
Вјечно српско чуђење усташтву
Да ли је могуће да у 21. вијеку неко пјева о томе како ће пити крв, да слави убијање дјеце и концентрационе логоре, а да читава држава на челу са предсједником то подржава? Могуће је. У тзв. Исламској држави можда, а у Хрватској сигурно. Мене не чуди што то Хрвати пјевају, чуди ме што се након свега Срби томе чуде. Неки могу отићи још даље, па питати „након чега свега“? Повијест хрватско-српских односа је повијест тешких ријечи. И још тежих дјела. Повијест хрватско-српских односа је повијест хрватске мржње и нетолеранције. И повијест сталног српског праштања. И чуђења. Па праштања, па опет чуђења. На сваку српску испружену руку братства и помирдбе












