Хрватска Википедија досегла је ново дно филоусташке апологије најновијим изменама чланка о Јасеновцу, пише загребачки портал „Индекс“. Како се наводи, хрватска Википедија као релевантан извор наводи књигу Игора Вукића „Радни логор Јасеновац“, која овај усташки логор смрти, који је згрозио чак и нацисте, представља скоро као бању за одмор. Усташки логор смрти Јасеновац се ту описује као Сабирни логор Јасеновац, а прва референца у чланку је из Вукићевог интервјуа „Гласу Концила“. Штавише, већина референци на које се позива у чланку о Јасеновцу на хрватској Википедији су из екстремно десних медија, као што су портал удружења Жељке Маркић, „Народ.хр“, „Хрватски тједник“ и „Макс портал“, преноси Танјуг. На свим местима у чланку

Кустос у Спомен-подручју Јасеновац Андриана Бенчић изједначила је невине жртве усташког логора Јасеновац са усташама убијеним у Блајбургу. У анализи у новом броју хрватског стручног часописа „Полемос“, Бенчићева тврди да је „конфликтно ратно насљеђе Јасеновца базирано на политици селективног сјећања југословенског режима, која је истицала Јасеновац, а прећуткивала масовне злочине попут Блајбурга и Крижног пута“. Она наводи да је то насљеђе резултовало „манипулацијом бројем жртава Јасеновца и дио је `ратова сјећања` на југоистоку Европе који трају од Другог свјетског рата“. „У том приступу, који је доминантан у југоисточној Европи, потпуно је изостављен спомен на цивилне жртве међуетничког насиља, међу којима су биле многе жртве усташког крвопролића, које су пренаглашене, и

Промовисање књига и филмова на ХРТ-у који релативизују злочине у Јасеновцу и Србе представљају као агресоре коментарисао је историчар Момчило Павловић. Он је то окарактерисао као “лудило ратног и шовинистичког менталитета које може да изазове последице у одређеним круговима у Хрватској“. Павловић, такође, сматра да је реч о егзибиционизму одређених аутора у Хрватској којима се даје значај који, како каже, ни по чему не заслужују. “Личности које се повезују у причи о сто година ‘србијанског терора’ у Хрватској не могу се ни у најкреативнијем тумачењу спојити у тврдњу о терору. Елементарна логика показује сасвим супротно, говори се о србијанском терору од 1918. до 2018, а Срба готово да нема у

Председник Србије Александар Вучић изјавио је поводом рекламе филма Сто година србијанског терора у Хрваској 1918-2018″ и књиге „Мит о Јасеновцу“ на Хрватској радио-телевизији да му је жао оних који мисле да „мржњом према некоме могу да донесу добро свом. Председник Србије Александар Вучић изјавио је поводом рекламе филма Сто година србијанског терора у Хрваској 1918-2018″ и књиге „Мит о Јасеновцу“ на Хрватској радио-телевизији да му је жао оних који мисле да „мржњом према некоме могу да донесу добро свом народу“, те да ће Срби и Хрвати морати да раде заједно и да се „зближе уколико желе да опстану“. „Ја ћу, упркос свим тим изливима мржње према Србима, пре свега