arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Вјечно српско чуђење усташтву

Да ли је могуће да у 21. вијеку неко пјева о томе како ће пити крв, да слави убијање дјеце и концентрационе логоре, а да читава држава на челу са предсједником то подржава? Могуће је. У тзв. Исламској држави можда, а у Хрватској сигурно. Мене не чуди што то Хрвати пјевају, чуди ме што се након свега Срби томе чуде. Неки могу отићи још даље, па питати „након чега свега“? Повијест хрватско-српских односа је повијест тешких ријечи. И још тежих дјела. Повијест хрватско-српских односа је повијест хрватске мржње и нетолеранције. И повијест сталног српског праштања. И чуђења. Па праштања, па опет чуђења. На сваку српску испружену руку братства и помирдбе

Краљево: Запаљени вагон Фото: РТС

Вандали запалили спомен-вагон у Краљеву

Засад непознати вандали су јутрос око 04.00 часа запалили спомен-вагон на улазу у краљевачко гробље родољуба стрељаних 14. октобра 1941. године. Вагон је један од симбола 14. октобра, када су немачке окупационе снаге на ледини поред Фабрике вагона стрељали око 3.000 фабричких радника, али и осталих грађана Краљева и других места тадашње Југославије. Гробље стрељаних у Краљеву, као и спомен-вагон, деценијама су неограђени и честа су мета вандала који скрнаве читав простор преко пута железничке и аутобуске станице где се гробље стрељаних родољуба налази. Увиђај су извршили припадници Полицијске управе у Краљеву. Истрага је у току. Извор: РТС

Слађана Зарић

Документарац о Диани Будисављевић: Хероје не смемо да заборавимо

Слађана Зарић припрема документарац о Диани Будисављевић: Она заслужује да се стави на право место у нашој историји Филмови „Србија у Великом рату“, „Злочин без казне“, „Нико није рекао нећу“ новинарке Слађане Зарић само су део њеног богатог документаристичког рада на РТС. Зарићева увелико припрема нови – „Заборављени адмирал“. – То је прича о британском адмиралу Ернесту Трубриџу који је био уз српску војску током Првог светског рата – каже Слађана Зарић, уредница у Информативном програму РТС. – Снимамо и даље, а гледаоце примејера очекује током јуна. Слађана упоредо припрема терен за нови ТВ филм. Из њене новинарске „кухиње“ стићи ће нам прича о чувеној Диани Будисављевић, жени која је

Обиљежавање годишњице рођења и смрти Младена Стојановића Фото: РТРС

Приједор: Обиљежена годишњица рођења и смрти Младена Стојановића (ВИДЕО)

У Приједору је обиљежена 121. годишњица рођења и 75. годишњица смрти народног хероја са Козаре, Младена Стојановића. Бројне делегације положиле су вијенце испред споменика доктору Младену Стојановићу у центру Приједора. Легендарни командант са Козаре убијен је 1942. године у селу Јошавка код Бањалуке. Име Младена Стојановића, заувијек ће бити једно од најважнијих у приједорској историји. Приједорчани су поносни јер из њихових крајева потиче овај прослављени револуционар, патриота, љекар, хуманиста и борац за слободу. „Учили смо да је Младен Стојановић подигао устанак на подручју Приједора и да је страдао је 1942 године у селу Јошавка“, истиче научено Стефан Панић, ученик из Приједора. Николина Галић, ученица из Приједора истакла је да је Младен

Традиционални историјски час одржан је у Приједору поводом 121 године од рођења и 75. годишњице погибије народног хероја доктора Младена Стојановића, а бројне делегације положиле су вијенце на споменик легендарног партизанског команданта.

Одржан историјски час посвећен доктору Младену Стојановићу

Традиционални историјски час одржан је у Приједору поводом 121 године од рођења и 75 година од погибије народног хероја доктора Младена Стојановића, а бројне делегације положиле су вијенце на споменик легендарног партизанског команданта. Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић истакао је да овај историјски час има велики значај, јер се одаје пошта једном од највећих синова српског народа на овом простору. „Он је био велики борац за људска права и слободу који је успио да окупи народ Козаре и Поткозарја и симбол слободе која је овим просторима касније омогућила дугогодишњи просперитет, развој и далеко бољу будућност него што је до тада била“, рекао је Милуновић. Градоначелник

Патријарх Иринеј (фото: © Sputnik)

Патријарх Иринеј: Српски народ страдао највише у вијеку демократије

Његова светост патријарх српски Иринеј изјавио је да кроз цијелу историју српски народ није пострадао тако много као у 20. вијеку – вијеку демократије, образовања и културе, те оцијенио да се Србија за најмање 100 година неће опоравити од посљедица НАТО бомбардовања. Патријарх је подсјетио на страдање српског народа и његових светиња током протеклих ратова у бившој Југославији, наводећи да је само у БиХ и Хрватској од 1991. до 1995. године оштећено или уништено 579 манастира или цркава. „Да не говоримо о породицама које су протеране и о њиховим уништеним домовима“, рекао је патријарх за „Русију данас“. Српски патријарх је изразио наду да ће братски руски народ помоћи Србији да

Јаша Алмули

Истина о уништењу српских Јевреја и њено фалсификовање

Неуморни Јаша Алмули, с енергиjом и одговорношћу према истини коjи плене и на чему би требало да му завиде не само они коjи тек крећу стазама новинарства, него и амбициозни, па и професионални истраживачи сложених питања наше прошлости, обjавио jе недавно књигу ,,Страдање и спасавање српских Јевреjа“, у издању Завода за уџбенике и наставна средства Србиjе. Овом књигом њен аутор jе успоставио временски лук између трагичних искустава из Другог светског рата и периода разарања Југославиjе у последњоj децениjи прошлог века, уз снажно, изразито полемичко противљење настоjањима да се прекраjа историjска истина. Били су то поводи да од Јаше Алмулиjа затражимо разговор, у коме смо га прво упитали зашто jе у

Предавање чика Владе Јовановића

Влада Јовановић, једини живи логораш из околине Ниша, Одржао потресно предавање у ОШ „Бубањски хероји“ у Нишу

У ОШ „Бубањски хероји“ из Ниша одржано је другу годину за редом потресно предавање чика Владе Јовановића (председник Удружења заточеника и њихових потомак), јединог живог логораша из Јужне Србије који је преживео старахоте логора Црвени крст, Бањица и злогласног логора Матхаузен. Предавање (несвакидашњи час историје) организовао је професор историје Ђорђе Бојанић. Логор Црвени Крст је јединствен  по покушају масовног бекства 105 затвореника, 12. фебруара 1942. – каже Јовановић, који је, две године касније, и сам доживео логорашку судбину, заробљен је био без икаквог разлога… те из Ниша био депортован на Бањицу па у злогласни логор Маутхаузен. Сећам се како су ти мученици, промрзли, рањени, гладни и поцепани, бежали по селима, а једна мања група дошла је

‘За нашег колегу рекли сте да је српски Циганин. Да имате имало срама, покрили бисте се по глави’

Радили сте против интереса Хрватске, увијек ћете затајити Хрватску јер ви сте остаци времена – рекао је Цулеј Стазићу.  Стазић му је узвратио да је он говорио о злочинима НДХ, а Цулеј га оптужује да напада оно што представља Хрватску Ни наизглед безазлена расправа о промјени назива Међународног дана сјећања на ромске жртве порјамоса/холокауста у Међународни дан сјећања на ромске жртве геноцида у Другом свјетском рату/самударипен, који се обиљежава 2. августа, данас није могла проћи без новог сукоба о усташама и партизанима. – Усуглашено је како је појам “самударипен“ на ромском језику најближу појму геноцида, односно појму који се може описати као страдање Рома у Другом свјетском рату. Кориштење тачне терминологије

Црква у Комоговини

Комоговљани, жртве фашистичке Независне Државе Хрватске у II свјетском рату

Комоговина, село на Банији, имала је прије Другог свјетског рата 121 домаћинство и 612 становника. У рату их је погинуло као бораца партизанских јединица, убијено, нестало или умрло од посљедица разних болести 225, од тога 73 жене и 61 житељ млађи од 20 година.  У јесен 1941. године, хрватски фашисти су похватали, у селу, на превару, с образложењем да иду на разговоре, 33 мјештана, од тога једну жену, одвели их у Петрињу и побили – на православни Божић, 7. јануара 1942. године. Убијени су: Светозар Ћето Боројевић (рођен 1911), Стојан Боројевић (1905), Драган Дабић (1924), Душан Дабић (1921), Ђуро Дабић (1914), Илија Дабић (1870), Јован Дабић (Илијин, 1903), Јован Дабић (Петров, 1903), Матија Дабић (1892), Никола Дабић (1900), Стана Дабић (1898), Станко Дабић (1910), Стеван Дабић (1860), Душан Жижак (1891), Жарко Зебић (1924), Драган Кордић (1907), Душан Кордић (1922), Илија Кордић (1896), Јован Кордић (1895), Јоцо Кордић (1915), Милан Кордић (1923), Мићко Кордић (1905), Пајо Кордић (1918), Перо

Ученици „Просвјетине школе” посјетили Пребиловце

Протекле суботе, предвиђене за наставне активности у оквиру „Просвјетине школе српског језика, историје и културе”, ученици и наставници, као учесници овог пројекта Српског просветног и културног друштва „Просвјета” – Градски одбор Мостар, посјетили су Пребиловце, а уз подршку Црквене општине мостарске и Црквене општине чапљинске. Током овог једнодневног излета, око седамдесеторо дјеце, на путу за Пребиловце посјетили су и Манастир Житомислић, Почитељ и Хутово Блато. Посјетивши најприје Манастир Житомислић, дјеца из Мостара, Чапљине и Коњица упознали су се са богатом историјом једног од најзначајнијих манастира у Херцеговини, а својевремено и важним школским центром, о чему им је говорио монах Константин. На даљем путу за Пребиловце, полазници ове јединствене школе обишли

О усташизацији Хрватске не сме се заћутати

Пише: Љубан Каран Да ли је амерички изасланик за питања Холокауста дошао у Хрватску да осуди проусташки режим или да ствари релативизује? Недавно смо били сведоци да се званични Израел нашао у раскораку са јеврејском заједницом у Хрватској. Док су Јевреји у Хрватској препознали и разобличили покушаје власти да минимизује усташке злочине за време Другог светског рата и методом релативизације постепено изједначи све тоталитаризме, на Западу, па тако и у Израелу, то не виде истим очима. Тако се десило да, у време док јеврејске организације одбијају да присуствују државном обележавању дана Холокауста, Израел у званичну пријатељску посету прима хрватског премијера Андреја Пленковића и министра одбране Дамира Крстичевића, дозвољавајући им да

Мошти ливањских Новомученика

ВИДЕО – Пакао у јами Равни долац 30. јула 1941.

У стравичну jаму Равни Долац дубоку 55 метара изнад села Руjана бачено jе 218 живих Срба, претежно жена и дjеце, од коjих се четрнаесторо успjело спасити. Бачени су у jаму на Огњену Мариjу, 30. jула 1941. године, а спасени након шест недjеља и три дана. Још су живе три жене коjе су биле бачене у ту jаму. Једна од њих, Боjа Радета, рођена Лалић, живи у селу Губер код Ливна. Још jе жива и Милица Маљковић, рођена Бошковић, коjа живи у Сурчину, те Мара Јурић, рођена Лалић, коjа живи у Банатском Деспотовцу. У цркви у Руjанима само jедном годишње служи се литургиjа jер нема Срба у том мjесту. Пакао у

Фото: Art Gallery of Ontario Henryk Ross / Arhiv

Нацисти га ангажовали за пропагандне фотке, он тајно снимио ужасе гета у Пољској

У марту 1945. године, човек који је био сведок људској патњи, ископао је део смрзнуте земље како би извадио тајно закопану дрвену кутију са негативима. Хенрик Рос је био службени фотограф гета Лођ у Пољској, који су направили нацисти за време рата. Он је кријући се успео да услика све ужасе гета, и прикаже патњу и ужасе, које су људи тада преживели. У првој половини 1940. у Лођ су затворили на хиљаде Јевреја. Рос је био један од њих. Пре окупације је радио као спортски фотограф, а након затварања је почео да ради по гету. Морао је по наређењу нациста да фотографише документа људи, такође и да прави пропагандне слике

Архитекта Предраг Ристић: Питам се шта је истина – кружни исечак или трапез?

Или о томе каксо се ни данас нисмо ослободили страха од комитета, иако комитета нема, али су држаче страха преузеле стране силе; оне данас и диктирају историју у историји… Питам се, како је то могло да се деси да љубопитљиво разборито дете препознаје геометријске слике, а да „академик“ не раликује трапез од кружног исечка, ни увалу од гребена? А још више, да је јавност ту генетски дефектну тезу прихватио као необориву научну истину која је већ ушла дубоко у све светске научне токове и избацила културу Лепенског вира из научне ризнице у шарлатанску без наде да буде прихваћена у УНЕСКО. Може да се деси јер се немушта јавност још није

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.