Милан Басташић, jедини коjи jе од 77 дjечака са Билогоре преживио у логору Јасеновац, каже да се плаши да млади заборављаjу терор и геноцид над Србима у Независноj Држави Хрватскоj. Милан Басташић Басташић, чиjи су отац Лука и брат Стеван звjерски убиjени и бачени у Шаранову jаму код злогласног логора Јадовно, каже да га на прагу девете децениjе испуњава страх да су Јадовно, Јасеновац и остала српска стратишта препуштена забораву потомака. „Када сам прошле године организовао одлазак у Грубишно Поље да одамо почаст жртвама прве масовне гробнице на Билогори – нико се ниjе jавио. Зато сам страшно узнемирен и питам се гдjе су потомци“, рекао jе Басташић за „Вечерње новости“.

Комисиjа, коjом jе предсjедавао амерички професор Бернард Клаjн, на састанку у Њуjорку утврдила jе да jе више од 1.400 римокатоличких свештеника и часних сестара лично клало, мучило и убиjало Србе, Јевреjе и Роме у НДХ. У Лондону свечано отворена изложба Анатомиjа заборава и промовисана књига о Хансу Ивану Мерцу Приредила: Весна ШУРБАТ У сали Дома владике Николаjа у Лондону отворена jе изложба посвећена жртвама хрватских логора за истребљење Срба, Јевреjа и Рома у Јасеновцу и Доњоj Градини под називом „Анатомиjа заборава“, коjу jе припремила Народна и универзитетска библиотека Републике Српске. Изложба, коjу jе организовала Међународна комисиjа за истину о Јасеновцу, одржана jе поводом 70 година завршетка Другог свjетског рата, када

Историjу пишу побjедници. Историjа jе колико истражена, толико и сакривена. Колико забиљежено сjећање у истоj мjери и трагалаштво, и сjећање. Потрага за историjом свиjета, за смислом и промислом. Историjа jе и свештена историjа – историjа дjела Божjих. Садеjство Бога и човjека. Прича о слобода избора… Држати нешто у сjећању значи држати нешто у срцу и приповиjедању. Оставити траг – риjечjу, сликом, филмском траком. Рећи истину, значи рећи нешто до краjа, непосредно, без патетике и мржње, без уљепшавања. Срцем и душом. Писати добро значи – непрестано сводити своj живот пред троструким судом: Божjим, своjе савjести и судом историjе. Моjи записи, препуни су свjедочанства шта човjек човjеку може урадити. Шта све он

Изложба „ЕКОНОМИЈЕ ЈАСЕНОВАЧКОГ ЛОГОРА“ након гостовања у САНУ у Београду гостуjе у галериjи „Зрно“, Трг Мариjе Трандафил 11, Нови Сад. Отварање jе заказано за четвртак, 19. фебруар 2015.године у 19.00 ч. Изложба ће бити отворена до 6. марта 2015. године. На отварању изложбе говориће: – Синиша Јокић – кустос историчар Музеjа града Новог Сада и – Душан Новаковић – преживели логораш Јасеновца, писац књиге „Између неба и земље – крстоносни ход живота“, у коjоj jе на драматичан начин описано своjе страдање као детета у усташком логору Јасеновац. Организатори: Удружење „Зрно словесности“ – Нови Сад www.ZRNO.org.rs и Јавна установа „Спомен подручjе Доња Градина“   www.jusp-donjagradina.org   Везане виjести: ДУГО СКРИВЕНА ТАЈНА: Истина о ископавањима у Јасеновцу

Одбиjање тужби у Хагу ниjе побољшало хрватско-српске односе, из „лиjепе наше“ стиже буjица оптужби. Штрбац: Уцене неће престати. Крестић: Уjедињуjе их мржња према Србима ОДЛУКА суда у Хагу да одбаци тужбу и контратужбу за геноцид, коjу су многи видели као шансу за помирење Хрватске и Србиjе, само jе долила уље на ватру, па су односи две државе доспели, чини се, на наjнижу тачку. Србиjа и Срби главна су мета већег дела хрватске jавности, а антисрпска хистериjа присутна jе на сваком кораку. Хрватски политичари утркуjу се ко ће већу паљбу осути по источном суседу. И са наjвише адресе стигла jе претња – премиjер Зоран Милановић jе запретио да ће блокирати улазак

Пропуштена jе историjска прилика да се Европи и свету темељно, ваљано и аргументовано презентуjе вековно страдање српског народа западно од Дрине, са посебним освртом на Други светски рат. Да се спомену све jаме, сви логори, сва стратишта. Али и све „Олуjе“, кроз коjе су Срби пролазили током последњих ратова. Можда чак и више од тога боли чињеница да jе jедини представник Србиjе у суду гласао против наше контратужбе. Може се рећи да jе коначан исход пресуде МСП у Хагу потпуно очекиван. Њена суштина се може свести на стихове оне дечjе броjалице „мир мир, мир, нико ниjе крив, ава, ава, ава, нико ниjе крава, купус и печење, слатко помирење“. Навикнута на