arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Нису убијани Срби и православци, већ комунисти и Хрвати?!

Друштво за истраживање „троструког логора Јасеновац“ пропагира да jе оваj конц-логор, заправо, био „сабирни центар за ратне заробљенике и Јевереjе“ те да ту „нико ниjе убиjен само зато што jе био Србин или православац“…   Друштво за истраживање „троструког логора Јасеновац“ негира да jе Јасеновац био конц-логор и да су у њему убиjани Срби, Јевреjи и Роми, већ тврди да су ту депортовани противници режима НДХ и комунисти, а да су након рата на том подручjу партизани убиjали Хрвате. У овом друштву су припадници и десне и лиjеве ориjентациjе хрватске државе и заjедно негираjу историjске чињенице и доказе о геноцидноj природи усташког режима и конц-логору Јасеновац. Предсjедник тог друштва jе

vasilije_krestic.jpg

Василије Крестић: Зашто нас Хрвати увек „изненаде“

НЕ прође много времена а Хрвати нас неким своjим иступом против Србиjе и Срба неприjатно изненаде. Нас то заболи, jер они знаjу, и у томе имаjу велико искуство, да нам дубоко зариjу трн у здраву ногу. Ми бол или отрпимо или благо реагуjемо и, по правилу, увређени чудимо се што нас убадаjу и вређаjу кад им за то не даjемо повода. Тако то траjе годинама и децениjама, а наш однос према њима се не мења. Трпимо ударац за ударцем, увреду за увредом, понижење за понижењем, уцену за уцененом и наивно веруjемо да ћемо ћутањем или благим опоменама стећи њихову љубав, да ће се они призвати памети, да ће се изменити, да

izlozba_ekonomije-jasenovackog-logora.jpg

Изложба о страдању у логору Јасеновац

У Музеjу Сембериjе у Биjељини вечерас jе отворена изложба „Економиjе jасеновачког логора“ чиjи jе аутор виши кустос Спомен-подручjа „Доња Градина“ Тања Тулековић. Тулековићева jе поjаснила да су „економиjе“ термин за читав систем дуго планираног начина истребљења свега што jе српско, jевреjско и ромско у наjвећем усташком логору смрти. Према њеним риjечима, концентрациони логор Јасеновац организован jе по угледу на нацистичке логоре у Њемачкоj и Пољскоj, а масовно убиjање „маскирано“ jе иза индустриjских погона коjи су одузети од угледног српског власника. Једна од тако маскираних „радних група“ била jе и „Економиjа“ чиjи jе задатак био обезбjеђивање хране за усташе, а у њега су била укључена и сва околна српска села коjа

parastos_samac.jpg

Парастос за жртве Другог свјетског и отаџбинског рата

У храму у Српскоj Тишини, код Шамца, данас jе служена литургиjа, након чега jе код заjедничког споменика служен парастос за борце погинуле у посљедњем отаџбинском и Другом свjетском рату, те положени виjенци и цвиjеће. У отаџбинском рату у овом мjесту погинуло jе 10 бораца и троjе цивила. У Другом свjетском рату погинуло jе 128 мjештана Српске Тишине, од коjих су 1. децембра 1944. године усташе из НДХ свирепо убиле 59 Срба, међу коjима и десеторо дjеце. „Апелуjем на све да не заборављаjу историjу, да осудимо зло коjе jе неко био спреман да учини. Не желимо ником зло, а треба да његуjемо своjу културу и традициjу“, рекао jе начелник општине Шамац

danasnja_srbija.jpg

ПОСТОЈИ ЛИ ВЕЛИКОСРПСКИ ПРОЈЕКАТ ВЕЛИКЕ СРБИЈЕ?

Пише: Драгиша Вулин Зашто се Хрвати тако грчевито противе Великоj Србиjи? Шта jе то што смета Хрватскоj у Шешељовоj (српскоj) идеологиjи? Одговор jе прост, не желе да изгубе оно што су окупирали и добили, а ниjе никада било њихово. Пуштањем на слободу Војислава Шешеља, Хрватска се забринула некаквом реинкарнацијом ткз. великосрпског сна о Великој Србији, како то Шешељ каже до Карловца и Карлобага. Оно што посебно иритира је политички иступ хрватских званичника, о неком враћању у ратне 90-те и запаљива националистичка реторика, која је усмјерена према Србима, Србији и  Шешељу. Хрватска је успјела у ЕУ, да наметне резолуцију о Шешељу, која вјероватно није креирана у Хрватској, већ у Њемачкој, а

udruzenje_jasenovac_donja_gradina.jpg

У Бањалуци утврдити назив улице Диане Будисављевић

Извршни одбор Удружења „Јасеновац – Доња Градина“ у наредном периоду покренуће инициjативу да у Бањалуци буду утврђени називи улица Диане Будисављевић и Јасеновачких жртава, изjавио jе данас предсjедник овог одбора Владимир Лукић. „Ни у ком случаjу нећемо одустати од ове инициjативе. Диана Будисављевић jе велики добротвор и хероj Другог свjетског рата, а од наших институциjа би било краjње цивилизовано да подрже наш приjедлог“, рекао jе новинарима Лукић, након сjеднице Извршног одбора Удружења „Јасеновац – Доња Градина“. Он каже да ово удружење има одређених финансиjских потешкоћа. „Имамо дуговања према људима коjи су учествовали у организациjи Међународне конференциjе о Јасеновцу. Удружење смо коjе jе много урадило на откривању истине о страдању Срба

alija_izetbegovic.jpg

“Алија Изетбеговић је корумпирани фундаменталиста”

Алиjа Изетбеговић никада ниjе био партизан и антифашиста, већ корумпирани фундаменталиста, коjи jе припадао усташкоj и идеологиjи “Ханџар дивизиjе”, тврди стручњак за борбу против тероризма Џевад Галиjашевић.  Галиjашевић истиче да jе изjава председника Републике Српске Милорада Додика о учешћу Алиjе Изетбеговића у “Ханџар дивизиjи” базирана на чињеницама коjе су, углавном, обjављиване у федералним медиjима. Галиjашевић jе навео да су те чињенице изнесене и у jедном специjалном издању “Слободне Босне”, под називом “Ко jе био Алиjа Изетбеговић”, аутора Аднана Бутуровића. “Лаж jе да jе Алиjа Изетбеговић икада био партизан. Он jе припадао покрету `Ел-Хидаjе`, то jе такозвана усташка омладина спремна за регрутациjу за `Ханџар дивизиjу` и то jе тачан податак”, рекао

pukis_spomen_ploca.jpg

Пукиш: парастос за жртве муслиманско-усташког злочина

У Мемориjалном центру“Стара вода“ у насељу Пукиш, на размеђи општина Брчко, Челић и Лопаре, у понедjељак 24. новембра 2014. године служен jе молитвени помен за 104 невине српске жртве из села Миросаваца у општини Лопаре коjе су 27. новембра 1941. године на звjерски начин ликвидирале муслиманске усташе из сусjедних Челића и Кораjа. Међу уклесаним именима жртава jе 64-оро Јовановића, а 68-годишњи Радивоjе, данас наjстариjи потомак ове породице памти и преноси, како каже, научено из бакине приче. „Покупили су их 26. новембра под изговором да их са ратног подручjа воде на сигурно. Преноћили су у Челићу, а сутрадан поклани на „Староj води“. Један од заробљених, тада дjечак, успио jе побjећи, а умро

novi_grad.jpg

Парастос за невине српске жртве које су усташе убиле 1943. године

На мjесном гробљу у Равницама код Новог Града jуче jе служен парастос и прислужене су свиjеће за 168 мjештана овог српског села коjе су усташе убиле 25. новембра 1943. године. Парастос jе служио православни свештеник Небоjша Њежић, а потом су делегациjе општинске Борачке организациjе и Мjесног одбора СУБНОР-а положиле виjенце код спомен-обиљежjа жртвама фашистичког терора и спомен-обиљежjа погинулим у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Предсjедник одбора СУБНОР-а Љубиша Пауковић рекао jе да су 25. новембра 1943. године усташе побиле 168 цивила – жена, дjеце и стараца. „Оваj злочин починила jе усташка казнена експедициjа чиjи jе крвави пир зауставио мрак. Побили су све што су нашли живо – клали су, а неке су

svom_1.jpg

ДУХОВНА ТРИБИНА: 155 година постојања Ливањске црквене заједнице

Адресе су се расуле Београдом, Земуном, шумадиjским сокацима и сремачким шоровима Болеча, Рушња, Сурчина, Бечмена, Јакова… а у души широко Ливањско поље. Тамо, далеко од домета нашег ока, под Башаjковцем, поносно стоjи наша ливањска црква Успења Пресвете Богородице. Одолева пуних 155 година на месту на коме jе подигоше и даровима обогатише ливањски Срби. Уз њу школа, међу првим православним у Босни, 140 година спрема генерациjе младих за живот одраслих. Поводом ова два jубилеjа, парохиjа лиjевањска и Удружење Огњена Мариjа Ливањска организуjу низ трибина. Након успешних духовних вечери и предавања посвећених овоj теми у Ливну и манастиру Веселињу, у суботу 29. новембра 2014. године биће организована духовна трибина поводом 155 година

kusturica.jpg

Геноцид у Андрићграду виде само унуци усташа

Режисер Емир Кустурица оциjенио jе да бошњачки интелектуалци упорно настоjе да дjецу бораца против нациста „реформишу“ у фашисте, а да геноцид у Андрићграду виде само они чиjи су се дjедови борили на страни нациста у редовима усташа и Ханџар-дивизиjе. „Наjгласниjи борац против просвjетне и културне функциjе Андрићграда jе морално инсуфициjантни Сидран /тако га назива jедан сараjевски хегелиjанац/, коjи не документуjе геноцид о коме тако често говори него га истиче као опште мjесто, маше њиме и срозава га као и властити живот“, написао jе Кустурица у ауторском тексту обjављеном у београдскоj „Политици“. Наводећи како jе „оваj духовни бескућник“ сугерисао да се Република Српска огради као Аушвиц и да се Андрићград претвори

promocia_knjige_o_diani_budisavljevic.jpg

Акција Диане Будисављевић – најевећи подвиг у Другом свјетском рату

У Спомен-подручjу „Доња Градина“ у Козарскоj Дубици синоћ jе промовисано дjело књижевника и новинара Бошка Ломовића Књига о Диани Будисављевић, хуманитарки аустриjског пориjекла коjа jе током Другог свjетског рата спасила више од 15.000 дjеце из усташких логора смрти у Независноj Држави Хрватскоj. Аутор Бошко Ломовић истакао jе да jе акциjа Диане Будисављевић била наjвећи хуманитарни подвиг у Другом свjетском рату. „Упркос томе, она jе већ 28. маjа, по ослобађању Загреба `бачена под тепих` и то jе траjало безмало седам децениjа, тако да тек почетком овог милениjума почињемо да откривамо Диану Будисављевић, наjприjе у Загребу, гдjе jе захваљуjући Спомен подручjу `Јасеновац` изашао њен дневник коjи jе пронашла њена унука Силвиjа Сабо“,

Izlozba_prebilovci_22.jpg

Сећање је пут поштовања којим треба да идемо – изложба “Пребиловци” свечано отворена у Новом Саду

Изложба историјских фотографија “Пребиловци”, свечано је отворена на Трибини младих Културног центра Новог Сада. На отварању, посетиоцима су се осим аутора, обратили и заменик председника Скупштине града Новог Сада, Мирослав Илић, председник удружења Јадовно 1941. из Бањалуке, др Душан Ј. Басташић и Миленко Јахура, председник српског националног друштва Пребиловци. Након више од седамдесет година први пут је организована оваква изложба, број окупљених посетилаца рекао је више од хиљаде речи. Културни центар Новог Сада још једном је показао колико је важно сећати се свих жртава и тим сећањем одати поштовање за невино и мучно страдање неколико хиљада Срба. Пребиловци су српско село у Јужној Херцеговини и налазе се на ободу реке

diana_budisavljevic_i_spasena-deca.jpg

Сутра промоција књиге о Диани Будисављевић

У Спомен-подручjу Доња Градина сутра ће бити одржана промоциjа Књиге о Диани Будисављевић, аутора Бошка Ломовића. На промоциjи ће, осим аутора дjела, говорити издавач Стево Ћосовић и Његово преосвештенство епископ славонски Јован /Ћулибрк/. Организатори промоциjе су Одбор за Јасеновац Светог архиjереjског сабора Српске православне цркве и Јавна установа „Спомен-подручjе Доња Градина“. У Спомен-подручjу Доња Градина, општина Козарска Дубица, промоциjа књиге о Диани Будисављевић биће одржана сутра са почетком у 18.00 часова. Дjело Диане Будисављевић представља jедан од наjвећих хуманитарних подвига у Другом свjетском рату. По рођењу Аустриjанка, Диана /Обеxер/ Будисављевић избавила jе из усташких логора у Независноj Држави Хрватскоj /НДХ/ 15.536 српске дjеце. Умрло jе 3.254 дjеце током спашавања или

otvaranje_izlozbe_prebilovc_u_novom_sadu.jpg

ДОКУМЕНТИ О ГЕНОЦИДУ НДХ-а НАД СРБИМА У ПРЕБИЛОВЦИМА

У Новом Саду jе отворена изложба „Пребиловци“, фактографско свjедочење о стравичном геноциду над Србима коjи jе у Другом свjетском рату починила Независна Држава Хрватска /НДХ/ над житељима малог доњехерцеговачког села Пребиловци у љето 1941. године. Изложба, отоврена синоћ у Културном центру, прва jе такве врсте коjа се организуjе 73 године послиjе незапамћеног геноцида усташа НДХ над недужним српским народом у Пребиловцима. Изложбу jе отворио Миленко Јахура, предсjедник Управног одбора /УО/ Српског националног друштва /СНД/ „Пребиловци“, чиjе jе сjедиште у Београду. „Пребиловци су по размерама геноцида коjе су починиле усташе наjстрадалниjе село у Европи у Другом светском рату, а истовремено и jедно од четири наjстрадалниjа села у свету кад jе реч

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.