српског народа и страдалник Јасеновца. Ја сам дотjеран у Јасеновац 1942. Године, као дjечак од непуних 14 година. Био сам у логору распоређен у групи – Дjеца. Поред осталих група, радних група, у том логору постоjала jе и дjечjа група, можда jединствена и у свиjету. Са мном jе тада дотjерано негдjе око 300 до

bijeli-potok2013-3.jpg

Бијели Поток 11. маја 2013.

У организацији удружења „Бијели Поток“ Бања Лука, а уз подршку Административне службе Града Бања Лука, СУБНОР-а и свештеника СПЦ парохије Врбањске, у суботу 11. маја 2013. године, служен је парастос српским жртвама пострадалим у усташком покољу на Васкрс 05. априла 1942. године, као и другим жртвама пострадилим са тог подручја у педиоду Другог свјетског рата. Вијенце код Спомен обиљежја су положили делегације: Кабинета Предсједника Републике Српске, Административне службе Града Бањалука, ГО СУБНОР-а Бања Лука, Градске организације породица заробљених и погинулих борада и несталих цивила,  Борачке организације Челинаца као и домаћина скупа, Удружења „Бијели Поток“ Бања Лука. Скуп су осим грађана Бање Луке, Бијелог Потока, Врбање, Дебељака и Зеленог Вира, увеличали

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.