arrow up
[wptranslit_inline]

Милованчев: И сада може да се утврди број жртава Другог светског рата

У Словенији су средства за то одобрили и министарство правде и министарство рада; зашто не би могло да буде исто у Србији и Српској Захвалан сам проф. др Славици Гароња Радованац што је у „Политици” („Колико је било жртава у Јасеновцу”, 17. април) покренула питање утврђивања броја жртава у логору Јасеновац, али и шире у Југославији, за раздобље 1941–1945. На ову тему у „Политици” се затим осврнуо и историчар Ненад Лајбеншпергер („Тешко до тачног броја јасеновачких жртава”). Верујем да се може доћи до броја жртава Другог светског рата, што су последњих година доказали Словенци, а то српска јавност не зна. Троје историчара Института за новију историју Словеније латило се 1997.

Александар Нећак: Сваки човек који дозна истину и који је прихвати, наш је успех

На гробљу у Земуну, у суботу 11. маја. 2019. код споменика над масовном гробницом, одржан је молитвени скуп посвећен Србима Козаре и Поткозарја, убијеним у логору Земун од 1942. до 1944. године. Истога дана, на Старом сајмишту, Србима Kозаре и Поткозарја, др Милован Писари говорио је о страдању њихових ближњих, рођака, пријатеља и сународника у Пролазном логору Земун. Наш заједнички непријатељ је потискивање сећања на људе и догађаје из мрачног периода наше заједничке историје. Непријатељи су нам и они који деценијама систематски не дозвољавају да истина изађе из мрака који нам они намећу. Рачунају да ако не ми онда наши потомци, генерације иза нас, неће знати зашто су им преци

Изложба о Козарској Дубици као мјесту геноцида над Србима у НДХ

Изложба фотографија и докумената „Козарска Дубица – мјесто злочина геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској 1941-1945“, аутора Мирка Димића који је кустос-историчар у Спомен-подручју Доња Градина, отворена је синоћ у Градској кући у Суботици. Изложба свједочи о страшним страдањима становништва Козарске Дубице, а за све заинтересоване одржано је и предавање о теми „Страдање народа Поткозарја у вријеме НДХ“, саопштено је из Јавне установе Спомен-подручје Доња Градина. Према ријечима аутора, изложба се састоји из више дијелова, хронолошки је поредана по годинама, а у уводу говори о оснивању НДХ, доношењу законодавства и кључним моментима за геноцид који ће се касније догодити. Изложба је у Суботици привукла пажњу великог броја грађана, а

КОМЕНТАР: Стипе Фрушкогорац и погром Албанаца у Србији

Има један кућерак у Срему и у њему – Стјепан Месић. У викендици Александра Попова на Фрушкој гори, чувени мртвозорник СФРЈ учествовао је на конференцији о антифашизму наводећи да се „Јасеновац и Блајбург не смеју изједначавати“. Сасвим природан став, рекло би се, али је неприродно то што га изриче баш Стипе. Ево једног подсећања како је током говора у Аустралији, почетком деведесетих, баштинио тековине борбе против Трећег рајха: – Немамо ми Хрвати коме да се извињавамо. За разлику од других ми смо два пута победили. Први пут 10. травња 1941, када су нам силе Осовине признале државу (НДХ), а други пут после рата када смо се са победницима нашли за

Фото: YouTube Screenshot

ЛОРДАН ЗАФРАНОВИЋ 40 ГОДИНА КАСНИЈЕ: Сцене злочина из аутобуса стварно су се десиле на путу ка Поповом пољу!

– Моја матер није ишла даље од Сплита, а за живота је промијенила осам држава! Printscreen Tanjug/Video Тако је 16. децембра 2018. у Београду, у Центру за културну деконтаминацију, обраћање започео Лордан Зафрановић, отварајући јубиларну пројекцију свог великог и оспораваног филма „Окупација у 26 слика“, а који је 2018. године славио 40 година од завршног снимања и приказивања пред југословенском и свјетском публиком. Филм који је 1978. године снимио млади југословенски редитељ, дипломац чувене прашке академије, уздрмао је и публику и стручну јавност, а државне службе опоменуо на страшне злочине прекривене присилом ћутања. Као да су сви већ били заборавили херцеговачке јаме, гробна јасеновачка поља, дјецу са Козаре, крваво море

Лажна слика државе којој је злочин био програм и циљ

Лажна слика државе којој је злочин био програм и циљ

Хрватско суочавање с трауматском прошлошћу умногоме је компликованије, теже и спорије него у већини европских земаља. Пише: Славко Голдштајн Након рекламно замашне најавне кампање, Јутарњи лист је у суботу 6. фебруара 2016. објавио невелику фотомонографију на 104 странице, с око 120 снимака из раздобља 1941-1945, под насловом “Живот у НДХ”. Жао ми је што је лист у којем повремено сурађујем објавио такву књижицу, али ми је драго да ми је главни уредник тог листа, кад сам му телефонски најавио да о томе желим написати негативну критику, спремно одговорио да су ми и за такав текст ступци Јутарњег листа отворени. Наслов књижице “Живот у НДХ” неумјесно је претенциозан, јер “живот” подразумијева

Молитвени скуп Србима Козаре и Поткозарја убијеним у логору Земун

На гробљу у Земуну, код споменика над масовном гробницом, одржан је молитвени скуп посвећен Србима Козаре и Поткозарја, убијеним у логору Земун од 1942. до 1944. године. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Молитвено сабрање организовали су Удружење „Јадовно 1941“ из Бањалуке и Удружење Козарчана у Београду. Ових дана навршава се 77 година како су након Козарачке офанзиве, Срби, већином жене и дјеца са Козаре, из Дубице, Међеђе и других поткозарских села, марвеним вагонима транспортовани из система логора Јасеновац у концентрациони логор Земун. Тијела убијених закопавана су на земунском гробљу, а након рата без идентификације сахрањена у заједничку гробницу на јеврејском дијелу гробља у Земуну. – У логору Земун, у његовој другој фази прихватног

Сјећање на убијене Србе из Глине 13. маја 1941.

Јуче је у глинском храму Рођења Пресвете Богородице служен парастос за Србе из Глине и околине старије од 16 година које су усташе ухапсиле у ноћи између 12-ог и 13-ог. маја 1941 и побили у оближњем селу Прекопа. Парастос је служио петрињски парох Саша Умићевић уз саслужење Слободана Дракулића. пароха глинског. У 12 сати на спомен костурници на глинском гробљу у којој су сахрањени посмтрни остатци глинских мученика положени су вијенци и цвијеће. Подсјетимо, након што су у ископане јаме на обали ријеке Глине код села Прекопа, усташе су почетком маја 1941. довезле лешеве Срба убијених у Глини, а у ноћи с 12. на 13. маја исто мјесто искористиле су

Мати Герасима сама уз вучјака служи свом народу

„Новости“ у манастиру Света Ана, у шуми крај Дарувара у Хрватској, где живи наша монахиња. У Новом Саду завршила енглески језик, радила као преводилац. Замонашила се у Грчкој, после 12 година пожелела да се врати Надомак села Доња Вријеска, близу Дарувара у Хрватској, у шуми, налази се православни манастир Свете Ане из 15. века. Ова прелепа готичка грађевина до упада Османлија припадала је католичком реду Светог Павла (павлинима), да би је, урушену и покрадену, почетком 18. века обновили православни монаси из манастира Пакре. Данас ту живи мати Герасима, замонашена у Грчкој, која је, са благословом митрополита црногорско-приморског Амфилохија, из црногорског манастира дошла пре годину дана. Живи са вучјаком Реом, окружена

Остоја Војиновић: Дан када је потписана дозвола за геноцид

Министар унутрашњих послова усташке Независне Државе Хрватске Андрија Артуковић потписао је 13.маја 1941. године “Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред и мир“, којом је ван закона стављено око два милиона Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома. Та наредба представљала је “правни основ“ за хрватске усташке власти којом је отпочело истребљење Срба, Јевреја и Рома.На основу те уредбе започело се са прогањањем, убијањем, покрштавањем и протеривањем Срба,а оно што је касније уследило био је геноцид и страшни и ужасни злочини над српском популацијом, као и јеврејском. Отворен је концентрациони логор Јасеновац, у којем су људи убијани, мучени, бацани у јаме. Крајен Другог светског рата, 6.маја 1945.

Папа има доказ да је Степинац знао за ужасне злочине усташа у НДХ

Овај папа неће погријешити, у то треба бити сигуран. Могу га хрватски националисти звати „црвеним папом“ из Латинске Америке, али он неће сигурно ништа око Степинца препустити случају Тајни документ који открива улогу кардинала Алојзија Степинца у вријеме усташке НДХ дошао је у руке папе Фрање! Иако у Ватикану, засад, не желе да прецизирају о чему је ријеч, нити ко је послао ове папире, високи извор из сједишта Римокатоличке цркве открива „Новостима“ да се о свему обавјештени само папа и најужи круг његових оданих сарадника. Може се нагађати да ли је ријеч о једном или о више докумената, али и из последње папине изјаве о Степинцу јасно је да се

Петровац: Обиљежено 77 година од пробоја усташке опсаде

У мјесту Биљег јуче је, у организацији Српског народног вијећа и Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске обиљежено 77 година од пробоја усташке опсаде из које је спашено на дестине хиљада Срба и партизана. Свечаност је почела на Петровцу полагањем вијенаца погинулим жртвама код споменика Војину Бакићу и устанку народа Баније и Кордуна, девастираног и необновљеног, који, како је иронично рекао предсједник СНВ-а Милорад Пуповац, „показује досадашњи европски карактер Хрватске, која се у ЕУ парламенту бави `нутелама`, а не европским вриједностима“. Пуповац је предложио да се Бакићев споменик претвори у музеј, с концептом приказивања свега значајног у историји Кордуна, независно од тога да ли је ријеч о историји хрватског, српског

Линта: Неопходно да скупштина усвоји декларацију о геноциду НДХ

Предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта поручио је данас да је неопходно да парламент Србије донесе декларацију о геноциду НДХ над Србима, Ромима и Јеврејима током Другог свјетског рата. Говорећи на молитвеном сабрању за Србе Козаре и Поткозарја убијене у концентрационом логору Земун од 1942. до 1944. године, Линта је нагласио да је неопходно да се Србија институционално бави културом сјећања. „Крајње је вријеме да се у Београду оснује меморијални центар српских жртава геноцида НДХ чији би један од главних задатака био, не само да свједочи истину о злочинима, него и да попише српске жртве“, поручио је Линта, саопштено је из Савеза Срба региона.

Мајска ликвидација глинских Срба 11-13 маја 1941. године

У Павелићевој Независној Држави Хрватској Глина је остала без Срба – а у Туђмановој Републици Хрватској Срби су остали без Глине… Појединачна масовна хапшења и покољ Срба у Глини, Вељуну и Благају почели су на православни празник Ђурђевдан, и непрекидно су трајали до 13. маја 1941. године. Први човек из Глине који је доживео мученичку смрт био је Адам Ресановић. Невитешки га је убио усташа Јосо Вребац, иначе његов предратни кум. И Рада Ратковића, такође глинског Србина, и уважаваног општинског бележника, убили су његови стари познаници, Шиме Наглић и Никола Липак – „Чукље“, усташки драговољци. Ратковићево испресовано тело пронаћено је на јукиначкој утрини под тешким ваљком за култивисање орања са

Др Душан Ј. Басташић

У логору Земун највише је убијено Срба

Протеклих неколико година у јавности се све чешће помиње логор Старо сајмиште у Београду мада логор под таквим називом никада није постојао, поготово не у Београду. Унутар граница Независне Државе Хрватске, у Земуну, под немачком управом формиран је октобра месеца 1941. Judenlager Semlin (Јеврејски логор Земун) у коме су до маја месеца 1942. логорисани а онда у ткз. камионима душегупкама убијани гушењем издувним плиновима Јевреји. Од 05. маја 1942. логор мења назив у Anhaltelager Semlin (Прихватни логор Земун), у који почињу да пристижу композиције марвених вагона из Јасеновца. Нацисти, који су по договору са властима НДХ очекивали радну снагу за своје фабрике у Норвешкој и Немачкој, неке од композиција вагона

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.