Потомци и поштоваоци жртава Јасеновца дошли су у великом броjу у Доњу Градину Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта оциjенио jе да jе Дан сjећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом наjвећем стратишту Доња Градина коjи се данас обиљежава прилика да Срби признаjу да нису довољно учинили да се огромна жртва српског народа заштити од заборава. Он сматра да jе управо такав однос условио да Срби нису били у могућности да утичу на међународну jавност да боље схвати узроке грађанског рата на териториjи бивше Југославиjе деведесетих година прошлог виjека у ком jе српски народ опет био наjвећи страдалник, саопштено jе из Коалициjе. Управо стога,

Служење парастоса у Доњоj Градини Слободан Груjичић из села Машићи, општина Градишка, jедан од наjмлађих логораша из Другог свjетског рата, изjавио jе да jе прошао пакао у jасеновачком логору, као и у Староj Градишци, Јабланцу и селу Млака, гдjе jе приликом заробљавања добио и броj око врата. „У Јасеновцу смо били у вагонима, а одатле су нас премjестили у Сисак из коjег сам касниjе пуштен кући на основу писма мога оца, коjи jе био заробљен и одведен у Њемачку“, рекао jе Груjичић новинарима у Доњоj Градини, гдjе jе дошао на обиљежавање Дана сjећања на жртве усташког злочина-геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом наjвећем стратишту Доња Градина. Груjичић свjедочи да

Премиjер Србиjе Александар Вучић изjавио jе данас да jе Доња Градина српски Јад Вашем и мjесто наjвећег страдања, али и постоjања српског народа. „Овде су нас скупљали да нас униште, овде ћемо се скупљати док постоjимо да живимо и да им никада више не дозволимо да нас убиjаjу“, рекао jе Вучић на комеморативном скупу у Доњоj Градини, поводом обиљежавања 70 година од пробоjа jасеновачких логораша. Вучић jе нагласио потребу да српски народ памти и да на млађе генерациjе преноси истину о злочину у Јасеновцу, али и чињеницу да не смиjе да дозволи да га понижаваjу броjем жртава. „Сукобе 90-тих година прошлог века немогуће jе разумети без схватања речи Јасеновац, дубине

Полагање виjенаца на гробном пољу „Тополе“ у Спомен-подручjу Доња Градина Предсjедник Републике Српске Милорад Додик и премиjер Србиjе Александар Вучић заjедно су данас положили виjенце на Гробном пољу „Тополе“ у Спомен-подручjу Доња Градина, у оквиру обиљежавања Дана сjећања на жртве усташког злочина-геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом наjвећем стратишту Доња Градина. Виjенце су положили и предсjедник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић, предсjедаваjући Предсjедништва БиХ Младен Иванић, као и делегациjе Владе Републике Српке, Виjећа народа Републике Српске и Параламентарне скупштине БиХ. На Гробном пољу „Тополе“ коjе се састоjи од 41 масове гробице, виjенце су положили и изасланик предсjедника Србиjе Оливер Антић, потпредсjедник Скупштине Србиjе Игор Бечић, као и делегациjе

Козарска Дубица У Козарскоj Дубици синоћ jе одржана мемориjална академиjа „Смртимице животом“ поводом обиљежавања Дана сjећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом наjвећем стратишту Доњоj Градини. Академиjи jе присуствовао министар просвjете и културе Републике Српске Дане Малешевић, коjи jе рекао да традиционална мемориjална академиjа, уочи парастоса и помена у Доњоj Градини, ове године има додатни значаj због обиљежавања 70 година од пробоjа логораша из логора Јасеновац и Доње Градине. „Ово jе приика да се присjетимо свих жртава геноцида и на неки начин пренесемо истину и сjећање на будуће генерациjе да се такав злочин коjи jе почињен над српским, jевреjским и ромским народом никада не

У Доњоj Градини у недjељу, 19. априла, биће обиљежен Дан сjећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом наjвећем стратишту Доња Градина. Ове године обиљежава се 70 година од пробоjа логораша из комплекса усташких концентрационих логора у Јасеновцу. Програм обиљежавања Дана сjећања почеће служењем Свете архиjереjске литургиjе у цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарскоj Дубици од 9.00 часова. Парастос и помен жртвама усташког геноцида, коjи подразумиjева служење молитве на српском, jевреjском и ромском jезику, почеће у 12.00 часова, а претходно ће броjне делегациjе положити виjенце невино страдалим жртвама логора Јасеновац. У 13.00 часова предвиђено jе обраћање званичника, а осим преживjелих логораша и њихових

Јасеновац СКК „Деспот Стефан Лазаревић“ и СОЗ архиепископиjе београдско-карловачке позиваjу Вас, на трибину: Јасеновац jуче и данас, поводом 70 година од пробоjа jасеновачких логораша.   Учествуjу: проф. др Жарко Видовић рабин Исак Асиел   Трибина ће бити одржана у амфитеатру V, Правног факултета Универзитета у Београду Сриjеда, 22. април 2015. године у 19 часова     Плакат: трибина Јасеновац jуче и данас   Везане виjести: Трибина: „Зашто негуjемо културу заборава?“, Факултет … ДУХОВНА ТРИБИНА: 155 година постоjања … – Jadovno 1941. Трибина: Историjа односа Срба и Хрвата и зашто су они такви …  

Град Бањалука обезбиjедиће бесплатан превоз аутобусима у Доњу Градину, гдjе ће у недjељу, 19. априла, бити служен парастос и помен жртвама усташког геноцида. Обезбиjеђено jе пет аутобуса, коjи ће у Доњу Градину кренути са старе аутобуске станице у недjељу у 8.00 часова, саопштено jе из Градске управе. Аутобуси ће по завршетку парастоса, у поподневним часовима, вратити путнике на полазну станицу. Бесплатан превоз организован jе по позиву Организационог одбора за обиљежавање страдања жртава усташког геноцида у jасеновачком логору Доња Градина и у сарадњи са Градским одбором СУБНОР-а. У Доњоj Градини у недjељу, 19. априла, биће обиљежен Дан сjећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом наjвећем

Потресно свjедочење Раде Радивоjца коjи jе као диjете одведен са Козаре у логор Јасеновац. Потресно свjедочење Раде Радивоjца коjи jе као диjете одведен са Козаре у логор Јасеновац. Раде Радивоjац Према процjенама историчара за 5 година постоjања логора на наjзвjерскиjи начин од стране усташког режима НДХ, истребљено jе између 500 000 до 600 000 Срба, Рома, Јевреjа и антифашиста, а међу њима 10 500 дjеце од колиjевке до 14 година. Јула 1942, по завршетку офанзиве на Козари, у оваj логор дотjерано jе 12 236 дjеце, отете од родитеља, без икаквих услова за живот. Риjетко коjе диjете jе успjело да преживи логор и побjегне из тог пакла. Једно од њих jе