arrow up

Уз 75. годишњицу од оснивања Седме банијске ударне дивизије

У сриједу, 22. новембра, навршило се 75 година од оснивања Седме банијске ударне дивизије.  Већина нас који смо данас живи, не сјећамо се тог новембарског дана 1942. године. Дана у лијепом банијском селу Класнићу, гдје је формирана дивизија. (У Народноослободилачкој борби била је седма од њих 53 колико их је имала партизанска војска.) На њеном челу били су њени, први: Павле Јакшић, командант, Ђуро Кладарин, комесар, Милан Павловић, замјеник команданта, и Војислав Ђокић, начелник штаба. Да споменем само њих. Јер попис оних који су се касније смјењивали у руковођењу дивизијом, осим Кладарина, оних који су руководили њеним бригадама, баталјонима… био би веома дугачак. Велим, не сјећамо се. Јер и сјећања често

nenad-antonijevic.jpg

Видео: Култура сјећања и памћења – Ненад Антонијевић

„Однос говорне историjе и историографске литературе“ назив jе предавања одржаног у оквиру проjекта „Култура сjећања и памћења – Однос према жртвама Холокауста и геноцида 1939-1945“ Ненад Антониjевић – историчар, виши кустос Музеjа жртава геноцида из Београда своjим предавањем успоставља корелациjу између усмених свjедочења преживjелих као историjских извора и историографске литературе. Начин, припрема интервjуа, приступ, искуства из из вишегодишњег рада само су неки од елемената коjе су учесници семинара могли да чуjу. Везане виjести: Видео: Култура сjећања и памћења – Јасмина Тутуновић Трифунов Видео: Култура сjећања и памћења – Душан Павловић и Мр Мира Јовановић-Ратковић Видео: Култура сjећања памћења – Драгослав Илић Видео: Култура сjећања и памћења – мр Жељко Вуjадиновић Видео:

Линта тражи помоћ РС и Србије: Нe смијемо ћутати над правним насиљем које се спроводи над мученичким Пребиловцима

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта сматра да је недопустиво ћутати над правним насиљем које спроводи општина Чапљина и њен начелник Смиљан Видић на простору мученичких Пребиловаца. Линта је истакао да је у  рату 1992- 95, и послије њега,  српско становништво у општини Чапљина по трећи пут у истом вијеку  тешко пострадало  од истих непријатеља. Убијено је око 2,5% недужних Срба, многи су преживјели страсховиту тортуру и понижавање у хрватским логорима  Дретељ, Лора и десетинама других. У јуну 1992, послије повлачења ЈНА, сво српско становништво са лијеве обале Неретве је било протјерано, сва његова имовина и споменици културе су уништени или опљачкани што се може квалификовати као етничко чишћење.

pozivnica-2.jpg

Видео: Култура сјећања и памћења – проф. др Никола Б. Поповић

Видео са предавања проф. др Никола Б. Поповић на тему „Тоталитарне идеологиjе између два рата и настанак Трећег раjха“ одржаног 23. марта 2012. године у Бањоj Луци, у оквиру семинара „Култура сjећања и памћења – oднос према жртвама холокауста и геноцида од 1939. до 1945. године Везане виjести: ПРЕДАВАЊА О ОДНОСУ ПРЕМА ЖРТВАМА ХОЛОКАУСТА И ГЕНОЦИДА Видео: Култура сјећања и памћења – отварање семинара

Први тест за успешност кабинета

Протјерана уста не говоре

Хрватска безочно покушава да избаци из историје своје злочине у Холокаусту, упозорава Менахем Розенсафт… „За дом спремни!“ је постао, малтене, рутински проздрав… У заштиту Срба, од свих институција, устали јавно само ватрогасци. Приредио: Ненад ТАДИЋ Србофобија у хрватском друштву током 2017. године је повећана, а бројни испади и прозивке у свим областима живота, од културе до политике, постали су опште мјесто, односно „инциденти“ који се биљеже рутински. Упркос протестима преостале српске и јеврејске заједнице и ријетким критикама западних медија, усташки поздрав „За дом спремни!“ ушао је у свакодневни вокабулар, а за тако нешто побринули су се не само екстремни фудбалски навијачи, већ и радници у култури и политичари. Тако је

jovan-mirkovic.jpg

Видео: Култура сјећања и памћења – Јован Мирковић

У оквиру проjекта „Култура сjећања и памћења – Однос према жртвама Холокауста и геноцида 1939-1945″ Јован Мирковић jе 25.априла 2012. године одржао предавње на тему „Бања Лука као локални примjер спровођења Холокауста и геноцида“. Предавње jе, углавном,  било засновано на статистичким показатељима коjи су битан елеменат егзактног научног истраживања ове тематике. На краjу предавња развила се занимљива дискусиjа са учесницима проjекта, студентима Одсjека за историjу у Бањоj Луци. Везане виjести: Видео: Култура сjећања и памћења – Др Милан Кољанин ПРЕДАВАЊА О ОДНОСУ ПРЕМА ЖРТВАМА ХОЛОКАУСТА И ГЕНОЦИДА Видео: Култура сјећања и памћења – отварање семинара Видео: Култура сjећања и памћења – проф. др Никола Б. Поповић Видео: Култура сjећања и памћења

Трибина на којој су представљене књиге Василија Крестића. (Фото: Милош Милојевић)

Две нове књиге Василија Крестића – извештај са трибине

У Свечаној сали САНУ одржана је, 21. новембра 2017, Трибина Библиотеке САНУ на којој су представљене две књиге академика и српског историчара Василија Крестића. На трибини су говорили Миро Вуксановић, академик и библиотекар САНУ, Софија Божић, историчар која се бави истраживањем историје Срба у Хрватској, Мира Радоjeвић, историчар и професор Филозофског факултета Универзтита у Београду и сам аутор, Василије Крестић. Миро Вуксановић је представио активности Библиотеке САНУ као и овогодишња издања академика Крестића међу којима је издвојио две представљене књиге –„Знаменити Срби о Хрватима“ и „Великохрватске претензије на Војводину, Босну и Херцеговину“. Прву књигу је издала Српска књижевна задруга док је другу издала Српска академија наука и уметности. Вуксановић је такође поздравио присутне академике, говорнике и госте

mira-radivojevic.jpg

Др Мира Радојевић – Павелићеве идеје нису донеле усташе у коферима

Велико зло коjе jе наступило у априлу 1941. године припремљено jе много раниjе. Томе у прилог говори сталност великохрватске политике, острашћени национализам Матице хрватске, Југославенске академиjе знаности, Римокатоличке цркве, политичких странака, интелектуалне елите… Одбијајући да имају било какву везу са усташким режимом, хрватски министри и њихови помагачи у емиграцији током Другог светског рата настојали су да прошире границе Бановине Хрватске, што се у неким варијантама готово изједначавало са територијом НДХ. Све заједно утицало је на Милана Грола да у свом дневнику напише: „На чему ће зидати Хрватску! Има ли што друкчије између њих и Павелића у велико хрватовању – изван ових злочина? И не извршују ли ови њихов програм?…“ „Ко

СПЦО Чапљина и парохија чапљинска у Шематизму Митрополије из 1900.

Шематизам Митрополије хецеговачко –захумске, објављен у Мостару 1900. и Споменица Епархије хецеговачко – захумске из 1928. године, такође у Мостару су драгоцијена издања, којa су толико недостајала. Сачувана су и поред свих злочина над нашим народом и његовом културом, разарања, пљачки и паљевина и појавила се њихова копија на интернету у ПДФ формату. Она су важни свједоци нашег постојања и трајања на земљи на којој смо претрпјели геноцид 1941- 45, и геноцидно етничко чишћење 1992- 95. Истовремено поуздана су основа за сагледавање домашаја та два страшна догађаја. Историја наше цркве је и историја нашег народа. Из ових књига можемо да сазнамо много тога из прошлости Херцеговине, као ширег завичаја, али

Фото: borackars.org / архива

Обиљежен Дан ослобођења Турјака

У Мјесној заједници Турјак у Градишци данас је служен парастос и положено цвијеће на спомен-обиљежја погинулим борцима Народно-ослободилачког рата и жртвама фашистичког терора у Другом свјетском рату и погинулим борцима протеклог одбрамбено-отаџбинског рата, поводом Дана ове мјесне заједнице и Дан ослобођења Tурјака у Другом свјетском рату. Уједно је обиљежено и 76 година од прве партизанске акције на подручју Градишке. „На овај дан треба да се сјетимо часне историје и храбрости народа овог краја и одамо почаст жртавама у свим протеклим ратовима на ови просторима“, рекао је начелник општине Градишка Зоран Аџић. Он је подсјетио да је општина Градишка друга у Европи по броју жртава у Другом свјетском рату, у односу

Сећање на Роме страдале у Другом светском рату

На данашњи дан 1942. године командант злогласних СС јединица, Хајнрих Химлер, издао је наредбу за систематско упућивање Рома у концентрационе логоре, где је требало да буду ликвидирани. Положени венци на Спомен-комплексу „Стратиште“ у месту Јабука, код Панчева, где је стрељано око 2.200 Рома, Срба и Јевреја. Државни секретар Министарства за рад, борачка и социјална питања Негован Станковић је истакао да се овај дан када су људи изгубили живот само због боје коже и вере не сме заборавити и да увек морамо истицати да различитост није мана, него врлина. „Памтимо сваки изгубљени живот и не заборављамо убијене Роме, Србе, Јевреје, Пољаке, Словаке и све остале недужне цивиле и војнике којима је

predrag-lazarevic.jpg

Видео: Култура сјећања и памћења – Предраг Лазаревић

Видео са предавања које је покојни Предраг Гуго Лазаревић на тему „Холокауст и геноцид у послиjератноj европскоj култури“ одржао 23. марта 2012. године у Бањоj Луци, у оквиру семинара „Култура сjећања и памћења – oднос према жртвама холокауста и геноцида од 1939. до 1945. године“.   Везане виjести: Видео: Култура сjећања и памћења – проф. др Никола Б. Поповић  

У вријеме аустро-угарске окупације једина богомоља у Чапљини била је српска црква Вазнесења Господњег на десној обали Неретве

Турски дефтер из 15. вијека: Чапљина је српска земља од давнина

Чија је Доња Херцеговина, посебно Чапљина и околина , најбољи одговор су дали Турци када су је освојили у другој половини 15. вијека. Тај одговор је сачуван управо у првом дефтеру 1474-77.године, у попису мезри Почитељске нахије, Чапљине, Дретеља и Бивољег Брда у коме одавно не живе православни Срби: „ То су српске земље од давнина у посједу Владислава и његовог сина кнеза Херака“! Имена сељака, ратара и сточара, поменута у дефтеру су, редом, најчистија српска народна имена. Муслимана тада није било у околини изузев појединачних случајева (Битуња код Стоца и Жабица код Љубиња). ИЗВОР: СНД ПРЕБИЛОВЦИ Извор: Слободна Херцеговина

Београд: Књижевно вече Момира Крсмановића Фото: СРНА

Одржано књижевно вече Момира Крсмановића

У Београду је вечерас одржано књижевно вече Момира Крсмановића који је као деветогодишњак преживио усташки покољ у Другом свјетском рату и аутор је више књига и романа које се баве тематиком страдања Срба у БиХ. Током књижевне вечери аутора, који је поријеклом из Вишеграда, приказан је и кратки филм Радио-телевизије Србије о страдању Срба на Дрини код Вишеграда у Другом свјетском рату. Српски академик Матија Бећковић рекао је Срни да се Момир Крсмановић усудио да напише „оно што се шапутало и о чему се ћутало“. „Од рата до данас, не да се о томе није писало, него се није смjело ни говорити“, рекао је Бећковић, који је присуствовао књижевној вечери.

Стеван Костић

VIDEO: Independent State of Croatia: Fear, Abyss, Silence

SERBIAN How did the Independent State of Croatia come to be, what was its character and who decided on life and death? Why was the Slana Camp on the island of Pag named “the hell in a rocky desert”, how were numerous karst pits on Mount Velebit used in the summer of 1941, why there were no children on Mount Kozara years after the Second World War, and whether the strongest impression is from the „mountain of dead in the plains of Slavonia“, the name some people gave to Jasenovac? These are the questions that a three-part documentary film of the Radio and Television of Serbia (RTS) “Independent State of

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

КОЛОНА

Без срама и душе убијали су кошијску децу која су крај њих

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.