Саопштење Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве поводом изјаве надбискупа београдског Станислава Хочевара Делећи са васцелим српским православним народом, као и са другим православним, па и многим неправославним хришћанима широм света, најдубље молитвено поштовање према личности Светог Владике жичког и охридског Николаја Велимировића, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве осећа обавезу да изрази јавно негодовање поводом непримерене и недобронамерне изјаве надбискупа београдског  г. Станислава Хочевара, дате београдској „Политици“ 28. октобра ове године, којом је себи дао слободу да, по њему познатим мерилима, доведе у питање светост Новог Златоуста, чак поредећи га са кардиналом Степинцем или проглашавајући га за српски еквивалент Степинцу. За разлику од архиепископа кентерберијског г. Јустина Велблија, који

Рад на спознаји истине о страдању Срба у Јасеновцу и Доњој Градини треба вратити у институиције и водити на једном мјесту, а изградња Меморијалног центра у Доњој Градини пројекат је од националне важности за Србе и Републику Српску, изјавио је предсједник Одбора Народне скупштине Српске за Доњу Градину Дарко Бањац. Он је додао да је изузетно значајна одлука Народне скупштине Српске о формирању Одбора за координацију са институцијама и организацијама у вези са изградњом Меморијалног центра „Градина“ и праћење усвајања Декларације о геноциду НДХ-а над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата. „Седамдесет година жељезни окови тишине окивају српски народ што се тиче спознаје о оном што је у

Папа Иван Павао II, доследни непријатељ православног Словенства, није могао да се уздржи а да не учествује у разарању бивше Југославије и комадању живог ткива србског народа и његових територија, које је, захваљујући вољи светских моћника и свесрдној сарадњи србских комуниста, почело деведесетих година двадесетог века. Историчар Милан Булајић, на основу озбиљне анализе чињеница, у својој књизи „Разбијање југословенске државе 1991/1992. – злочин против мира“, тврди: „Одлуку о коначном разбијању југословенске државе покренуо је Ватикан – Света Столица, меморандумом државама КЕБС-а 26. новембра; договорена је на састанку папе Јована Павла II са немачким министром X. Д. Геншером 29. новембра у Ватикану – да се оствари прије католичког Божића, 23. децембра

Да би је сачувао од уништења, Брдар је збирку премјештао пет пута, да би на крају завршила у његовом стану „Чим смо сазнали да се грађа из Спомен-подручја Јасеновац налази на више мјеста у Козарској Дубици и да је неадекватно заштићена, предузели смо мјере…“ , причају у Министарству науке и културе. А од тренутка када је овај вриједни историјски материјал остао без званичне бриге до наведеног сазнања требало је да прође цијелих осам година. За све то вријеме јасеновачка музејска збирка била је у апсолутној бризи само једног човјека – кустоса и тадашњег помоћника директора Спомен-подручја Јасеновац Симе Брдара. Видјевши како ствари теку и у жељи да спаси збирку, Брдар