arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Од Хрватске траже 3,5 милијарди долара одштете за Србе, Роме и Јевреје жртве НДХ

13. март 2017.

Таква тужба нема основе, сматрају у МВЕП-у, јер РХ није правна сљедница НДХ па не може одговарати за штету почињену под тим режимом Хрватској је ових дана уручена заједничка тужба за накнаду штете коју су хрватски Срби, Роми и Јевреји претрпјели  током Другог  свјетског рата. Ријеч је о поступку који је неколико особа у мају прошле године покренуло пред Окружним судом у Чикагу тражећи за жртве, њихове насљеднике и родбину одштету у висини од 3,5 милијарде долара. Ријеч је о накнади, не само материјалне штете, везане уз одузету имовину, него и нематеријалне штете коју су претрпјеле жртве усташких логора. Тужиоци  тврде да је за ту штету одговорна Хрватска као правна насљедница НДХ. У Министарству вањских

СЕЋАЊЕ Естера Бајер / Фото Ж. Кнежевић

Рођена сам као Естера, а преживела као Олгица

12. март 2017.

Код нас 178 људи носи медаље за спасавање Јевреја, а међу избављенима је била и беба. Стриц, тада радник на Старом сајмишту, “прошверцовао” ме је у торби У матичној књизи рођених пише јој као место рођења – Београд, општина Савски венац. Ипак, Естера Бајер рођена је 31. јануара 1942. године на далеко страшнијем месту – у логору Старо сајмиште, односно “Јуден лагер Семлин”. Родила се са само 900 грама. Да је нису “прошверцовали” изван логорских жица, у торби, вероватно би завршила као и њена мајка – угушена у специјалним колима познатим као душегупка. – Моја мајка Естера била је у седмом месецу трудноће када се нашла у логору, на Сајмишту

Жртве усташког режима траже од Хрватске 3,5 милијарди долара

12. март 2017.

Тужиоци из Чикага тврде да је за штету Срба, Рома и Јевреја током Другог свјетског рата одговорна Хрватска. Хрватској је ових дана уручена скупна тужба за надокнаду штете коју су хрватски Срби, Роми и Јевреји претрпјели током Другог свјетског рата. Ријеч је о поступку који је неколико особа у мају прошле године покренуло пред Окружним судом у Чикагу тражећи за жртве, њихове насљеднике и родбину одштету у висини од 3,5 милијарди долара. Ријеч је о накнади, не само материјалне штете, везане уз одузету имовину, него и нематеријалне штете коју су претрпјеле жртве усташких логора. Тужиоци тврде да је за ту штету одговорна Хрватска као правна насљедница НДХ. У Министарству вањских послова потврђено нам је

Бојан Димитријевић

Бојан Димитријевић: Заборављају се Недићеве заслуге за спасавање Срба

11. март 2017.

За „Геополитику“ говори др Бојан Б. Димитријевић, историчар, научни саветник, аутор више књига о Другом светском рату Др Бојан Димитријевић је рођен 1968. у Београду.  Дипломирао је 1994, и магистрирао 1997. године на Филозофском факултету у Београду, са тезом под насловом „Југословенска војска у Отаџбини у ваљевском крају 1941–1945“. Докторирао је на Новосадском универзитету 2004. године, а докторска теза је била „Југословенска народна армија 1945–1954“. Био је кустос Музеја југословенског ваздухопловства до 1997. године. Од марта 2003. до априла 2004. био је саветник Министра одбране, а од 2006. године био је саветник за војна питања тадашњег председника Србије Бориса Тадића. Објавио је више монографија са темама из историје Равногорског покрета 1941–1945. и биографију ђенерала Драгољуба Михаиловића, као и преко шездесет радова

Фото: Харис Дајч; Аутор: Приватна архива

Харис Дајч за NEWSWEEK: Старо Сајмиште у троуглу заборава, непоштовања и бирократских спорења

11. март 2017.

Неопходно је да сами будемо одговорни за будући Музеј Холокауста, стога смо захтевали да имамо потпуну самосталност као правно лице, које се уписује у одговарајући државни регистар Однос друштва према простору Сајмишта најбоље се може разумети ако сагледамо садашњи изгледа датог простора. Имовинско-правни послови су налик “Аугијевим шталама”, поред дивљих насеља, различитих радионица, вулканизерских радњи, теретана, приватних школа, те све до низа угоститељских објеката од којих се један налази у некадашњој логорској мртвачници (Турски павиљон) што је најбоља слика тога колико нам је Старо Сајмиште важно. Холокауст у Србији се може поделити на две фазе. У првој је уништено целокупно мушко јеврејско становништо, на локацији Топовских шупа у близини Аутокоманде,

Катарина Дешић Фото: Душан Марић

Велика душа племените баке из Велике Плане: Катарина Дешић (90) отхранила двадесет и петоро туђе деце

11. март 2017.

Катарина Дешић из Велике Плане из здравствених разлога није могла да има своју децу, али откако се удала није било дана да њена кућа у Милошевцу није одјекивала од дечијих гласова. Она и њен муж Матеја Рајковић, уз помоћ Центра за смештај напуштене деце у Милошевцу, отхранили су двадесет и петоро туђе деце. У време кад се због неимаштине и модерних животних трендова, жене све теже и ређе одлучују да рађају и подижу сопствену децу, помало нестварно звучи да је једна Српкиња цели свој живот посветила одгајању туђе деце. Данас, у деведесетој години живота, није сигурна да би без помоћи папира могла да се сети свих њихових имена, али је

Jadovno-Zorica-1.jpg

Очекујем да се став Владе Републике Србије према жртвама геноцида над Србима и удружењима потомака и поштовалаца тих жртава у најкраћем могућем року побољша

10. март 2017.

Објављујемо у цијелости писмо које је на адресу Министра Александра Вулина упутила 20. фебруара ове године, госпођа Зорица Ђоковић из Земуна. Мада је писмо послано као препоручено са повратницом, одговор на писмо до данас није стигао. Г-дин Александар Вулин Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немањина 22-24 11 000 Београд                                                                                                                                                                            Земун, 20. 02. 2017. Поштовани господине министре, Обраћам Вам се у вези са актуелним догађањима која се тичу спомен комплекса Старо сајмиште, али и уопштено са ставом Вашег министарства и Владе Републике Србије у вези са културом сјећања на српске жртве из Другог свјетског рата. Спомен комплекс Старо сајмиште треба да добије своје мјесто и улогу у овом

Јеврејској заједници Србије се увек брже и лакше излази у сусрет, док са потомцима српских жртава ни близу није тако

9. март 2017.

Отворено писмо Владики Јовану Ћулибрку, господину Александру Вулину и господину Ефраиму Зурофу Преосвећени владико славонски Јоване, господине Вулин, господине Зуроф. Верујем да делите мој став да је неизмерно важно очувати сећање на све невине жртве, као и адекватно обележити свако место њиховог страдања. Жалосно је што се слуха и разумевања, а можда и потребе и добре воље за неидеолошки приступ томе није имало раније, али живели смо у нека друга времена када је ова држава имала неке друге приоритете. Већ неко време у припреми је Закон о Старом сајмишту. У припрему Закона о Старом сајмишту нису укључени представници удружења потомака српских жртава. Из медија смо могли сазнати да у припреми

Суочавање с прошлошћу и „БЕСПУЋА ПОВИЈЕСНЕ (НЕО)ЗБИЉНОСТИ“

9. март 2017.

Да би оправдали своју неспособност и незнање у вођењу државе и прикрили овисност о профашистичким и неоусташким обожаваоцима, одлучили су се”суочити с прошлошћу” и обрачунати са свим тоталитарним, односно недемократским системима. Сљедбеници великог вође, којим се мало поносе а мало га се одричу, предвођени европски уљуђеним предсједником Андрејем Пленковићем, одлучили су се  неозбиљно и неодговорно поиграти с “беспућима повијесних збиљности”. Након што су у сарадњи с предсједницом Републике Колиндом Грабар Китаровић иселили бисту Јосипа Броза Тита с Пантовчака, с Томиславом Карамарком поломили зубе на регистру издајника и  избацивању антифашизма из Устава Републике Хрватске, сада отварају архиве, не знајући што би с лустрацијом а посебно како оправдати десничарске и профашистичке испаде

ustase-zastava-kontinuitet.jpg

Колинда: Србија потенцира на “усташтву”, ја то не видим

9. март 2017.

Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић тврди да не види пузајуће усташтво у Хрватској, те да је Србија та која то потенцира. Грабар Китаровић је гостујући на РТЛ оценила и да је хрватска влада добро поступила када је реч о постављању плоче са поздрвом “За дом спремни” у Јасеновцу. “Србија је та која потенцира неко пузајуће усташтво у Хрватској. Ја га не видим, видим појединачне инциденте”, рекла је Грабар Китаровић. Говорећи о спомен плочи у Јасеновцу, на којој је исклесан усташки подрзав “Да дом спремни”, Китаровић је рекла да она “није усмерена према ономе што се догађало у Другом светском рату у Јасеновцу”. “То није усмерено на оно што се догодило

На суђењу 1946. године (Фото kamenjar.com)

И о Степинцу са доказима

8. март 2017.

„У Политици“ од 2. марта објављен је текст др Дарија Видојковића, историчара са Универзитета у Регензбургу, под насловом: „Зашто Степинац никада не може постати светац“. Одговор на питање из наслова др Видојковић даје у виду 11 теза, које делују веома озбиљно и уверљиво. Евидентно је да је Видојковић уложио знатан напор у проучавање личности и дела некадашњег загребачког надбискупа и у утврђивање разлога због којих он „никада не може постати светац“. Али је евидентно и то да у том напору није успео да дође до неких нових резултата, или, бар, резултата који би били примерени једном озбиљном научном раднику и члану Међународне експертске групе „ГX7 – стоп ревизионизму“. Иако овај

Draza_Planinica.jpg

Велика неправда: Прећутана историја Равне горе

8. март 2017.

Борба за превласт над сувоборским платоом Равна гора, као „местом сећања“, траjе од 1941. до данас, а последице су катастрофалне. Планинска села преживела су многе ратове, буне и устанке, али не и дуготраjан мир у СФРЈ, а из националног сећања jе избрисан податак да jе Колубарска битка добиjена на Сувобору, кажу фото-репортер Саша Савовић и историчар Милош Тимотиjевић, аутори монографиjе „Равна гора“. Они су описали природу, насеља и становништво планинских предела коjи су од краjа Другог светског рата до деведестих били идеолошки осуђени на неразвиjеност. – Источно од места званог Дамњанов камен на Равноj гори, на лепоj заравни у близини извора, своjевремено jе требало да се подигне планинарски дом, али

Фочански Центар за културу и информисање и Општински одбор Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" објавили су поетску руковет "Пред сјенима српских мученика" у којој су сабране 33 пјесме о страдању српског народа у 20. вијеку.

Објављена збирка пјесама “Пред сјенима српских мученика”

7. март 2017.

Фочански Центар за културу и информисање и Општински одбор Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета” објавили су поетску руковет “Пред сјенима српских мученика” у којој су сабране 33 пјесме о страдању српског народа у 20. вијеку. Приређивач збирке, професор српског језика из Фоче Раде Лаловић, чије су три пјесме заступљене у књизи, навео је у предговору да ова руковет доприноси култури сјећања и поштовања недужних жртава. “Једини циљ руковети је да нас вјечно подсјећа на невино страдале претке и да нас опомиње и обавезује да потомцима предамо садашњост у којој неки нови пјесници неће налазити мотиве за поезију сличну овој. Пут недужних ка слободи има и своје путоказе од Шумарица

Владика Јован Ћулибрк, председник УО Музеја жртава геноцида, обавестио чланове одбора о новостима око процеса меморијализације Сајмишта

6. март 2017.

У складу са законским обавезама, 24. фебруар 2017, Управни одбор Музеја жртава геноцида у пуном саставу (председник епископ славонски Јован Ћулибрк и чланови арх. Александар Нећак, арх. Зоран Туцић, историчари др Зоран Јањетовић и др Драган Цветковић) у присуству Сање Цупаћ, раднице Министарства културе и информисања, одржао је седницу на којој су разматрани Извештај пописне комисије и Извештај о финансијском пословању за 2016. годину. После образложења в. д. директора др Вељка Ђурића и кратке расправе, закључено је да се извештаји усвоје и проследе надлежном министарству. У наставку је епископ славонски Господин Јован Ћулибрк обавестио присутне о новостима око процеса меморијализације Сајмишта. Извор: Музеј жртава геноцида Везане вијести: Хелсиншки одбор Србије

“За дом спремни” на дугом чекању

6. март 2017.

Хрватска комисија за сучељавање са прошлошћу Наредних годину дана не треба очекивати да ће спорна табла у Јасеновцу на којој пише “За дом спремни” бити уклоњена. Чека се резултат рада поверенства за суочавање са прошлошћу које ове седмице званично започиње са радом, а како је најављено имају рок од године дана да дају мишљење и сугестије. То значи да ће усташлук “живети” и даље, без обзира на то што су хрватски судови проценили да је поздрав “За дом спремни” прекршај, а то је потврдио и министар правосуђа Анте Шпрље. Оснивање поверенства, на чијем је челу председник Хрватске академије Звонко Кусић, изазвао је у Хрватској противречне реакције и пре него што

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА