У Подгорици би у сриједу и четвртак, 7. и 8. јуна, требало да буде одржан пети састанак Мјешовите католичко-православне комисије о лику и дјелу кардинала Алојзија Степинца прије, за вријеме и послије Другог свјетског рата. Према почетном плану ово би требало да буде посљедњи састанак комисије. Tема састанка у Подгорици би, како је раније најављено, требало да буде „Надбискуп Степинац и комунистички прогон од 1945. до 1960.“. Састанци комисије су затворени за медије, а њени чланови су се обавезали на ћутање до окончања дијалога. Међувјерска комисија је формирана на иницијативу папе Фрање. Он је на тај начин практично зауставио канонизацију Степинца и затражио да се о томе поведе дијалог са

Разговори представника Римокатоличке цркве у Хрвата и Српске православне цркве о надбискупу загребачком и кардиналу др Алојзију Степинцу, започети на иницијативу папе Франческа (и дискретном контролом његовог специјалног изасланика Бернарда Ардура, председника ватиканског Одбора за историјске науке), били су повод бројним текстовима у штампаним медијима, причама у телевизијским програмима и на неколико трибина у Србији. Аутори и гости, част изузецима, углавном су слаби познаваоци теме јер су се, судећи по њиховим намерама, руководили максимом да је важније огласити се у јавности него допринети расветљавању тамне стране поменутог надбискупа. У свим тим приликама помињан је дневник који је надбискуп лично писао или је то повремено и уз благослов чинио његов секретар.

У Подгорици ће 7 и 8. јуна, бити одржано пето засједање Мјешовите православно-католичке комисије која разматра историјску улогу кардинала Алојзија Степинца, а тема овог скупа биће однос послијератне комунистичке власти према Степинцу и судски процес који је против њега вођен. Очекује се да овај састанак буде мање полемичан од претходна четири, јер постоји начелна сагласност да Степинац није имао праведно суђење и да је процес био политички и идеолошки мотивисан, пише данашња „Политика“. Српску православну цркву у Подгорици представљаће митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је и домаћин овог засједања, затим митрополит загребачко-љубљански Порфирије, епископ бачки Иринеј и епископ славонски Јован. Аргументе српске стране износиће и амбасадор и стални изасланик Србије при

ПОВОДОМ НЕДАВНИХ СКРНАВЉЕЊА СРПСКИХ ЦРКАВА У ХРВАТСКОЈ Идеологија усташтва, на којој је почивала Независна Држава Хрватска, темељи се на највишим вредностима Римокатоличке цркве. На тој идеологији и на тим вредностима стварана је етнички чиста римокатоличка држава, каква је данас Република Хрватска. Већина данашњих Хрвата римокатолика уверена је да је њихова држава створена по божјој вољи чијем стварању су се радовали Исус Крист (Исус Христос) и Блажена девица Марија (Богородица) Загребачки надбискуп, доктор филозофије и теологије, блажени Алојзије Степинац, који, поред осталог, одређује српско-хрватске односе већ деценијама је светац хрватских римокатолика, преостаје да његово светитељство буде потврђено и у Ватикану. Он је, како је недавно изјавио хрватски кардинал Јосип Бозанић, оријентир