arrow up
Војин Никитовић

Војин Никитовић – заборављени јунак са пруге (ВИДЕО)

Данас се навршава 76 година од усташког злочина у Старом Броду, код Вишеграда, када је у кањону Дрине убијено око 6.000 српских избеглица. Месецима раније, Вишеград је био крцат људима, који су, после припајања Босне и Херцеговине Независној Држави Хрватској, покушавали да се спасу, бежећи ка Србији. Граница је, међутим, за њих била затворена, али се, захваљујући једном ужичком машиновођи, који је у Вишеграду, отео воз, барем 500 српске нејачи спасило и пребегло до ужичких села. Била је то крађа за понос. Бекство из окупираног Вишеграда, са око 500 избеглица које је тајно сместио у вагоне, и јурњава пругом ка Србији. Машиновођа Војин Никитовић, је одабрао погодно вече, отео локомотиву,

livanjsko_spomenici.jpg

Ливањско поље – непосредно пред рат 1992. године

У кратком видео запису аутор документуjе локалитете српског страдања са малоброjним и тада jош очуваним споменицима жртвама побиjеним 1941.г. од стране хрватских усташа. До сада наjкомплетниjи приказ о страдању Срба Ливањског поља 1941. године, урадио jе господин Будо Симоновић са своjом књигом „Огњена Мариjа Ливањска“   Везане виjести: Вађење костиjу из jаме Равни Долац 1991. године Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 06. април 2012. године.

Посланик у Народној скупштини Републике Српске Дарко Бањац изјавио је данас у Доњој Градини да је "Tопола ужаса" причвршћена и заштићена правовременом реакцијом руководства и запослених те јавне установе.

„Tопола ужаса“, причвршћена

Посланик у Народној скупштини Републике Српске Дарко Бањац изјавио је данас у Доњој Градини да је „Tопола ужаса“, која је због водостаја ријеке Саве дијелом у води, причвршћена и, за сада, заштићена правовременом реакцијом руководства и запослених те јавне установе. Бањац је рекао да, уколико ниво Саве буде растао, постоји могућност да ријека однесе „Тополу ужаса“ и најавио да ће у наредном периоду Одбор за Доњу Градину Министарству просвјете и културе Владе Републике Српске кандидовати пројекат и размотрити могућност да она буде измјештена на вишу коту. „`Топола ужаса` је добрим дијелом у води. Приликом рестаурације није предвиђено да она буде учвршћена за стубове, само је положена. Радници и директор Јавне

zitomislic.jpg

Беседа после опела преподобномученицима Житомислићким 1991. – † Патријарх Павле и † митрополит Владислав

Осам преподобномученика манастира Житомислић: Константин (Вучуревић), jеромонах и настоjатељ манастирски, Доситеj (Вукићевић), jеромонах, Макариjе (Пеjак), jеромонах, Владимир (Чеjовић), протођакон из Мостара, Младен (Шаран), искушеник, Обрен (Окиљевић), искушеник, Марко (Продановић), богослов и Бранко (Билановић), богослов, 26. jуна 1941. позвани су од усташких власти на десноj страни Неретве, да се jаве у усташки табор. Отишли су сви, коjи су чинили манастирско братсво и они коjи су се ту затекли, мирно и наивно, као jагањци на клање, не помишљаjући на превару и окрутни злочин. Мучени су од усташа и потом одведени до jаме Видоње, у брду изнад Неретве. Ту су живи бачени и на њих jе набачено камење. Јама послиjе рата ниjе била

sinisa_nadazdin.jpg

Трaгедијa Пребиловaцa је библијских рaзмјерa

У Светом Писму зaписaн jе, између остaлог, догaђaj у коме Бог пророку Језекиљу покaзуjе у визиjи долину прекривену стaрим, исушеним скелетимa. Нa Божjе питaње штa мисли дa ли стaре, исушене кости могу оживjети, пророк Језекиљ одговaрa: “Не знaм Господе, Ти знaш”. Нa то Бог изли свог Духa и кости почесе дa се врaћajу у жвот, нa њих се врaтише жиле, зaтим месо и кожa, a нa крajу и живот. Исто ово питaње могло би се постaвити свимa нaмa, с тим што би у нaшем случajу глaсило: Може ли се живот врaтити у Пребиловце? Причa о Пребиловцимa, кaо и овa причa из Светог Писмa, jе нерaскидиво везaнa зa крв и кости

danica-todorovic.jpg

Због издајника погинуле десетине рањеника

Приjедор – Иако jе од Другог свjетског рата прошло 77 године, сjећања на таj период живота код Данице Тодоровић, родом из Копривне код Оштре Луке, не блиjеде. Пред очима jоj jе слика, прича ова осамдесетшестогодишња старица, догађаjа од 1. jануара 1944. године у селу Мотике код Бањалуке, када jе због издаjе погинуло на десетине рањеника и партизана од неприjатељске авиjациjе. Тада као седамнаестогодишња болничарка Шесте краjишке бригаде пребачена jе у штаб дивизиона коjим jе командовао Јосип Шоша Мажар. Тог 1. jануара водиле су се борбе за ослобођење Бањалуке. У хрватском селу Мотике, коjе су партизани заузели у тоj акциjи, био jе велики броj рањеника. – Рањеници су били распоређени по

Уништавање Спомен храма и моштију пребиловачких новомученика

Уништавање Спомен храма са криптом, саркофагом и костима хиљада жртава хрватских злочина, као и сеоског гробља и насеља Пребиловци jе било дио злочиначког плана коjи коjи jе оствариван у рату против Срба на простору бивше Југославиjе у последњоj децениjи 20. виjека. То потврђуjу и мемоари ратног злочинца Јанка Бобетка, обjављени под насловом „Све моjе битке“, а посебно заповjест за напад на Пребиловце и хвалоспjевна десетерачка пjесма непознатог аутора, обjављени у овоj књизи.Таj рат се наставља и траjе и данас само  другим средствима и усмjерен jе против  невиних жртава српског народа..  Пребиловачки мученици, два пута убиjани, и даље су ратна мета, сада преко прикривање истина и његовања заборава жртава. Тиме би

Руковет српских страдања

Наше удружење Ћирилица из Требиња, заједно са Просвјетом из Фоче и уз увијек свесрдну помоћ Културног центра Требиње организовало је представљање књиге Пред сјенима српских мученика приређивача Рада Лаловића. Ријеч је о другом издању књиге, с обзиром на то да је након објављивања првог издања приређивач утврдио да поетски збир овакве тематике није раније постојао, стога је књига у другом издању допуњена значајним бројем пјесама. Вече је одржано 15. марта у Галерији Културног  центра у Требињу. Поред Весне Андрић, предсједнице Ћирилице, која је водила програм, учесници су били Раде Лаловић, приређивач, Дарка Деретић, проф. српског језика и књижевности, Душко Крсмановић, такође проф. српског језика и књижевности и Владимир Пантовић, директор Центра за културу и информисање Фоча. Емотивној атмосфери

Пребиловци

Херцеговци у Србији: Пребиловце прогласити за Меморијални центар

– Његовој Светости Патријарху Српском Иринеју – Председнику Републике Србије Александру Вучићу – Председнику Републике Српске Милораду Додику – Члану предсједништва БиХ Младену Иванићу – Председнику Владе Републике Српске Жељки Цвијановић – Епископу захумско-херцеговачком Григорију Предмет: Подршка и помоћ многострадалном и угроженом селу  Пребиловци у Херцеговини Пребиловци су старо српско село у Херцеговини, на ободу долине Неретве, у саставу  општине Чапљина. Свима вама добро је познато да је ријеч о најстрадалнијем селу у Другом светском рату у Европи и представља  један од највећих симбола страдања Срба у геноциду злочиначке НДХ. Пребиловци се налазе у једном од најстрадалнијих подручја – Доњој Херцеговини, где је српски народ  скоро потпуно истребљен усташким геноцидом у

svijece-pomen.jpg

У мјесту Вршани код Бијељине 16. марта 1944. припадници злогласне Ханџар дивизије убили 82 мјештана

Припадници 13. Ханџар дивизије на данашњи дан 1944. године на звјерски начин побили су 82 Срба, мјештана Вршана, међу којима је било и 16 дјеце. Ханџар дивизијa je била продужена рука хитлеровске солдатеске, која је починила страшне злочине не само у Вршанима, него и у другим околним насељима и шире. Она је била формирана у највећем броју од муслимана, који су на овим просторима починили страшне злочине и остали некажњени. Мјештани Вршана кажу да је 16. марта 1944. побијено десет чланова породице Аћимовић, која данас нема ниједног потомка, као и свештеник Лјубомир Свитлић, његове двије кћерке, супруга и син у дворишту цркве, у близини које је подигнут споменик свим жртвама

Прилог БН Телевизије о страдању Пребиловаца /материјал из 2008./

Посмртни остаци 600 мртвих у Пребиловцима, као и остаци других Срба из Чапљине, општине Столац и других области (по неким рачуницама око 3.000 људи, а посмртни остаци су прикупљени у око 120 дрвених сандука) извађени су из jаме Шурманци 1990. године и сахрањени у новоизграђену цркву у Пребиловцима. Нажалост, у jуну 1992, црква jе срушена и сви остаци су претворени у прашину и пепео. То jе учињено од стране припадника ХОС-а, ХВО-а и редовне хрватске воjске. Извор: БН Телевизија Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 18. јануар 2012. године.

Јеврејска општина критикује заједницу: Савезу са деветоро запослених 200.000 евра

Јеврејска општина Београд критикује начин на који Јеврејска заједница троши новац. Мандић: Имамо највише чланова, а добијамо само 86.000 евра Очи чланова свих 10 јеврејских општина у Србији упрте су у Владу, уз очекивање да ће, како је незванично најављено, ове недеље именовати свог члана и уједно председника Надзорног одбора. Задатак овог одбора, са чијим се формирањем касни дуже од годину дана, јесте да контролише располагање огромном свотом новца, коју Савез јеврејских општина од прошле године добија из буџета по Закону о отклањању последица Холокауста. Највећа, Јеврејска општина Београд обухвата 64 одсто свих чланова јеврејске заједнице на територији Србије. Упркос томе, како каже њен председник Данило Медић, за једногодишње функционисање

Фото: Уна МИлетић

Представљена књига по којој се одлучује о канонизацији Алојзија Степинца

Књига „Балкански есеји“ Хјуберта Батлера представља документацију коју користи комисија која одлучује о канонизацији Алојзија Степинца. На промоцији у Народној библиотеци вечерас је наглашено да са свецима не сме да се греши већ да се историја треба заснивати на чињеницама. О књизи су говорили професор Милан Ристовић, новинар Милош Васић, писац и критичар Теофил Панчић, као и песник и издавач Крис Аги. Са свецима не сме да се греши а Степинац, је већ на пола пута да буде канонизован – истако је Аги и додао да лажне вести не смеју да угрозе историјске податке. – Овде видимо сукоб између хагиографије и историје о којој је говорио и Батлер, нешто о

Колинда Грабар Китаровић у вртлогу политике и усташтва

Хрватска председница звучи као нижеразредни вокално-инструментални састав. Када се нађе у друштву десничара, онда гусла у некакву десну реторику, када се нађе у друштву Срба, онда је то нека друга прича, а када се нађе на неком трећем месту, онда је то нека трећа прича. Сваки одлазак било ког хрватског званичника у Аргентину одлазак је на танак лед који, због природе посете, лако може да одведе у екстремизам. Управо то се догодило хрватској председници Колинди Грабар Китаровић, која се, током посете тој јужноамеричкој земљи срела са представницима хрватске емиграције у Буенос Ајресу. Њене речи да су „након Другог светског рата многи Хрвати управо у Аргентини тражили и нашли простор слободе у којем су могли сведочити своје домољубље и истицати оправдане

Зуроф одговорио Колинди: Смејурија

Ефраим Зуроф, директор јерусалимског Центра „Симон Визентал“, јавности познат као ловац на нацисте, наставио је данас полемику са хрватском председницом Колиндом Грабар Китаровић, поручивши да је „смејурија“ њена констатација да он својим ставовима „намеће колективну кривицу Хрватима“. „Никада не причам негативно о свим Хрватима, то би било апсурдно. Јасно, ако влада погреши, осећам да с правом могу то да коментаришем“, навео је Зуроф. Саопштење хрватске председнице, која се налази у вишедневној посети Јужној америци назвао је смејуријом. „Њено саопштење је смејурија, посебно с обзиром на то да сам јако опрезан да усмерим своје критике само према онима који су по мом мишљењу симпатизери усташког режима и геноцидне идеологије“, навео је Зуроф, преноси портал „Балкан инсајт“. Ова изјава Зурофа уследила након што

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ко су Арнауташи?

Балканолошким историчарима и етнолозима је добро познат процес конвертирања (преверавања) аутохтоног етничког

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.