Међународни суд правде у Хагу може да суди за геноцид само на основу Конвенције о геноциду која је донета након Другог светског рата, дакле након Јасеновца и након НДХ. Конвенција не може да се примењује ретроактивно, каже за „Политику” професор међународног права Тибор Варади, коментаришући јучерашњи захтев Српске  народне партије Ненада Поповића за хитно покретање тужбе пред међународним и домаћим правосуђем за геноцид против Хрватске као „неспорне наследнице НДХ и најмлађе чланице ЕУ”. „Мало је и срамота да се са људским патњама игра, али то није пут правде јер таква тужба није могућа. Конвенција је донета 1948. године, али је ступила на снагу јануара 1951. године, пошто ју је ратификовао

У Јеврејском културном центру “Арие Ливне“ вечерас је одржан комеморативни програм- помен на жртве страдале у концентрационим логорима у Доњој Градини и Јасеновцу за вријеме Независне државе Хрватске. Приказивањем филмова о злочинима почињеним у Јасеновцу и историјским часом у Јеврејском културном центру “Арие Ливне“, још једном је наглашена потреба да се о почињеним злочинима гласно говори. – Српски и јеврејски народ су пропатили огромно много. Српски народ је можда народ који је у односу на своју величину дао највише жртава, рекао је Арие Ливне, предсједник Јеврејске општине Бањалука Да би се пренијела права порука, филм је најбољи медиј – поручено је са овог скупа. Због тога је потребно његовати филмску умјетност и

У Спомен-подручју Доња Градина, на гробном пољу „Храстови“, служењ је парастос за невино страдале жртве усташког злочина-геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини . Светој архијерејској литургији присуствовао је велики број вјерника и званичника општине Козарска Дубица. Обиљежавање Дана сјећања на невине страдале жртве логора Јасеновац и Доње Градине потом је настављено у „Спомен-подручју Доња Градина“ гђе је отворена изложба ученичких ликовних и литерарних радова о теми „Јасеновац“. Додик: Злочин у Јасеновцу је опомена свима нама Милорад Додик се обратио присутнима на обиљежавању годишњице злочина у Доњој Градини. „Много и често говорим разним поводима и различитим приликама, али данас би најрадије да шутим. Смирено да покурим

Нама данас ударају жиг зликовца, а зликовцима стављају ореол жргве, рекао је предсједник Србије Томислав Николић и поручио да то што су деценије прошле од стравичног геноцида није разлог зашто се у свијету ћути о томе. „Још нисмо до краја истражили све гробнице и јаме по Доњој Градини, нарочито Саву, највећи српски гроб од извора до ушћа. Овдје су дивље звијери мучиле, скрнавиле, иживљавале се, убијале ножем, маљем, давиле у ријеци, ријетко пуцале, да се не би чуло, у дјецу, у своје дојучерашње комшије, пријатеље, суграђане друге вјере и нације“, рекао је Николић. Истакао је да то што су деценије прошле од стравичног ратног злочина геноцида није разлог зашто у

Идеолошка индоктринација и распад друштвеног система вредности оставили су празан простор за насиље. Злослутно пророчанство за данашњу светску политику Од 1. до 8. маја у свету се обележава холокауст. То је време посвећено сећањима на систематско убиство око шест милиона европских Јевреја у Другом светском рату од стране нацистичке Немачке. И данас се може поставити питање како се то могло догодити у цивилизованој Немачкој, и да ли данас присуствујемо новом таласу антисемитизма у Европи? Како се борити против такве врсте нетрпељивости која је била у корену догађаја који су довели до холокауста? Али, најпре, како је холокауст могао да се догоди у Немачкој? У празном простору између немачке Националсоцијалистичке странке