arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Фото Танјуг

Обележено 75 година од депортације жена и деце у логор на Старом сајмишту

Центар за истраживање и едукацију о Холокаусту (ЦИЕХ), Савез јеврејских општина Србије, Савез антифашиста Србије, Жене у црном и Иницијатива младих за људска права организовала је данас шетњу Београдом, поводом обележавања 75 година од депортације јеврејских и ромских жена и деце у логор на Сајмишту. Комеморативни програм „Стазама сећања” почео је окупљањем испред вртића Скадарлија који се налази на углу улица Џорџа Вашингтона и Далматинске , где се 1941. налазило седиште „Полиције за Јевреје и Цигане”, а одакле су потом жене и деца депортовани у логор на Сајмишту. Поворка од 60 људи која је на рукама имала жуте траке, потом је у пратњи полиције кренула ка Тргу Републике и Дома

Седамдесет пета годишњица страдања Срба у Ливањском пољу

Завичајно удружење Ливњана и Граховљана из Бачкој Јарка обележиће 75. година од страдања Срба у Ливањском пољу 1941. године, у петак, 09. децембра 2016. г, са почетком у 19.00 часова у просторијама Месне заједнице Сириг . Завичајно удружење Ливњана и Граховљана из Бачкој Јарка обележиће 75. година од страдања Срба у Ливањском пољу 1941. године, у петак, 09. децембра 2016. г, са почетком у 19.00 часова у просторијама Месне заједнице Сириг . Позивају се сви, који желе да се подсете и сазнају више о страдању Српског народа од стране Независне државе Хрватске током Другог светског рата. ПРОГРАМ: 19.00 до 19.50 ПРИКАЗИВАЊЕ ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА, аутора Буде Симоновића, о страхотама, безумљу, нечовечности

ДСС: Где је нестала реакција?

Поводом постављања спомен плоче у Јасеновцу са усташким покличем „За дом спремни“, Демократски савез Срба жели да најоштрије осуди реакцију, односно не реаговање власти на скрнављење најтужнијег места српске и хрватске историје. Понашање ХОС-а и других екстремистичких организација у РХ не изненађује, али оно што изненађује јесте толерисање тог шовинизма. Млака реакција представника народа у Сабору, нити једна парламентарна странка се није званично огласила, и никаква реакција извршне власти само још једном потврђују нови смер званичне политике наших власти. Ту нову политику прокламују председница РХ Колинда Грабар Китаровић фотографишући се са заставом која је један од симбола хрватског екстремизма, ту политику прокламира председник владе Пленковић нудећи по свету хрватски модел

Старо сајмиште

Три музеја за три народа жртве

Закон о Меморијалном комплексу на Старом сајмишту биће припремљен до краја јануара. Србима, Јеврејима и Ромима посебна институција памћења на страдање у Другом светском рату Нацрт закона о будућем меморијалном центру на Старом сајмишту биће завршен до краја јануара. Ово је најавио владика Јован Ћулибрк, председник Комисије за утврђивање програмских садржаја и давање предлога модела управљања овим меморијалним комплексом. У концентрационом логору на Сајмишту, у оно време названом Лагер Землин (Логор Земун), до маја 1942. побијена је скоро цела јеврејска заједница у Србији, а ту је настрадао и немали број Рома. Од маја 1942. до 1944. био је то логор за Србе, Роме и друге народе који су убијани због

Милош Милојевић: Извештај са трибине „Хрватска православна црква: јуче, данас, сутра“

У организације Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке одржано је 5. децембра, у Парохијском дому Вазнесењске цркве у Београду, предавање о изузетно важној и контроверзној теми – Хрватској православној цркви. Наслов предавања који је укључио три временске одреднице указује да није реч само о историјској појави којој је потребно истраживање и тумачење историчара већ и о текућем, политичко-верском процесу који захтева не само разјашњење већ и одговор у садашњем тренутку. Предавачи су били Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида у Београду и Александар Раковић, историчар, истраживач и познавалац савремених верских токова са Института за новију историју Србије. Вељко Ђурић се у свом досадашњем истраживачком раду опсежно бавио историјом Српске православне

Драган Марковина Фото: HRT

Марковина: Ликовање над етничким чишћењем Срба

Хрватски историчар Драган Марковина сматра да скандали у Јасеновцу и Сплиту са постављањем усташких обиљежја представљају ликовање над етничким чишћењем Срба. Ријеч је о циничном ликовању над етничким чишћењем, које представља једну од посљедица протеклог рата, наводи Марковина у коментару који преносе хрватски портали. У Јасеновцу је то ликовање на неком општем нивоу, а у Сплиту је ријеч о ликовању над конкретном ситуацијом, односно о обиљежавању мјеста са кога су Срби избацивани из својих станова деведесетих година. Споменик хосовцима у Сплиту подигнут је у Улици Руђера Бошковића, односно управо на локацији на којој су ти исти хосовци многе грађане српске националности присилно избацили из властитих станова, напомиње Марковина. Он сматра

Јулија Кош

Кош: Морала сам да реагујем због језивог поздрава

Пензионисани библиотекар Јеврејске општине Загреб Јулија Кош, која је упутила отворено писмо државном врху Хрватске због постављања натписа „За дом спремни“ у Јасеновцу, изјавила је да је морала да реагује јер се тај језиви поздрав „приближио гробовима њених предака који су убијени у Јасеновцу“. Јулија Кош рекла је да је у Јасеновцу изгубила дједа, баку и двадесетдвогодишњу тетку која је била трудна, те многу другу родбину. „Одлазила сам у посјету код сва три посљедња хрватска предсједника да их информишем да поставка Меморијалног музеја у Јасеновцу прикрива истину, а прије свега починиоце злодјела и намјеру да се истријебе Срби, Јевреји и Роми. Но, без успјеха“, рекла је Јулија Кош за „Блиц“.

Весић: У припреми Закон о Старом сајмишту

Србија је једна од ретких земаља која је приступила решавању проблема повраћаја имовине Јевреја коју због Холокауста није имао ко да наследи, изјавио је данас градски менаџер Горан Весић. Град је подржао ту иницијативу и заједно са Агенцијом за реституцију инсистирао да се усвоји такав закон, рекао је Весић који је данас у Београду присуствовао конференцији „Закон о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника- историјат и примена”. „Влада Србије је ове године донела храбар закон из простог разлога што ми нисмо богата земља. Много богатије земље од нас још увек нису решиле ово питање, а ми смо то урадили јер је овде у питању историјска

Андреј Пленковић (фото:tris.com.hr)

Пленковић: Натпис „За дом спремни“ – деликатно питање

Премијер Хрватске и лидер Хрватске демократске заједнице Андреј Пленковић изјавио да је деликатно што је Удружење добровољаца ХОС-а баш у Јасеновцу поставило споменик својим погинулим припадницима са натписом „За дом спремни“, преноси Хина. „Деликатно је да је овакав споменик подигнут баш у Јасеновцу. То је грб удружења које је добило дозволу за рад у Загребу и уз дозволу тадашњег Министарства управе у вријеме СДП-ове владе“, рекао је Пленковић након сједнице Председништва и Националнога савјета ХДЗ-а. Према његовим ријечима, постављање тог споменика показује да Хрватска није на одговарајући начин поставила законски оквир и судску праксу када се ради о тоталитарним друштвима и најавио да ће покренути институционалну иницијативу која би одговарајуће регулисала

Јулија Кош: Зашто ћутите о срамоти у Јасеновцу?

Пензионисана библиотекарка Јеврејске општине Загреб Јулија Кош, чија је породица убијена у Холокаусту, упутила је отворено писмо хрватском државном врху оштро критикујући усташизацију земље. Она „обавјештава“ хрватски државни врх да се „Јасеновац налази у Хрватској, а не на Окинави, Новој Гвинеји, Самои, Сејшелима, Карибима или неком другом удаљеном и егзотичном мјесту“. Кошова пита предсједника Хрватске Колинду Грабар Китаровић и премијера Андреја Пленковића зашто нису реаговали када је прије неколико дана у Јасеновцу постављен „споменик“ са усташким знамењем и крилатицом – „За дом спремни“. У Јасеновцу и широм Независне Државе Хрватске почињено је усташко етничко и политичко чишћење хрватског друштва, а „Јеврејима /и Ромима и Србима/ догодиле су се усташе и

Умро један од посљедњих преживјелих из покоља Пребиловчана 1941. године

У Словенији се 30. новембра 2016. упокојио Владо Екмечић. Рођен је 1925. у Пребиловцима, заселак Грлић, од оца Обрена и мајке Соке рођене Дулаћ. Умро је као претпоследњи Пребиловчанин који је преживио покољ 1941. године. У Шурманачкој јами, Влади Екмечићу су убијени: 1. Мајка Сока 2. Сестра Спасенија 3. Сестра Ђурђа 4. Сестра Ковиљка 5. Млађи брат Тихомир 6. Млађи брат Илија 7. Млађи брат Милосав Владин отац Обрен и стриц му Урош, су са још педесет Пребиловчана заклани у Морином отоку, поред Брегаве. Огњиште стрица Уроша, стрине Јованке и њихових седмеро дјеце је исто угашено у усташком покољу 1941. Рат је преживио Владин старији брат Божо, који је страдао

Плакат - „Хрватска православна црква: јуче, данас, сутра“

НАЈАВА – Трибина: ,,Хрватска православна црква: јуче, данас, сутра“

Позивамо вас, да у понедељак, 5. децембра 2016. године, у 19 часова, у великој сали парохијског дома Вазнесењске цркве (Адмирала Гепрата 19) присуствујете трибини на тему: „Хрватска православна црква: јуче, данас, сутра“ О овој теми говориће: др Вељко Ђурић Мишина (Музеј жртава геноцида) др Александар Раковић (Институт за новију историју Србије) Трибина се одржава у организацији Вазнесењске цркве и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке. Улаз је слободан.

Ветерани ХОС-а подигли плочу с усташким поздравом у Јасеновцу

Ветерани Хрватских одбрамбених снага су у центру Јасеновца, недалеко од бившег усташког концентрационог логора, открили спомен-обиљежје на којем је уклесана усташка крилатица „За дом спремни“. Прије мање од мјесец дана у центру Јасеновца је постављена усташка крилатица „За дом спремни“. Угравирана је на плочи која је 5. новембра подигнута на прочеље зграде на Тргу краља Петра Свачића, као знак сјећања на 11 погинулих припадника Прве сатније „Анте Параџик“ ХОС, који су погинули на том подручју, пишу загребачке „Новости“, лист који издаје Српско народно вијеће /СНВ/. Плочу су поставили ветерани ХОС-а из Јасеновца и Загреба. Поред имена погинулих сабораца, стоји и грб јединице с усташким узвиком, који су ХОС-овци почетком деведесетих

Епископ Атанасије одржао помен пострадалим Србима 1941.г. у Горинчанима код Босанског Петровца

Епископ Атанасије одржао помен пострадалим Србима 1941.г. у Горинчанима код Босанског Петровца

У суботу, на Задушнице 8. окробра 2016. године, Православни хришћанин Босанског Петовца Драшко Дргишић дао је откриће о новом стратишту Првославних Срба Босанског Петровца, пострадалих о Илиндану 1941. године, а за које се, нажалост, до сад мало знало, нити се молитвено посјећивало. То је пошумљени простор у Горинчанима, недалеко од самог Петровца. Драшко је здрав и крјепак човјек, од 82 године (рођ.1934) свјежег памћења, који је и сам после Другог рата вадио кости пострадалих. Наиме, усташе су народ убијали и бацали у долину, која је раније била „Крепана“, у коју су раније сељани бацали угинулу стоку, тако да су кости убијаних биле помјешане са костима стоке. Драшко је сам прекопао

Попис жртава рата 1941-1945.

Већ годинама је могуће на одређеним порталима на Интернету пронаћи делове или комплетан попис жртава Другог светског рата 1941–1945. године међу становницима Југославије. Како је све то непоуздано, јер се не зна којим путем су ти подаци стигли до оних који држе поменуте портале, Музеј жртава геноцида, као једна од три институције (поред Завода за статистику и Архива Југославије) обзнањује оно чиме располаже. Свесни смо да ће то изазвати различите коментаре, да се изнето многима неће допасти, да ће вероватно уследити и оптужбе да смо се тим потезом сврстали на противничку страну… Стога наглашавамо: у овом часу нудимо само оно чиме располажемо а то је оно што је добијено ревизијом

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.