У Београду је данас представљена књига „Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској“ Јована Мирковића, која представља илустровану историју геноцида над свештенством СПЦ и српским народом у НДХ. Академик Љубодраг Димић оцијенио је да су иза ове књиге обично институције и цијели тимови, те је стога њена вриједност утолико већа, јер је продукт вишедеценијског рада само једног човјека. „Ову књигу слободно можемо назвати илустрована историја геноцида. У њој имамо биографије 227 убијених свештеника. Имамо регистар више од 688 срушених православних светиња, 319 драгоцјених фотографија која илуструју страдања“, рекао је Димић. Он је додао да ова књига потврђује да се у НДХ десио духовни, културни и физички геноцид једног народа,

Режисер о одласку из Хрватске и животу у Прагу, филму о Јасеновцу, Фрањи Туђману… Једна од значајних личности југословенског црног таласа, режисер Лордан Зафрановић дочекао нас је у „Славији“. Та најчувенија кафана у Прагу налази се прекопута Народног позоришта, тик уз обалу Влтаве и недалеко од Карловог моста. Смештена је у приземљу чувене Прашке филмске академије на којој је наш саговорник дипломирао 1971. године у класи оскаровца Елмара Клоса. Творац филмова „Окупација у 26 слика“, „Вечерња звона“, „Пад Италије“, „Крв и пепео Јасеновца“, као и многих других, скоро 25 година живи и ради у престоници Чешке. – Професор Клос често је нама студентима у „Славији“ држао предавања – говори на

Кардинал Католичке цркве у Хрватској Алојзије Степинац није убијен, већ је умро природном смрћу од рака крви, обелоданио је хрватски недељник Национал Загреб– Кардинал Католичке цркве у Хрватској Алојзије Степинац није убијен, већ је умро природном смрћу од рака крви, обелоданио је хрватски недељник Национал. Степинац у затвору у Лепоглави није трован, није зрачен смртоносним зрацима и – осим одузимањем слободе – није злостављан никаквим тајним средством комунистичког режима, пише Национал. „Другим речима: Јурај Батеља и цела булумента католичких пропагандиста који тврде да је Степинац убијен тешко обмањују најпре хрватске католике, а затим цели свет“, навео је овај загребачки недељник. Реч је о тексту који се, како се наводи, бави

Словеначки публициста Роман Лељак, познат по публикацијама о злочинима из послератног времена, изјавио је да ради на припремама за филм о Јасеновцу као „партизанском логору“ који је, по његовим речима, затворен тек 1948. године на основу наређења самог Јосипа Броза Тита. По његовим речима, филм ће се бавити јасеновачким логором од 9. маја 1945. године, па до 21. августа 1948. године, када је како тврди Лељак, Броз наредио његово затварање.Он је навео да ће то бити филм првенствено за хрватско тржиште, додавши да је Јасеновац као усташки логор за Хрватску „болна тачка“, али да постоје докази да је затворен тек 1948. године, три године после рата. Лељак је објавио више