Најважнија порука изложбе „Јасеновац-право на незаборав“ која је отворена у Њујорку јесте суочавање са истином и то што је она представљена свијету, рекао је епископ источно-амерички Иринеј. Он је нагласио да Срби често не знају да изађу из својих оквира и представе свијету шта се дешавало са њима јер наивно сматрају да цио свијет то већ зна. – Нажалост, не зна. У данашњем свијету истина је постала нешто чиме се тргује и ми на сваком кораку треба да искажемо своју перспективу догађаја. Најважније је да смо учинили први корак који можемо да надограђујемо сљедеће године – рекао је епископ источно-амерички Иринеј. Јован Ћирић, један од уредника зборника „Јасеновац-право на незаборав“,

Загреб — Док неофашизам расте у Хрватској, земља се налази на раскршћу између негирања и стварности, пише магазин “Смитсонијан”. Издавач магазина је највећи музејски и истраживачки центар на свету. Даном сећања на жртве холокауста обележава се страшна судбина милиона људи убијених током геноцида који је спроведен у Европи између 1939. и 1945. Ово је друга година да су Јевреји бојкотовали Дан сећања у Хрватској. АП пише да је овогодишњи бојкот био подстакнут постављањем меморијалне плоче у Јасеновцу која укључује фразу „За дом спремни.“ То је прилика да се сети оних који су убијени како би се супротставили таквом злочину у будућности. Но, у једној земљи, Јевреји ове године нису били

Ћирилица Britić speaks with author Dr Vladimir Umeljic about his book ‘Occidental European cultural tradition, genocides in the middle and the Balkan wars at the end of the XX Century’. The book is launched in Britain at 7.30pm, 26th January 2017 at St St Sava’s Church on the occasional of an exhibition for Holocaust Memorial Day. The event is organised by Dragana Tomasevic, founder of the Jasenovac and Holocaust Memorial Foundation. Б: Why did you write this book? VU: I felt the need to contribute toward rehabilitating the historical truth in an age where one feels an increasing prevalence of self-styled historical revisionism. Only then will that ancient wisdom apply

У оквиру „Српског мјесеца“ у Великој Британији, а у организацији „Јасеновац и Холокауст меморијалне фондације“, одржана је дводневна комеморација српским жртвама усташког геноцида почињеног у Независној Држави Хрватској у Другом свјетском рату. Програм су 26. јануара отворили Огњен Прибићевић, амбасадор Србије у Великој Британији, и Драгана Томашевић, директор „Јасеновац и Холокауст меморијалне фондације“. Потом је услиједила промоција књиге у сликама 20 преживјелих заточеника јасеновачког система хрватских концлогора чешког новинара и фотографа Дејвида Сладека под називом „Неизговорен геноцид“, те књига Владимира Умељића, номинованог за алтернативну Нобелову награду под називом „Оксцидентална Европа и велики геноциди средином и балкански ратови крајем 20. века“. Из „Јасеновац и Холокауст меморијалне фондације“ саопштено је да је

Међународни Дан сјећања на жртве холокауста – 27. јануар, обиљежен је данас у Спомен-подручју Доња Градина у Козарској Дубици полагањем вијенаца на спомен-обиљежју жртвама логора Јасеновац и отварањем изложбе под називом „Доња Градина-од села до меморијала“. На платоу Спомен-подручја Доња Градина вијенце су положили предсједник Одбора за Доњу Градину Народне скупштине Републике Српске Дарко Бањац, начелник општине Козарска Дубица Раденко Рељић са сарадницима и чланови Општинског одбора ДНС-а Козарска Дубица. Након тога, у изложбеној сали Спомен-подручја Доња Градина отворена је изложба под називом „Доња Градина-од села до меморијала“, чији је аутор виши кустос Спомен-подручја Дејан Мотл. „У Спомен-подручју Доња Градина сваке године се обиљежава Међународни дан сјећања на жртве холокауста,

Подршка иницијативи за увођење домаћег термина за страдање српског народа. Израз који дочарава намере Аустрогарске, НДХ и фашистичке Немачке Политика Аустроугарске у време Првог светског рата, као и фашистичке Немачке и, нарочито, НДХ, водила је затирању српског народа. Нема зато разлога да се овај израз, у чијој је основи стара српска реч, не уведе у званично коришћење са значењем свеукупног страдања српског народа. На иницијативу председника Србије Томислава Николића да се установи јединствен појам за српско страдање, овако гледају историчари и лингвисти. Они, међутим, указују и на то да колективно памћење на жртве подразумева предани рад и подршку државе. – Затирање нека означава покушај истребљења српског народа за време Првог