arrow up

Јавни час: 8. децембар – Логор на Сајмишту

Центар за примењену историју (ЦПИ) позива све заинтересоване да се у суботу, 8. децембра 2018, придруже обележавању 77. године од оснивања логора на Сајмишту и депортације јеврејских и ромских жена и деце. “Јеврејски логор Земун”, познатији као логор на Сајмишту, основан је децембра 1941. године од стране нацистичких снага у Београду у циљу дефинитивног уништења јеврејске, па и ромске популације Београда и окупиране Србије. До маја 1942. године кроз њега ће проћи око 6.400 Јевреја и 600 Рома. Док су Роми у већини пуштени, скоро су сви Јевреји убијени употребом специјалног гасног камиона. Логор ће наредних година бити намењен интернирању српских цивила са територија Независне државе Хрватске као и припадника

Филм о Јасеновцу побиједио на конкурсу Филмског центра

Пројекат под именом “Дара” режисера Предрага Гаге Антонијевића и сценаристе Наташе Дракулић, који ће донијети причу о усташким злочинима у Јасеновцу, добио је подршку Филмског центра Србије од 61.000.000 динара /око 517.000 евра/. Ово дјело, чији је продуцент “Филм данас”, побиједило је на поновљеном конкурсу за финансирање и суфинансирање пројеката у кинематографији за 2018. годину у категорији “дугометражни филмови са националном темом”, пишу београдске “Вечерње новости”. У образложењу Комисије за суфинансирање пројеката од националног значаја, који је потписала предсједник Управног одбора Филмског центра Јелена Триван, пројекат “Дара” издвојио се прије свега значајем теме и синергијом сценарија и редитељске експликације. Како се наводи, умјесто продукцијски “и не само продукцијски, ризичног спектакла,

rasenica.jpg

Милан Пантовић: Запис са Кордуна, љута личка зима

Била некад Петрова Гора и Вргинмост на Кордуну. Било широко Гламочко поље и село Преодац, с љихаду извора хладне воде. Била jедна кућа у Великом Обљаjу, одакле jе Гаврило Принцип закорачио у живот и историjу. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 7.  марта 2016. године. Било. Данас, Петрову гору, именом Гвозд крстили и Вргинмост друго име добио. По Гламочком пољу, ветар тугованке завиjа и снегове с Малог и Великог Шатора сваљуjе, а од куће Гаврилове остало нешто мало од темеља. Колико да подсети да jе ту кућа била. Ево већ десету зиму, невољници српски из Високе Краjине, с Кордуна, из Лике и осталих

Јама Радача

Јама Радача крије најмање 200 тијела

У jами Радача, код Мостара, налазе се посмртни остаци 200 до 300 лица српске и бошњачке националности убиjених током рата, а њихову ексхумациjу опструишу поjедини локални моћници, пише “Глас Српске”. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 28.  октобра 2015. године. Саговорник близак Институту за нестала лица БиХ навео jе за оваj лист да jе та масовна гробница заливена бетоном и прекривена смећем да би се заметнуо траг злочина. “Тачно се зна ко jе успио да сприjечи ексхумациjу тих тиjела коjу су тражила српска удружења породица несталих”, истакао jе таj извор, не желећи да прецизира детаље. Како лист пише, у Тужилаштву БиХ нису ни

СВЕДОЧАНСТВО Решење о затварању Царевца и чувени музичар,други здесна,Фото Д. Новковић

Велики Царевац избегао стрељање

Међу онима који су били заточени у логору на Бањици био и славни виртуоз на виолини Властимир Павловић. Mузичара привели као сарадника партизана. Робијало 1.683 људи из Браничева Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 8.  октобра 2017. године. МЕЂУ љубитељима виолине много је оних који радо слушају маестрална извођења Властимира Павловића Царевца (1895-1965), чији је “заштитни знак” чувена композиција “Свилен конац”, али мало ко зна да је он био један од заточеника злогласног логора на Бањици. У логор је доведен у марту 1942. уз образложење да је, боравећи у свом родном Царевцу код Великог Градишта, по којем је и добио надимак, “сарађивао с

Glina-Hrvatski-dom.jpg

Томпсон у званичној презентацији града Глина

Проусташки пјевач Марко Перковић Томпсон налази се на званичној презентацији града Глина у Хрватској у рубрици гдје се налазе најважније информације о том мјесту. Рубрика о Томпсону налази се унутар главне рубрике на страници названој “О граду”. Већина вијести у рубрици односи се на прославу 23. године од хрватске војно-полицијске акције “Олуја” током које је протјерана већина српског становништва из Хрватске, укључујући Глину гдје је прије рата 1991. живјело више од 60 одсто Срба. У једној од тих вијести, међу музичарима који су наступали на прослави “Олује” у Глини, наведен је и “легендарни Марко Перковић Томпсон”. Ту су још објављена и обавјештења камперима и мотоклубовима поводом његовог концерта. Томпсон је

Шамац: Спомен-обиљежје Србима које су убиле усташе 1944. године

У Шамцу је данас откривено и освештано Спомен-обиљежје за више од 70 српских цивила са подручја ове општине које су на данашњи дан 1944. године стријељале усташе. Споменик је подигнут за 56 недужних српских жртава из Српске Тишине, 12 из Шамца, двије из Брвника и једну из Писара. Њих су усташе 1. децембра 1944. године извеле из кућа, превезле скелом у Хрватску и стријељале. Начелник општине Шамац Ђорђе Милићевић рекао је да је дужност и обавеза на овај начин се одужити невино страдалим жртвама у Другом свјетском рату које су изгубиле животе само зато што припадају српском народу. “Страдали су невини људи, који нису учествовали у Другом свјетском рату ни

ШKОЛЕГИЈУМ: Kако „Магазин за праведно образовање“ шири неистине и говор мржње

Ових дана пажњу ми је привукао текст под насловом „Глогов крст у срцу Kозаре – Прилози историји бешчашћа: анализа каталога/ брошуре Сталне музејске поставке Kозара у НОБ- у, Музеја Мраковица.“ Аутор текста је књижевник и професор на Филозофском факултету у Сарајеву, господин Ненад Величковић. Објављен је у часопису „ШKОЛЕГИЈУМ – Магазин за праведно образовање.“ Одговорни уредни часописа је господин Величковић, а часопис се може купити и на киосцима широм Републике Српске. На почетку Величковићевог текста, налази се фотографија вањског дијела музеја, на којем је нацртан човјек у српској народној ношњи како на музеју врши велику нужду. Овим приказом вријеђа се читав један народ, његова традиција, али и Меморијални музеј на

ШИБЕНСКИ АНТИФАШИСТИ ПРОТИВ ВУКИЋА

Шибенски антифашисти покушали су да прекину промоцију књиге “Радни логор Јасеновац” једног од водећих хрватских ревизиониста историје Игора Вукића, који брани усташки режим и негира геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској. Група Шибенчана није жељела да олако допусти представљање књиге у којој аутор фалсификује историју, злочине у Јасеновцу умањује, а сам логор описује као – “пријатно мјесто за живот”. Током промоције у шибенској Градској библиотеци, антифашисти су покушали да прочитају списак Шибенчана који су погубљени у Јасеновцу, али им организатори то нису допустили, наводи предсједник Удружења антифашистичких бораца Шибенско-книнске жупаније Зоран Рестовић. Шибенски антифашисти згрожени су чињеницом да Вукић у књизи релативизује усташке злочине у Јасеновцу.

ХРВАТИ И ДАЉЕ НЕГИРАЈУ ЗЛОЧИНЕ: Сад величају и кољача Лубурића

У целој тој неславној причи о покушајима фалсификовања историје најжалосније је што и државне институције подупиру оне који отворено шире мржњу и врше агресивни ревизионизам. – Из љубави према Богу свому хрватском народу цео се свој живот јуначки борио за националну слободу и неовисност Хрватске. А борио се и против безбожног комунизма, највећег зла које је снашло људски род. Баш зато га ословљавамо као Слугу Домовине – каже Влада Владић, аутор књиге о Вјекославу Максу Лубурићу, кољачу и заповеднику логора Јасеновац. О постојању књиге „Слуга домовине: Живот хрватског витеза Вијекослава, Макса Лубурића“ хрватска јавност је сазнала из дописа који су посланици Сабора Милорад Пуповац и Вељко Кајтази, као и Огњен

Нaтaшa Maтaушић: У Сиску je биo прaви устaшки дjeчjи лoгoр

Влaткa Вукeлић дoктoрирaлa je нa тeми из пoдручja aрхeoлoгиje и бoљe би joj билo дa сe нaстaвилa бaвити oним тeмaмa зa кoje вjeрojaтнo имa oдрeђeнo знaњe. Изрeћи тврдњу дa je Сисaк биo прихвaтилиштe, a нe лoгoр упућуje нa тoтaлнo нeпoзнaвaњe чињeницa o oкoлнoстимa oснивaњa лoгoрa, њeгoвoг дjeлoвaњa, смртнoсти и брojу дjeцe кoja су крoз њeгa прoшлa. Упрaвo зaвршaвaтe дoктoрaт o устaшкoм кoнцлoгoру зa дjeцу у Сиску 1942. и 1943. гoдинe. O кaквoм сe мjeсту рaдилo, зa кojу дjeцу? Oткуд и зaштo нajeднoм тисућe мaлишaнa oбриjaних глaвa, a знaмo дa су из истe држaвe, нe кao дaнaшњи избjeглицe зa кoje сe joш и мoжeмo прaвити дa нe знaмo зaштo су ту

Поглед са дна јаме Равни долац

Усташе је живу сахраниле у јами

Прикупљајући податке о усташким злочинима у Ливну и околини, доспео сам 1990. у питомо село Губин, где је тада живела Сава Петровић која је у лето 1941. преживела пакао јаме Равни долац на Динари. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 12. маја  2016. године. У ту јаму, дубоку готово 50 метара, усташе су на Огњену Марију, 30. јула 1941, убациле 218 жена и деце из Доњих и Горњих Рујана. Њих 14-оро, међу њима и Сава, преживело је и из јаме извађено месец и по дана касније. – Ја сам ти родом ту из Чапразлија, од Марчета – почела је сићушна старица своју сетну

Милан Ружић

Стари Брод – вечна рана

На Видовдан, а као да за такве ствари постоји какав други датум, ишао сам до Старог Брода – старе ране коју стара држава није признавала, а нова никако да је се сети. И док су свима пуне уши Сребренице и закона о порицању геноцида, нико да се сети овог места које је једно од најкрвавијих на овој планети. У Старом Броду је српски народ доживео стравичну судбину. Пред усташком офанзивом 1942. године, десетине хиљада избеглица кренуло је према Србији. Како им је прелазак преко Дрине био блокиран од стране Италијана, један део избеглица кренуо је према Старом Броду и оближњим Милошевићима. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут

Деца мученици у сенци свађа

У храму Англиканске цркве, у Лондону, 22. новембра је отворена тематска изложба Музеја жртава геноцида Судбина деце у Независној Држави Хрватској – Логор Јасеновац. – Ова изложба ће ускоро бити представљена и у још неколико лондонских катедрала, укључујући и ону најпознатију Вестминстерску, а затим и у Кантерберију, Јорку и још неколико других, чувених енглеских катедрала – изјавио је за “Вести” Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида из Београда. Он је рекао да је идеја потекла од епископа пакрачко-славонског Јована (Ћулибрка), али ни ова акција није могла да прође без пословичних међусрпских свађа. Наиме, академик проф. др Србољуб Живановић, председник Међународне комисије за истину о Јасеновцу из Лондона у ауторском

ВЛАДИКА СЕРГИЈЕ: Надамо се да матица Србија никада неће заборавити Крајину ништа мању нити мање свету од распетог Косова

Само се Божјом вољом може описати животни пут владике бихаћко-петровачког г. Сергија Карановића, који је рођен  у Бачкој Паланци, да би му касније било предодређено да се врати камену својих предака чије је поријекло из Мартин Брода. У непосредној близини овог мјеста, још у 14. вијеку ћерка српског деспота Ђурђа, Катарина Бранковић подигла је манастир Рмањ у коме је својевремено столовало чак десет митрополита. Пркосећи бројним српским непријатељима овај манастир увијек је изнова васкрсавао свједочећи да православна вјера јесте и биће увијек на овим просторима. За обновљен живот манастира у овом времену заслужан је управо владика Сергије који је био и његов игуман и архимандрит. У разговору за Српско коло

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.