Завршетком дводневног састанка у Подгорици стављена је тачка на радна заседања мешовите комисије Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције која разматра улогу надбискупа Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата, пише данашња „Политика“. Чланови комисије састаће се још једном у Риму, 12. и 13. јула, када ће сумирати досадашњи рад. Усаглашени закључци, ако их буде било, послужиће папи Фрањи у доношењу одлуке о проглашењу Алојзија Степинца за свеца. Очекује се да ће представници СПЦ том приликом затражити да разговори о Степинцу буду настављени, пре свега јер нашим истраживачима и даље нису отворена врата ватиканског архива, упркос обећању папе Фрање да ће то бити омогућено. Наши историчари су, између осталог, затражили увид у преписку папе Пија

Настављен дијалог СПЦ и Римокатоличке цркве Комунистички прогон и поратни живот тема је дводневног сусрета, петог по реду, Мешовите комисије Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције који је у среду почео у Подгорици. Састанком у Црној Гори биће испуњен план рада зацртан на уводној ватиканској сесији, а засада није познато да ли ће дијалог бити настављен. У Српској патријаршији наводе да ће накнадно бити утврђено да ли има потребе да комисија настави рад. То, како кажу, између осталог зависи и од добре воље Ватикана да испуни своје обећање и отвори тајне архиве. – Папа Фрања је најавио шири дијалог о лику и делу контроверзног надбискупа без прецизирања временских рокова. Уколико римокатолички

Уочи подгоричког сусрета Комисије о Степинцу, Хрватска редакција Радио Ватикана објавила је овај „знаковит“ „епистемолошки“ текст у о одбрану повјесног ревизионизма, у коме се тврди да је и службена хрватска бројка о 83 000 страдалих у Јасеновцу претјерана и најављује „ревизија мита“ о страдању дјеце. О жртвама јасеновачкога логора и повијесноме ревизионизму – Марито Миховил Летица О политичкој, идеолошкој и афективној подијељености хрватскога друштва с обзиром на одређена мјеста и догађања из Другога свјетског рата – више него јасно говоре три одвојене комеморације које су крајем травња 2017. одржане у Јасеновцу. Координација жидовских опћина и Жидовска вјерска заједница ″Bet Israel″, Српско народно вијеће и Ромско национално вијеће те Савез антифашистичких

Пета сједница Мјешовите католичко-православне комисије за дијалог о контроверзном кардиналу Алојзију Степинцу, који се налазио на челу Римокатоличке цркве у усташкој Независној Држави Хрватској за вријеме геноцида над Србима у Другом свјетском рату. Оквирна тема је однос поратне, комунистичке власти према Степинцу и судски процес који је против њега вођен. Домаћин подгоричке сесије је Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије, један од сталних чланова комисије. Осим њега, Српску православну цркву у мјешовитој комисији представљају митрополит загребачко-љубљански Порфирије, епископ бачки Иринеј и епископ славонски Јован. Чланови мјешовите комисије заклели су се на ћутање док засједају, као и да неће износити детаље са сједница у јавности. Један од редовних чланова јесте и професор

Загреб — Хрватски медији тврде да српска страна није успела да докаже да је Алојзије Степинац био злочинац у Другом светском рату. Су среду и четвртак требало би да се одржи скуп Мешовите православно-католичке комисије о лику и делу кардинала Католичке цркве у Хрватској Алојзија Степинца у Подгорици. На предстојећем састанку Мешовите комисије тема ће бити “Надбискуп Степинац и комунистички прогон од 1945. до 1960.”, а загребачки Јутарњи лист из пера Дарка Худелисте преноси да би „излазна стратегија“ овог дијалога, према најновијем развоју догађаја, могла да „фрустрира екстремнији део своје националистички расположене јавности“. „Наиме, колико је познато, ништа се битно, за српску страну, на претходна четири састанка мешовите комисије (последњи