Piše: Salamon Jazbec[1]: Povijest interneta predstavlja kratku povijest manipulacije javnim mnijenjem. Koliko god pružao korisnih, značajnih i konkretnih podataka, toliko ujedno sadrži laži, obmana, opasnih i štetnih izobličavanja činjenica, pri čemu je historija omiljena meta iživljavanja mnoštva anonimnih pojedinaca i grupa.  Čini se da gotovo i nije potrebno elaborirati taj fenomen, jer svatko intuitivno osjeća kako je u nekom dijelu svojeg korištenja weba bivao žrtvom internetske podvale, ili pak svjedočio iskrivljavanju povijesne istine elektronskim putem. Povijesni je revizionizam u internetu pronašao svoj hram.  Svakog se dana na oltaru tog hrama obavlja pogansko žrtvovanje Mnemozine, majke muza i božice pamćenja. Mnemozina u grčkoj mitologiji bje božanstvo, no u ovom slučaju antičkog prokletstva za XXI. stoljeće lišena

Ово jе текст реферата припремљен за округли сто „Шеста међународна конференциjа о Јасеновцу“ чиjе jе почетак планиран за 19. маj 2014. године. Нисам путовао jер сам проценио да у данима националне трагедиjе треба и таj скуп одложити. Ако jе 1900. године на конгресу у Загребу Римокатоличка црква програмирала да на териториjама Балкана где су измешани припадници источног и западног дела хришћанства, да до краjа 20. века сви католици постану Хрвати а сви Хрвати католици, онда jе то и остварено! Део тог програма остварила jе и усташка организациjа у Независноj Држави Хрватскоj 1941-1945. године кроз план коjи jе 31. маjа на скупу у селу поред Госпића обjаснио Миле Будак: jедну трећину побити, другу

Нема, дакле, у српскоj култури простора за оданост српскоj историjи, упркос тоj историjи Вештина заборављања ниjе само нешто што омогућава живот, премда jе баш то у великом степену, него jе – можда и у исти мах – и непроцењива припрема за смрт, само искушавање смрти. Она припада мрежи коjу тка свака култура. Природу културе коjоj припадамо структуру, свести коjу нам та култура оснажуjе и чини делотворном, одређуjе – не мање од оног што смо упамтили – и оно што смо заборавили. У годинама коjе су се неприметно, али болно примакле после велике представе испуњене насиљем, убиствима, покличима народних првака, пламтећим лудилом европских народа и бакљама сиjаjућих вароши и градова, после

Будућа покољења мораjу знати шта се у Независноj Држави Хрватскоj /НДХ/ десило Србима, Јевреjима и Ромима, а данас jе потребно посветити пажњу наjновиjоj поjави фашизма у неким европским земљама, изjавио jе шеф Представништва Републике Српске у Израелу Арие Ливне.  Ливне jе, отвараjући у Бањалуци Шесту међународну конференциjу о Јасеновцу, рекао да jе она jош jедан покушаj да се младима пренесе какво jе зло учињено Србима, Јевреjима и Ромима у овом логору и да се то никад не заборави. Он jе указао на дужност спречавања наjновиjе поjаве фашизма у неким европским земљама. „Све наше мисли и осjећања посвећене су српском народу коjи страда од поплава и увjерени смо да ће и ова катастрофа проћи“, рекао jе Ливне. Владимир Лукић, предсjедник

Логорашима су резали кожу, а онда су те ране посипали сољу, мучили их глађу и жеђу, излагали нискоj температури и тешким физичким радовима – наводи руски академик и историчар Јелена Гускова Руски академик и историчар Јелена Гускова оцjењуjе да усташки логор Јасеновац, по мучењима и убиствима, ниjе имао премца међу концентрационим логорима у Другом свjетском рату. „Људи су убиjани ножевима, камама, сjекирама, чекићима, дрвеним маљевима, металним шипкама, мотикама, кочевима, каишевима, вjешањем, спаљивањем мртвих у специjалним пећима, а живих у гасним коморама“ – напомиње Гускова у интервjуу Срни. Оне коjи су изгубили свиjест и коjи су били израњавани – газили су ногама, гушили и давили у Уни и Сави. Логорашима су

Шеф Одjељења за централну Европу Међународне школе „Јад Вашем“ у Израелу Хава Барух изjавила jе да се у западном свиjету веома мало зна о страдању на стратишту Доња Градина и логору Јасеновац током Другог свjетског рата. Барухова jе данас у Козарскоj Дубици одржала предавање за професоре историjе и српског jезика у средњим школама, на коjем jе представљен интердисциплинарни приступ учењу о холокаусту и чувању сjећања на жртве. Предавање jе одржано у оквиру дводневног семинара о теми „Педагошки приступ изучавању холокауста у средњим школама у Републици Српскоj“, коjи организуjе Министарство просвjете и културе Републике Српске. Барухова jе истакла да интердисциплинарни приступ изучавања холокауста уjедињуjе комеморациjу, колективно сjећање, осjећања, историjски приступ, умjетност