Стратишта НДХ Архиве - Страница 243 од 356 - Јадовно 1941.

Зуроф: Брисел да обjасни шта се дешава у Хрватскоj

15. децембар 2016.

Eфраим Зуроф, директор Центра Симон Визентал у Jерусалиму, коjи jе до сада више пута упозоравао на пораст неофашизма у Хрватскоj, оценио jе да jе актуелна ситуациjау Хрватскоj у том смислу веома лоша и да ниjе оптимистичан да би се она могла променити, осим уз, како jе рекао, право руководство у земљи. Берлин – Eфраим Зуроф, директор Центра Симон Визентал у Jерусалиму, коjи jе до сада више пута упозоравао на пораст неофашизма у Хрватскоj, оценио jе да jе актуелна ситуациjау Хрватскоj у том смислу веома лоша и да ниjе оптимистичан да би се она могла променити, осим уз, како jе рекао, право руководство у земљи. Kонстатуjе, међутим, да се управо председница

Бесплатно читајте новине „Српско коло“

14. децембар 2016.

Мјесечно информативно гласило „Српско коло“, у издању Савеза Срба из региона, лист је који је, прије свега, посвећен свеобухватном праћењу живота и рада Срба из региона, њихових рођака који живе у Србији, али и широм свијета. Основни задатак листа Српско коло је да прати положај, актуелне проблеме и потребе Срба у свих осам Србији сусједних држава, и то не само као пуко хронолошко биљежење дешавања већ и активно утјецање на надлежне да рјешавају проблеме и потребе наших сународника. Лист такође чува и афирмише културу, традицију и обичаје Срба из региона и прати сва културна дешавања српске заједнице у сусједним земљама. Посебна пажња је усмјерена на очувању културе сјећања бројних српских

Хрватска из Јасеновца уклања натпис „За дом спремни“?

14. децембар 2016.

Одбор за Устав хрватског Сабора једногласно је донио одлуку да би требало уклонити плочу са усташким поздравом „За дом спремни“ у Јасеновцу, објавио је ХРT. Посланик Социјалдемократске партије /СДП/ Пеђа Грбин рекао је да је Одбор донио закључак којим се позивају надлежна тијела да такво обиљежје уклонe. Он је нагласио да се морају поштовати све жртве, али се при томе не смију вријеђати други. „Закон из 1997. године омогућио је постављање плоче са поздравом `За дом спремни`, али је Уставни суд са двије одлуке осудио такав поздрав. Можда би било мало самодопадно ако кажем да овим завршавамо са подјелама у хрватском друштву, али овом одлуком указујемо на смјер у којем

Представљена књига "Ради ти, дијете, свој посао" посвећена животу и херојском пострадању Вукашина Мандрапе који је после 70 година од страдања у Јасеновцу канонизован од стане СПЦ 2000. године.

Представљена књига посвећена Вукашину Мандрапи

14. децембар 2016.

Књига „Ради ти, дијете, свој посао“ посвећена животу и херојском страдању Вукашина Мандрапе, којег је након 70 година од смрти у Јасеновцу 2000. године канонизовала Српска православна црква, представљена је данас у Београду. Аутор књиге Момир Васиљевић рекао је на промоцији у Удружењу новинара Србије да је дјело засновано на аутентичним документима и свједочанствима о страдању Нововјековног Великомученика Вукашина Јасеновачког, али да говори и о страдању Срба у НДХ. Васиљевић је додао да је Вукашинова реченица „Ради ти, дијете, свој посао“, коју је Мандрапа изговорио усташи 1942. године прије него што га је овај сасјекао ножем, посрбљена Христова молитва: „Опрости им Боже, јер не знају шта раде“. Иначе, ријеч је

Саборски одбор расправља о усташком поздраву у Jасеновцу

13. децембар 2016.

Саборски одбор за Устав, Пословник и политички систем расправља о поступању према спомен-плочи у Jасеновцу на коjоj пише „За дом спремни“. ЗAГРEБ – Саборски одбор за Устав, Пословник и политички систем расправља о поступању према спомен-плочи у Jасеновцу на коjоj пише „За дом спремни“. Плоча jе постављена хрватским ветеранима, члановима ХOС у близини концентрациjског логора где jе под тим поздравом истребљено око 80.000 људи због њихове верске или националне припадности те политичког опредељења. Расправа у саборском одбору отворена jе на захтев опозициjе коjа jе тражила да се спомен плоча сместа уклони из Jасеновца те да се затим постави друга, без спорног усташког подзрава. Власт, међутим, има другацицjи став – не

Изложба "Епархија бањалучка у Другом свјетском рату" (Фото: banjaluka.rs.ba)

У Банском двору изложба „Епархија бањалучка у Другом свјетском рату“

13. децембар 2016.

У Банском двору (салон бана Светислава Тисе Милосављевића) ће, 14. децембра у 14.00 часова, бити отворена изложба архивских докумената под називом „Епархија бањалучка у Другом свјетском рату 1941–1945 – мучеништво Српске православне цркве у Босанској крајини“. Изложбу је приредио Архив Републике Српске у сарадњи са Архивом Српске православне цркве и Музејом жртава геноцида из Београда, а биће приказани документи из више архивских фондова и збирки. Изложбу архивске грађе прати књига/зборник докумената „Свједочења о затирању – прилози за историју страдања Срба Епархије бањалучке 1941.године“. Ова значајна изложба и књига плод су једногодишње сарадње ове три институције. Аутори изложбе и књиге су историчари и архивисти Бојан Стојнић, Радован Пилиповић и Вељко Ђурић

Обележено 75 година од депортације жена и деце у логор на Старом сајмишту

10. децембар 2016.

Центар за истраживање и едукацију о Холокаусту (ЦИЕХ), Савез јеврејских општина Србије, Савез антифашиста Србије, Жене у црном и Иницијатива младих за људска права организовала је данас шетњу Београдом, поводом обележавања 75 година од депортације јеврејских и ромских жена и деце у логор на Сајмишту. Комеморативни програм „Стазама сећања” почео је окупљањем испред вртића Скадарлија који се налази на углу улица Џорџа Вашингтона и Далматинске , где се 1941. налазило седиште „Полиције за Јевреје и Цигане”, а одакле су потом жене и деца депортовани у логор на Сајмишту. Поворка од 60 људи која је на рукама имала жуте траке, потом је у пратњи полиције кренула ка Тргу Републике и Дома

Седамдесет пета годишњица страдања Срба у Ливањском пољу

9. децембар 2016.

Завичајно удружење Ливњана и Граховљана из Бачкој Јарка обележиће 75. година од страдања Срба у Ливањском пољу 1941. године, у петак, 09. децембра 2016. г, са почетком у 19.00 часова у просторијама Месне заједнице Сириг . Завичајно удружење Ливњана и Граховљана из Бачкој Јарка обележиће 75. година од страдања Срба у Ливањском пољу 1941. године, у петак, 09. децембра 2016. г, са почетком у 19.00 часова у просторијама Месне заједнице Сириг . Позивају се сви, који желе да се подсете и сазнају више о страдању Српског народа од стране Независне државе Хрватске током Другог светског рата. ПРОГРАМ: 19.00 до 19.50 ПРИКАЗИВАЊЕ ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА, аутора Буде Симоновића, о страхотама, безумљу, нечовечности

ДСС: Где је нестала реакција?

8. децембар 2016.

Поводом постављања спомен плоче у Јасеновцу са усташким покличем „За дом спремни“, Демократски савез Срба жели да најоштрије осуди реакцију, односно не реаговање власти на скрнављење најтужнијег места српске и хрватске историје. Понашање ХОС-а и других екстремистичких организација у РХ не изненађује, али оно што изненађује јесте толерисање тог шовинизма. Млака реакција представника народа у Сабору, нити једна парламентарна странка се није званично огласила, и никаква реакција извршне власти само још једном потврђују нови смер званичне политике наших власти. Ту нову политику прокламују председница РХ Колинда Грабар Китаровић фотографишући се са заставом која је један од симбола хрватског екстремизма, ту политику прокламира председник владе Пленковић нудећи по свету хрватски модел

Три музеја за три народа жртве

8. децембар 2016.

Закон о Меморијалном комплексу на Старом сајмишту биће припремљен до краја јануара. Србима, Јеврејима и Ромима посебна институција памћења на страдање у Другом светском рату Нацрт закона о будућем меморијалном центру на Старом сајмишту биће завршен до краја јануара. Ово је најавио владика Јован Ћулибрк, председник Комисије за утврђивање програмских садржаја и давање предлога модела управљања овим меморијалним комплексом. У концентрационом логору на Сајмишту, у оно време названом Лагер Землин (Логор Земун), до маја 1942. побијена је скоро цела јеврејска заједница у Србији, а ту је настрадао и немали број Рома. Од маја 1942. до 1944. био је то логор за Србе, Роме и друге народе који су убијани због

Милош Милојевић: Извештај са трибине „Хрватска православна црква: јуче, данас, сутра“

7. децембар 2016.

У организације Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке одржано је 5. децембра, у Парохијском дому Вазнесењске цркве у Београду, предавање о изузетно важној и контроверзној теми – Хрватској православној цркви. Наслов предавања који је укључио три временске одреднице указује да није реч само о историјској појави којој је потребно истраживање и тумачење историчара већ и о текућем, политичко-верском процесу који захтева не само разјашњење већ и одговор у садашњем тренутку. Предавачи су били Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида у Београду и Александар Раковић, историчар, истраживач и познавалац савремених верских токова са Института за новију историју Србије. Вељко Ђурић се у свом досадашњем истраживачком раду опсежно бавио историјом Српске православне

Марковина: Ликовање над етничким чишћењем Срба

7. децембар 2016.

Хрватски историчар Драган Марковина сматра да скандали у Јасеновцу и Сплиту са постављањем усташких обиљежја представљају ликовање над етничким чишћењем Срба. Ријеч је о циничном ликовању над етничким чишћењем, које представља једну од посљедица протеклог рата, наводи Марковина у коментару који преносе хрватски портали. У Јасеновцу је то ликовање на неком општем нивоу, а у Сплиту је ријеч о ликовању над конкретном ситуацијом, односно о обиљежавању мјеста са кога су Срби избацивани из својих станова деведесетих година. Споменик хосовцима у Сплиту подигнут је у Улици Руђера Бошковића, односно управо на локацији на којој су ти исти хосовци многе грађане српске националности присилно избацили из властитих станова, напомиње Марковина. Он сматра

Кош: Морала сам да реагујем због језивог поздрава

7. децембар 2016.

Пензионисани библиотекар Јеврејске општине Загреб Јулија Кош, која је упутила отворено писмо државном врху Хрватске због постављања натписа „За дом спремни“ у Јасеновцу, изјавила је да је морала да реагује јер се тај језиви поздрав „приближио гробовима њених предака који су убијени у Јасеновцу“. Јулија Кош рекла је да је у Јасеновцу изгубила дједа, баку и двадесетдвогодишњу тетку која је била трудна, те многу другу родбину. „Одлазила сам у посјету код сва три посљедња хрватска предсједника да их информишем да поставка Меморијалног музеја у Јасеновцу прикрива истину, а прије свега починиоце злодјела и намјеру да се истријебе Срби, Јевреји и Роми. Но, без успјеха“, рекла је Јулија Кош за „Блиц“.

Весић: У припреми Закон о Старом сајмишту

6. децембар 2016.

Србија је једна од ретких земаља која је приступила решавању проблема повраћаја имовине Јевреја коју због Холокауста није имао ко да наследи, изјавио је данас градски менаџер Горан Весић. Град је подржао ту иницијативу и заједно са Агенцијом за реституцију инсистирао да се усвоји такав закон, рекао је Весић који је данас у Београду присуствовао конференцији „Закон о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника- историјат и примена”. „Влада Србије је ове године донела храбар закон из простог разлога што ми нисмо богата земља. Много богатије земље од нас још увек нису решиле ово питање, а ми смо то урадили јер је овде у питању историјска

Пленковић: Натпис „За дом спремни“ – деликатно питање

6. децембар 2016.

Премијер Хрватске и лидер Хрватске демократске заједнице Андреј Пленковић изјавио да је деликатно што је Удружење добровољаца ХОС-а баш у Јасеновцу поставило споменик својим погинулим припадницима са натписом „За дом спремни“, преноси Хина. „Деликатно је да је овакав споменик подигнут баш у Јасеновцу. То је грб удружења које је добило дозволу за рад у Загребу и уз дозволу тадашњег Министарства управе у вријеме СДП-ове владе“, рекао је Пленковић након сједнице Председништва и Националнога савјета ХДЗ-а. Према његовим ријечима, постављање тог споменика показује да Хрватска није на одговарајући начин поставила законски оквир и судску праксу када се ради о тоталитарним друштвима и најавио да ће покренути институционалну иницијативу која би одговарајуће регулисала