Први транспорт српске дjеце са Козаре стигао je  у Загреб 11. jула 1942. године. Страдање и наjстрашниjе смрти нису биле заустављене …       Везане вијести: КЊИГА: „ПУТЕВИМА СМРТИ КОЗАРСКЕ ДЈЕЦЕ“ – ТАЈНА ПАРЦЕЛЕ 142 НА ЗАГРЕБАЧКОМ ГРОБЉУ МИРОГОЈ Видео Култура сjећања и памћења – Јасмина Тутуновић Трифунов Диана Будисављевић – Отргнута од заборава ISTINA I POMIRENJE Нити jе Диjана Шиндлер, нити jе Станић Лустиг – Jadovno 1941.

ПРЊАВОР, 10. ЈУЛА /СРНА/ – Полагањем виjенаца на спомен-обиљежjа народних хероjа општине Прњавора, чланови СУБНОР-а обиљежили су 10. jул – Дан ослобођења Прњавора у Другом свjетском рату. Предсjедник прњаворског СУБНОР-а Новак Богићевић подсjетио jе да су Пета козарачка бригада и Прњаворски партизански одред на данашњи дан 1943. године ослободили Прњавор. Он jе рекао да jе од тог датума, па наредних 696 дана, ово био слободан град, што jе била риjеткост на простору некадашње Југославиjе. Виjенци су положени код спомен-обиљежjа борцима НОР-а у градском парку и код споменика за 71 борца посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата у Мjесноj заjедници Прњавор. Са подручjа општине Прњавор у Другом свjетском рату учествовало jе 4.500 бораца, од

БАЊАЛУКА, 4. ЈУЛА /СРНА/ – На Мраковици ће данас бити обиљежене 72 године од Битке на Козари. Приjем високих званица у вили „Мраковица“ предвиђен jе за 9.30 часова, а парастос код спомен крста у 10.00 часова. У 10.45 предвиђено jе полагање цвиjећа на Централном спомен обиљежjу, у 11.15 часова обраћање званичника, а у 11.40 часова културно-умjетнички програм, наjављено jе из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Српске. Обиљежавање ће бити одржано у организациjи Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова. Битка на Козари почела jе 10. jуна 1942. године и траjала jе 27 дана, до пробоjа на jугозападном диjелу Козаре, 15 километара источно од села Међувође. Битка на Козари,

БАЊАЛУКА, 1. ЈУЛА /СРНА/ – У организациjи Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова у петак, 4. jула, биће oбиљежене 72 године од Битке на Козари, а у суботу, 5. jула, страдање Срба у Подрињу у отаџбинском рату. Тим поводом сутра ће у 11.00 часова, у Прес-центру Владе Републике Српске у Бањалуци бити одржана конференциjа за новинаре, саопштено jе из Бироа Владе за односе са jавношћу. Битка на Козари почела jе 10. jуна 1942. године и траjала jе 27 дана, до пробоjа на jугозападном диjелу Козаре, 15 километара источно од села Међувође. Битка на Козари, у коjоj су малоброjне партизанске jединице браниле народ у збjегу, била jе значаjна за цjелокупни

ПРИЈЕДОР, 24. ЈУНА /СРНА/ – На Мраковици ће 4. jула бити обиљежене 72 године од Битке на Козари, наjавио jе данас у Приjедору предсjедник Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значаjних историjских догађаjа Велимир Дуњић. „Потврђен jе долазак представника СУБНОР-а из Црне Горе, Србиjе, Хрватске и Словениjе, а на оваj скуп смо позвали и све амбасадоре акредитоване у БиХ“ рекао jе Дуњић новинарима у Приjедору. Он jе навео да jе на данашњоj сjедници Пододбора усвоjен програм обиљежавања козарске епопеjе, коjи ће почети у 9.30 часова приjемом званица у вили Мраковица, а у 10.00 часова услиjедиће парастос код спомен крста. „Полагање виjенаца на централно спомен обиљежjе предвиђено jе за 10.45 часова, а обраћање званичника

Српски народни форум из Борова и удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке,  организовали су у суботу отварање изложбе „Моjе Јадовно“ и предавање на ту тему у Културном центру Борова. Изложбом се кроз документовану визуелизациjу приказуjу страховити злочини над српским, и jевреjским жртвама у оквиру комплекса логора смрти Независне Државе Хрватске Госпић – Јадовно – Паг формираном на подручjу Лике почетком априла 1941. године у коме jе убиjено више од 40.000 жртава. Аутори изложбе су Предраг Лозо, Драгослав Илић и Душан Ј. Басташић. Према риjечима секретара СНФ-а, Зорана Коjића, коjи се вечерас приликом отварања изложбе обратио присутнима, забрињаваjућа jе чињеница да наша jавност тако мало зна о jедном од првих геноцидних логора смрти

БАЊАЛУКА, 13. ЈУНА /СРНА/ – Полагањем виjенаца на Спомен – костурници на Централном споменику народним хероjима на Тjентишту и културно – умjетничким програмом данас ће у Организациjи одбора за његовање традициjе ослободилачких ратова Владе Републике Српске бити обиљежена 71 година од Битке на Сутjесци. Обиљежавању на Тjентишту присуствоваће министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић, наjављено jе из ресорног министарства. Предсjедник Пододбора за обиљежавање значаjних историjских догађаjа Велимир Дуњић рекао jе да jе полагање виjенаца предвиђено за 11.00 часова, у 11.20 обраћање званичника испред Централног споменика, док jе културно-умjетнички програм предвиђен у 11.45 часова. Он jе додао да jе Одбор ступио у контакт са средњошколском и студентском омладином и да очекуjе њихов

Хероина Другог светског рата, Диана Будисављевић, из логора смрти НДХ спасила jе преко 12 000 деце.     Рат из људи извлачи оно наjгоре и наjбоље. Диана Будисављевић jе наjвећем сукобу у историjи човечанства показала наjузвишениjе људске особине: пожртвованост, човекољубље, саосећаjност и хероjство. Дианина листа броjи 12 000 имена. И док за Оскара Шиндлера зна читав свет, за Диану су чули ретки. Дианино срце jе било велико, веће чак и од туге због оних коjе ниjе успела да спаси. Рачуна се да jе око 3500 малишана умрло приликом извлачења, од глади, физичког малтретирања или болести. Према записима из Дианиног дневника, многи су умрли на њеним рукама, а да она ниjе

СРЕБРЕНИЦА, 9. ЈУНА /СРНА/ – Служењем парастоса и прислуживањем свиjећа за покоj душа настрадалим, данас ће код Спомен-костурнице у Сребреници бити одата пошта и обиљежена 71 година од покоља над српским становништвом Сребренице коjе су починиле усташе на други дан Троjчиндана 1943. године. Броj настарадалих и сахрањених у овоj костурници ниjе никада утврђен. У Сребреници су усташе, према њиховим писаним документима, 14. jуна 1943. године, убиле више од 150 до 200 српских цивила са коjима jе убиjена и jедна jевреjска породица и jедан муслиман коjи jе био ожењен Српкињом и његова породица. Њехова тиjела су накнадно сакупљена и бачена у jаму на локациjи садашње полициjске станице у овом мjесту одакле jе дио посмртних остатака