Eho jasenovačkih žrtava

Datum objave: ponedeljak, 30 januara, 2017
Objavljeno u Jasenovac
Veličina slova: A- A+

Od našeg izveštača
Hoboken, Nju Džersi – Izložba „Jasenovac – pravo na nezaborav”, koja je otvorena u Nju Džersiju, povodom 75 godina od osnivanja ovog logora na teritoriji NDH, nije uperena ni protiv jednog naroda, religije ni države, već protiv fašističkih ideologija – piše na jednom od plakata na postavci u izložbenom prostoru u Hobokenu.

Istoričar Gideon Grajf na izložbi o Jasenovcu (Foto: Katarina Tripković)
Istoričar Gideon Grajf na izložbi o
Jasenovcu (Foto: Katarina Tripković)

Posetioci mogu da pročitaju da je u Jasenovcu, od avgusta 1945. do aprila 1945, ubijeno na stotine hiljada Srba, Jevreja i Roma, kao i antifašista drugih nacionalnosti. Procenjuje se da ukupan broj ubijenih muškaraca, žena i dece žrtava u ovom logoru iznosi 700.000. I pored toga, na konferenciji o Jasenovcu, koja je održana u Hobokenu, rečeno je da mnogi u Evropi nikada nisu čuli za ovaj logor…

Postavka pruža podatke o osnivanju ustaškog pokreta koji je uz fašizam i nacionalizam „bio tipičan oblik ideološkog fanatizma, čije su karakteristike nacionalna mržnja, nacionalne predrasude i verski fanatizam”. Po osnovnoj ideji tog pokreta, sve što nije hrvatsko trebalo je iskoreniti. Tekstovi su posvećeni definisanju ustaškog pokreta, ustaškom državnom vrhu, akcionom planu i načinima istrebljenja stanovništva, dečjim logorima, svedočenjima preživelih logoraša…

Na konferenciji o Jasenovcu prof. Gideon Grajf iz Izraela, eskpert za Aušvic, ispričao je da istorija ubijenih žrtava u Jasenovcu priča o najgoroj okrutnosti, torturi i dehumanizaciji žrtava. „Kratka patnja žrtava nije bila dovoljna za ustaše, želeli su dugu i bolnu smrt logoraša”, rekao je prof. Gideon Grajf koji Jasenovac naziva „Aušvicem Balkana”.

– Glas hiljada žrtava Jasenovca ne može se čuti i zato mi moramo biti njihov eho. Priča o ubijenima u Jasenovcu nije samo priča o smrti. Radi se o mnogo ozbiljnijoj stvari. To je priča o najgoroj vrsti okrutnosti, zlu, sadizmu i nehumanosti. Počinioci zločina su uživali u patnjama svojih žrtava i konstantno su razvijali nove načine mučenja i nanošenja boli. Smrt sama po sebi nije bila dovoljna, morala je da to bude duga i mučna, do krajnjih granica izdržljivosti. Sadizam nije primenjivan samo nad muškarcima, već ženama i decom, pa čak i bebama, rekao je Grajf.

Profesor je naveo da su ustaše svoju politiku etničkog čišćenja sprovele time što su doneli Zakon o legalizaciji koncentracionih logora. Od 1941–1945. na teritoriji NDH bilo je 40 logora. „Čitajući svedočenja preživelih logoraša stičemo utisak da je ovo bilo mnogo užasnije mesto od Aušvica gde su ubijanja vršena po kratkom postupku u gasnim komorama. U Jasenovcu su likvidacije vršene ručno, noževima, sekirama, čekićima”.

Grajf je potom citirao jevrejskog pesnika Pola Selana koji je u pesmi „Fuga smrti” napisao da je „smrt gospodar Nemačke”, a ovaj istoričar smatra da se može reći da je smrt gospodar i Hrvatske.

– U Jasenovcu su se ubistva dešavala u potpunosti bez uplitanja nemačkih trupa, samo pod kontrolom lokalne vlasti. Činjenica je da su žrtve ubijane bez učešća Nemaca ima svoje uporište u prošlosti. Šestog aprila 1941. nacistička Nemačka i njeni saveznici započinju bombardovanje Beograda, čime je otpočeo napad na Jugoslaviju, a nemačke trupe ulaze u Zagreb već 10. aprila. Slavko Kvaternik i hrvatski nacionalističko-fašistički pokret proglašavaju Nezavisnu Državu Hrvatsku, koja je bila marionetska država Nemačke, što znači da je bila formalno nezavisna, ali je de fakto bila nemački protektorat. Nova hrvatska država je vojno, politički i ekonomski podržana od strane nacističke Nemačke i fašističke Italije, kojom je upravljao Musolini. Nova hrvatska država je podržana u skladu sa firerovim principom – svim vladinim organizacijama upravljali su ustaški zvaničnici. Glavna svrha logora bilo je istrebljenje Srba, Jevreja i Roma, s tim da je ovo bio i radni logor gde su se, između ostalog, proizvodili delovi za tenkove, rekao je Grajf.

Prema profesorovim rečima način ubijanja u Jasenovcu je i za nemačke predstavnike bio šokantan pa je general Horstenau opisao da je su uslovi u Jasenovcu bili užasni. Prema Grajfovim rečima, ustaše su se takmičile ko može više ljudi da ubije, pa je tako Petar Brzica, jedan od najsurovijih, tvrdio da je ubio 1.360 zatvorenika prerezavši im grkljan zbog čega je dobio nadimak „kralj zaklanih Srba”.

Govoreći o broju žrtava, ovaj učesnik konferencije naveo je da je procena u brojkama uvek problematična, usled toga što su mnogi relevantni dokumenti uništeni a oni koji su sačuvani dugo su bili nedostupni. „Hrvatska umanjuje broj žrtava, ali istorija je kao arheologija. Ni hiljade godina ne mogu da sakriju istinu”, istakao je Gideon Grajf.

Naši naučnici o logorima u NDH

Beri Lituči, Miroslav Đorđević, Miloš Stanić, Jovan Ćirić, Mina Zirojević, Savo Manojlović i Branislav Pantović (Foto: Katarina Tripković)
Beri Lituči, Miroslav Đorđević, Miloš Stanić, Jovan Ćirić, Mina Zirojević, Savo Manojlović i Branislav Pantović (Foto: Katarina Tripković)

Hoboken – Na konferenciji o Jasenovcu, koju je vodio njujorški istoričar Beri Lituči, učestvovali su i naučnici iz Instituta za uporedno pravo iz Beograda, autori zbornika „Jasenovac – pravo na nezaborav”. Miroslav Đorđević govorio je o zatiranju srpskog identiteta i kulturne baštine u NDH. S obzirom na to da je zbog zločina u Jasenovcu nad Srbima, Jevrejima i Romima, u drugi plan palo sistemsko razaranje njihove kulture baštine, Đorđević se bavio uništavanjem materijalne i nematerijalne baštine u NDH, odnosno propisima pomoću kojih je ustaška država obespravila Srbe, zabranila im pismo i ukinula jezik, sistemski razarala Srpsku pravoslavnu crkvu, proterivala sveštenike, rušila hramove i pljačkala kulturna dobra, nastojeći da zatre svaki trag srpske kulture i identiteta. Miloš Stanić govorio je o državnopravnom karakteru NDH-a koji je omogućio progon i likvidaciju stanovništva na nacionalnoj i verskoj osnovi, kao i kršenje manjinskih prava.

Mina Zirojević dala je pregled logora u NDH-a u koji su stvarani po uzoru na nacističku teoriju o tzv. višim i nižim rasama. Samo u Jasenovcu, rekla je, bilo je 28 načina ubijanja – nož, sekira, sečenje grudi ženama, malj… Likvidacije su vršene lično i ručno.

Sudija Jovan Ćirić predstavio je svoj rad o o ustaškoj genocidnoj nameri, gde se bavio likom i delom Ante Starčevića koji je živeo u 19. veku i isticao se ekstremnim hrvatsim nacionalizmom i antisrpskom ideologijom, koja je postala osnov delovanja ustaškog pokreta.

Kanonizacija i kontroverza oko Alojzija Stepinca, pitanje njegove odgovornosti i uloge u NDH bila je tema izlaganja Save Manojlovića. Branislav Pantović iz Etnografskog instituta SANU govorio je o prebegu Ante Pavelića u Argentinu 1951, gde mu je vatikanska vlast pomogla da dobije lažna dokumenta. Tamo je okupljao ustašku emigraciju, širio ideologiju koju je propagirao za vreme svoje vladavine u NDH i osnovao Hrvatsku državotvornu stranku.

Autor: Mirjana Sretenović

Izvor: POLITIKA

Vezane vijesti:

Izložba „Jasenovac – pravo na nezaborav” otvorena u Americi

U Londonu otvorena izložba o stradanju livanjskih Srba




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top