Знате ли ко је био једини заробљеник који је Шакићу смио у лице рећи да је фрајлица? Књига Иве Голдштајна ‘Јасеновац’ несумњиво је најопсежнији истраживачки пројект о највећем усташком логору у Независној Држави Хрватској. На готово хиљаду страница, Голдштајн објашњава зашто су усташе основале Јасеновац, износи статистичке податке, међутим, прије свега, описује свакодневицу, живот и смрт логораша, али и њихових крвника, од Макса Лубурића и Љубе Милоша до психопатских убојица попут Драгутина Пудића-Парализе или Хинка Пичилчилија. Јасеновац је био царство зла, али унутар логора, постојале су хиљаде људских судбина, често међусобно испреплетених на начин који је непојмљив у нормалном животу. Приче о овим судбинама темељ су Голдштајнова ‘Јасеновца’. Доласком Ивице Бркљачића за

Поглед на логор са Градине Народа много, око шест хиљада, а мало вагона. Стрпаше нас, сви смо стаjали, упрли jедан у другог, дисали, кашљали jедан другом у лице, причао jе Перо Вукић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. новембра  2015. године. Људи су заниjемили, зиjевали су као риба кад jу бациш на сухо, jабучне су им кости на лицу искочиле, а испод њих рупа утонула дубоко у образ, па опет доња вилица рељефно се исприjечила, брада стрши оштро, сљепоочице упале, чело стрши, изнад дубоких рупа, из коjих се црне очне jабучице. Људи су приjе умирали, али не тако страшно мршави, осим у

Кућа Пере Вукића „Кућа сабласти“ Свуда иста слика: мртви већ при отварању врата испадаjу из вагона, а живи дижу суве, кошчате бледе руке, зеваjу, мичу устима, избуљивши очи Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 19. новембра  2015. године. Осjетих да ми се отрага неко приближуjе. Погледам Паjу, он ми клима на тог и као да вели: „Шути, не разговараj!” Окренух се и спазих Матковића и Љубу Милоша. -Је ли, докторе, шта би требало наjбрже, да се ови људи брзо опораве, мислим, коjа храна, да се придигну? Спазих, како jе Паjо притрчао ближе к нама, тобоже да превиjа, а у ствари да интервенира, ако

Како су невине људе брутално убијали Макс, Милош, Матковић и Мајсторовић Књига Иве Голдштајна ‘Јасеновац’ несумњиво је најопсежнији истраживачки пројект о највећем усташком логору у Независној Држави Хрватској. На готово хиљаду страница, Голдштајн објашњава зашто су усташе основале Јасеновац, износи статистичке податке, међутим, прије свега, описује свакодневицу, живот и смрт логораша, али и њихових крвника, од Макса Лубурића и Љубе Милоша до психопатских убојица попут Драгутина Пудића-Парализе или Хинка Пичилија. Јасеновац је био царство зла, али унутар логора, постојале су тисуће људских судбина, често међусобно испреплетених на начин који је непојмљив у нормалном животу. Приче о овим судбинама темељ су Голдштајнова ‘Јасеновца’. Међу јасеновачким заточеницима говорило се да логором владају

Пет дана нас по овоj жеги возе у пломбираним вагонима, без воде и без хране,jедва jе изговорио човек Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 18. новембра  2015. године. Нисмо имали времена за разговор, а у ствари смо већ муњевито сковали план за биjег, мислећи да идемо на боjиште, али смо се грдно преварили. Пред бараком се већ поредало десет лиjечника у биjелим мантилима. – Брже, ви тамо, брже – довикуjе фра Сотона Маjсторовић-Филиповић. Он зове све, мене уопће „не види”, jер ме мрзи, и тражи згоду да ме ликвидира. Знам добро, што смишља фра Сотона. Прођосмо кроз логор. Пред излазом из стражарнице усташки

Тко је једном прешао ријеку и ступио на тло Градине, томе више није било повратка међу живе. Такав је био врховни закон! Бројна су јасеновачка стратишта и гробнице. Од Крапја и Брочица до Старе Градишке, око логора и унутар логорског круга. На лијевој и десној обали Саве. Убијени, или они који су пали од изнемоглости на раду, у прво су вријеме били доношени у логор у Брочицама и ту покапани, “сваки засебно, те му је стављана таблица с именом”. Но, од тога се “брзо морало одустати” због превеликог броја мртвих, па се кренуло покапати “у непосредној близини насипа или у самом насипу”, заправо у шуми Доња Крндија код Јасеновца. Насип