arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Patrijarh_Irinej_Papa_mi_je_rekao_da_nije_hvalio_Stepinca.jpg

Патријарх Иринеј: Папа ми је рекао да није хвалио Степинца

Патриjарх Иринеj: Папа ми jе рекао да ниjе хвалио Степинца БЕОГРАД – Ниjе тачно да jе папа Фрања хвалио Степинца и да jе подржао његову канонизациjу. То jе лаж. Он jе поручио да ће о свему томе jош размислити! Овако патриjарх српски Иринеj коментарише тврдње загребачког надбискупа Јосипа Бозанића да jе папа Фрања, наводно, подржао проглашење католичког надбискупа коjи jе подржавао усташтво Алоjзиjа Степинца за свеца и да jе у писму упућеном нашем патриjарху одбацио све приговоре СПЦ. Иринеjу jе било тешко да даље говори. Уз дуге паузе у телефонском разговору, замолио нас jе да га разумиjемо. „Све што сам имао да кажем о Степинцу рекао сам коме jе требало.

stepinac-dvije-slike.jpg

Шта СПЦ мисли о светости Степинца

Алоjзиjе Степинац Папа Фрањо лично jе уверен у светост кардинала Алоjзиjа Степинца, загребачког надбискупа из периода Другог светског рата и времена Независне државе Хрватске, али jе направио и jедан „готово неочекиван, екуменски корак без преседана у историjи” – позвао jе Српску православну цркву на диjалог о овом хрватском кардиналу. Ово jе верницима у Риjеци, у проповеди после недељне мисе, рекао кардинал Јосип Бозанић, загребачки надбискуп, поjашњаваjући своjоj пастви наjновиjа догађања у вези са Степинчевим проглашењем светим. Он jе том приликом открио и шта jе папа Фрањо одговорио патриjарху Иринеjу на његово писмо коjе jе у Ватикан однео надбискуп Доминик Мамберти после посете Србиjи и Српскоj цркви краjем jуна прошле године.

Поглавник НДХ Анте Павелић и надбискуп Алојзије Степинац

Право лице „блаженог“ надбискупа: Степинац моли папу да спасе НДХ!

Ексклузивно из Magnum crimen-a преносимо писмо (Promemoria) „блаженог“ Степинца папи Пиjу XII, у коjем тражи да Ватикан спасе НДХ од нестанка, jер jе у питању брана „офензивном бизантинизму“, тj. православљу. Анте Павелић и Алоjзиjе Степинац „Напредовање источне шизме у католичке редове приjети данас с пуном озбиљношћу да постигне своjе мрачне циљеве. Побjеда великосрпске идеjе значила би уништење католицизма на сjеверозападном Балкану, у Држави Хрватскоj. Наведени нам документи не остављаjу никакове двоjбе. Што више, нема никакове двоjбе, да би такав кобни догађаj имао и даљње посљедице далеко преко граница Хрватске. Валови ортодоксног и офензивног бизантинизма ударали би о границе Италиjе, док се до сада разбиjаjу у хрватско Предзиђе. И више, утолико,

Tudjman_Knin_01.jpg

“ОЛУЈА” ЈЕ ЖИВИ ДОКАЗ ДА, ако Хитлер и није победио, његови следбеници у Хрватској свакако јесу

Пише: Горан Бабић (Из текста “Олуjа”, обjављеног у Просвjети, новинама за културу Српског културног друштва Просвjета, Загреб, броj 126, jули 2015.) Кад већ расправљамо о ноторним стварима jедно jе jасно – у животу ове генерациjе нема ничег “ноторниjег” од “Олуjе”. Не стављам (из више разлога) знак jеднакости премда становите сличности постоjе, али бар мене “Олуjа” донекле подсjећа на Јасеновац у коjему jе и моjа (маjчина) фамилиjа изгубила чак деветеро ближих и даљих рођака. Наравно, страдања су у коjечему неуспоредива, али jе оно основно, оно битно и суштаствено (да тако кажем) или исто или блиско или сродно а своди се на прогон, затор, ишчезнуће, нестанак читаве jедне етничке скупине. У логору

Culibrk_01.jpg

Реаговање Међународне комисије за истину о Јасеновцу на изјаву Епископа Јована Ћулибрка за „Недељник“

Тачно jе утврђен броj жртава у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреjа и Рома Епископ Славонски г. Јован Ћулибрк jе за лист Недељник (бр. 189 од 27. августа 2015, изводи у прилогу) изjавио следеће: „Седамдесет година након престанка рада Јасеновца, ми jош увек баратамо с послератним процjенама, и jош увек нам недостаjе озбиљан рад на утврђивању броjа жртава. Зато, износити ауторативне тврдње о броjу jасеновачких жртава… jесте неморално“. Међунaродна комисиjа за истину о Јасеновцу (у коjоj ниjе било ни Срба ни Хрвата) jе jош 2010. г. утврдила тачан броj жртава у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јеврjа и Ром. Г. Епископу Јовану Ћулибрку, коjи се представља

Sahrana_posle_ekshumacije_u_Livnu_1991.jpg

Календар геноцида: 28. јул – 03. август 1941. Страдање Срба са ливањског подручја

Сахрана после ексхумациjе у Ливну 1991. године Покољ у шуми Копривници био jе крвави увод у масовне покоље коjи ће се догодити до краjа jула 1941. године на двадесет губилишта у околини Ливна, коjа су до сада утврђена. Усташе су упорно тврдиле да Србе протеруjу у Србиjу, а егзекуциjе су вршиле наjчешће ноћу, све до масовних покоља коjе су извршили 29. и 30. jула. Када jе, нажалост касно, Србима постало jасно да jе почело њихово истребљење, више ниjе било могућности за озбиљниjи и организовани отпор jер су већ били разоружани, а они коjи би отпор могли организовати били су побиjени. Дана 28. jула усташе су поклале Србе коjи су се

spomenik_u_ljubljenici.jpg

WOMEN, CHILDREN FROM LJUBLJENICA BURNT ALIVE ON CHURCH HOLIDAY

Ћирилица Monument to the victims was made at the Ortodox cemetery in Ljubljenica On this day in 1941, Ustashas burnt women and children alive in a stable in the village of Ljubljenica in Berkovici municipality. It was the orthodox holiday of the Nativity of the Virgin Mary.   Milenko Jahura, the head of the Serb Ethnic Society Prebilovci, says that on that horrible day, members of the Vukosav family – Cvijeta, Dara, Slavko, aged 15, Stoja, 10, Nasta, Cvija, Danica, Slavko, 8, and Andjelko, 8, were burnt to death.   Of the Gelo family, burnt alive were Petra, Andja, Ljubica, 4, Mara, Milenko, 8, Milenka, 6, Ljubica, 2, Danica, Branko,

Spomenik_u_Gubinu_popu_Risti_i_njegovim_parohijanima.jpg

Календар геноцида: 06. јун 1941. године. Страдање Срба са ливањског подручја

Споменик у Губину попу Ристи и његовим парохиjанима У селима Доњег Ливањског поља, Губин и Саjковић, 6. jуна 1941. усташе су ухапсиле 13 Срба. Стрељали су их и бацили у jаму Рубића долац изнад села Сухача и Каблић. Јама коjу зову Рубића долац, изнад села Сухача код Ливна, може се сматрати првоотвореним усташким губилиштем у Ливањском пољу. Већ у првоj седмици jуна 1941. године усташе су извеле своjеврсну „пробу“ истребљења Срба, грађана НДХ, планираног за почетак jула. Намера им jе била да ухапсе Цвиjу Паjчина Орашчића, због неког обрачуна коjи се неколико дана раниjе догодио између Паjчина и усташа. Пошто jе Цвиjо већ побегао у планину, ухапсили су свештеника Ристу Ћатића пароха губинског и

Ante_Pavelic_003.jpg

Чињенице о кованици усташког режима

Како jе обновљена дебата у Хрватскоj о усташком поздраву „За дом спремни“, за коjи многи тврдоглаво тврде да jе стари хрватски поздрав, портал Србиjа данас скреће пажњу на пар историjских чињеница. Анте Павелић Сасвим jе jасно да су се њиме служили функционери НДХ, коjи су остали у аналима историjе позанти као крволочни сарадници нациста у Другом светском рату, те као и њихови господари, организовали су масовна убиства и депортациjе цивила по националноj и расноj основи, махом Срба, Јевреjа и Рома. Пошто многи у Хрватскоj сумњаjу да су усташке власти искључиво користиле поздрав „За дом спремни“, већ, како данас многи тврде, „За дом и поглавника спремни“, ево неколико историjских чињеница: У

Sluzen_parastos_za_stradale_Srbe_iz_Broda.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА 550 СРБА УБИЈЕНИХ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

Служен  парастос за страдале Србе из Брода У Броду jе служен парастос за 550 Срба са подручjа Брода и Дервенте, коjи су страдали на данашњи дан 1941. године. Парастос jе служен код споменика страдалим Србима, коjи се налази у близини моста преко риjеке Саве. Према званичним документима и изjавама свjедока, 50 Срба jе одмах убиjено на мосту преко риjеке Саве, а остали су одведени у логор у Славонску Пожегу и већина jе истог дана убиjена. Начелник општине Брод Илиjа Јовичић рекао jе да се мора дати значаj одржавању оваквих догађаjа коjи сjећаjу на сва страдања на овим просторима. Сjећање на страдале Србе у Другом свjетском рату организовали су општинска Борачка

U_Drinjaci_obnovljen_spomenik_iz_NOB-a.jpg

ОБИЉЕЖЕНО 70 ГОДИНА ОД ОСЛОБОЂЕЊА ДРИЊАЧЕ

У Дрињачи обновљен споменик из периода НОБ-а Поменом и полагањем виjенаца на реконструисани споменик жртвама Народноослободилачке борбе 1941-1945. године у Дрињачи, обиљежено jе 70 година од ослобођења овог зворничког насеља у Другом свjетском рату. Потпредсjедник ОО СУБНОР Зворник Неђо Лукић рекао jе да jе споменик подигнут за 1.203 убиjена цивила и 218 погинулих бораца. Он jе истакао велико задовољство jер jе споменик реконструисан. Лукић се захвалио начелнику општине Зворник Зорану Стевановићу што jе прихватио да споменик буде реконструисан, као и његовом замjенику Боjану Ивановићу, jер jе оваj споменик, коjи jе направљен давне 1976. године, био потпуно пропао. „Желимо да оваj споменик опомиње наше потомке и потомке наших потомака шта су

Dr_Dusan_i_Ranka_Mitrovic.jpg

Календар геноцида: 20. јун 1941. године. Страдање Срба са ливањског подручја

Угледне становнике Ливна, српске националности: лекара др Душана Митровића, зубара др Косту Зубића и судиjу Ранка Маргетића усташке власти су, 20. jуна 1941, позвале и упутиле у Сараjево на договор са властима у вези пресељења Срба у Србиjу. На путу за Сараjево су побиjени на месту Занесовићи (између Горњег Вакуфа и Бугоjна). Иако се већ знало за убиство свештеника Риста Ћатића и Саjковљана, то ниjе било довољно да се Срби, предвођени угледниjим домаћинима, организуjу и потраже спас од злих намера усташа. Веровали су пропагандноj и лажноj поруци усташа да они коjи немаjу кривице немаjу ни разлога за страх. Већ 20. jуна, усташе су позвале др Душана Митровића, омиљеног народног лекара,

Јама Радача

ЧЕНГИЋ: ОБУСТАВЉЕНА ЕКСХУМАЦИЈА ИЗ ЈАМЕ „РАДАЧА“

Јама Радача Ексхумациjа из jаме „Радача“, код Мостара, тренутно jе обустављена због гаса коjи се поjавио на дубини од 60 метара, потврдила jе Срни портпарол Института за нестала лица БиХ Леjла Ченгић. „Ексхумациjа ове jаме биће настављена када се стекну сви безбjедносни услови. Ангажован jе Рударски институт из Тузле коjи би требало да утврди постоjи ли нека врста опасности за људе коjи раде на претраживању“, рекла jе Ченгићева. Он jе подсjетила да jе ексхумациjа jаме „Радача“ почела 8. jуна и да нису пронађени никакви скелетни остаци. У jами „Радача“, на локалитету Горанци код Мостара, 2009. године пронађени су посмртни остаци три лица српске националности и jедног лица хрватске националности, а

Parastos_stradalim_u_Vukovskom_kod_Kupresa.jpg

Света Литургија и парастос страдалима у Вуковском код Купреса

Парастос страдалима у Вуковском код Купреса У склопу обележавања дана сећања на жртве из другог светског рата, у недељу 9. августа 2015. године на дан Светог великомученика Пантелеjмона у селу Вуковско код Купреса, свету Литургиjу су служили парох лиjевањски отац Жељко Ђурица и надлежни парох о. Дарко Куjунџић. Поред своjе у последњем рату девастиране цркве, окупио се велики броj вjерника, како некадашњих, тако  и малоброjних садашњих мештана овог села. Након свете литургиjе и литиjе око цркве, служен jе парастос невино пострадалим православним Србима овога краjа, код споменика  и порушене костурнице, где су смештене мошти ових мученика. У овоj крипти налазе се кости око 200 православних Срба, од коjих 180 из

Liturgija_u_crkvi_Svetog_Proroka_Ilije.jpg

Илиндан у Црном Лугу и парастос на Шатору

Литургиjа у цркви Светог Пророка Илиjе Црква у Црном Лугу и ове (2015.) године jе прославила своjу славу Светог Пророка Илиjу.  Свету литургиjу су служили отац Савко Плавшић, парох граховски и надлежни парох, отац Жељко Ђурица. Након благосиљања кољива и колача, вjерни народ jе уз послужење испред цркве наставио дружење и приjатан разговор. Ово jе прилика да се захвалимо нашем земљаку Милошу Ђурану из Чапразлиjа, као и његовоj породици, коjи jе израдио и поставио мозаик светог Пророка Илиjе на улазу у цркву изнад врата. Мозаик светог Пророка Илиjе на улазу у цркву изнад врата Такође, на оваj дан jе и званично почело прикупљање средстава за ограду црквене порте, те и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ју­га као ту­га

Док се ових да­на за­тр­па­ним исто­риј­ским го­ди­шњи­ца­ма тра­жи и од­го­вор на пи­та­ње

Обележје за 40.000 жртава

Министарство културе и Јеврејска заједница подржали обележавање масовних гробница. У суботу, 77

Здравко Јокић: Книн

Топоним, реч, место рођења Срећно детињство, прве љубави Гробови најближих, без свећа

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.