Помен jе одржан код споменика погинулим партизанима и жртвама нацистичко-усташког терора у Другом свjетском рату, али и четрнаесторици сељана коjи су нестали 1991. године На Петровдан, 14. jула у Горњим Граховљанима, уз присуство 30 мjештана, парох пакрачки Ђорђе Теодоровић одржао jе обред освећења крста на улазу у гробље, а обављен jе и помен за све сахрањене на том гробљу. Помен jе одржан код споменика погинулим партизанима и жртвама нацистичко-усташког терора у Другом свjетском рату, али и четрнаесторици сељана коjи су 1991. остали код своjих кућа и с пуним повjерењем дочекали Хрватску воjску. – Од тада се њихов траг губи и они севод е као нестали, због чега jе и за њих обављен помен те jе поновно изнесен

У мjесту Дурале у Приjаковцима код Бањалуке данас jе први пут, након 71 године од страдања, служен парастос за 36 српских жртава коjе су усташе свирепо убиле 2. августа 1941. Био jе то jедан од првих већих злочина на подручjу Бањалуке у Другом свjетском рату, о коjем се, све до сада ћутало. Велики броj потомака жртава и мjештана три бањалучка села – Приjаковаца, Драгочаjа и Рамићи први пут су се организовано присjетили жртава, на мjесту њиховог страдања. Убиjени су само зато што су били Срби. Један од оних коjи jе оваj догађаj покушао да отргне од заборава jе и Ратко Шукало, коjи jе у своjоj књизи Приjаковци jедно поглавље посветио

КРЊАК, 29. ЈУЛА /СРНА/ – У Ивановић jарку код Крњака данас jе одржана комеморациjа као знак сjећања на 380 српских цивила коjе су усташе убиле у Другом свjетском рату.Комеморациjи jе присуствовало четрдесетак 40 Срба, као и потпредсjедник Српског националног виjећа Раде Косановић и историчар Ђуро Затезало. Након парастоса невиним цивилним жртвама, Затезало jе говорио о начину на коjи jе организован покољ српских цивила, коjе су усташе убацивале у камионе, обећаваjући им да ће све бити у реду. У Иванић jарку усташе су 29. jула 1941. године побиле 380 цивила са Баниjе и Кордуна. Ову ликвидациjу, у коjоj су страдали људи из Глине, Вргинмоста, Воjнића, Крњака и околних кордунашких мjеста, организовао

– У цркви Рођења Пресвете Богородице у кордунском селу Садиловац, у Хрватској, данас је обиљежена годишњица страдања 463 Срба које су усташе побиле и запалиле у овом храму 31. јула 1942. године. Парастосу је присуствовало тридесетак људи, а обиљежавање годишњице организовала је породица Гвозденовић, потомци страдалих у садиловачкој цркви. Помен су служили и парох ријечки Мићо Костић,парох коренички Далибор Танасић, парох плашчански Горан Славнић и игуман манистира Гомирје Михајло, а обиљежавању су, између осталих, присуствовали потпредсједник Српског националног вијећа /СНВ/ Раде Косановић, историчар Ђуро Затезало и предсједник Удружења грађана „Јадовно 1941“ Душан Басташић. „Горак укус данас оставила је чињеница да су све учеснике парастоса при доласку у цркву легитимисали и

21. jула, одржан jе парастос и комеморациjа за 1.285 српских цивила, жртава усташког масакра у почињеног краjем jула 1941. у Банском Грабовцу. Том приликом обиљежена и годишњица оружаног устанка, односно прве борбене акциjе у Хрватскоj коjу су извели Васиљ Гаћеша и 40 – ак партизана под његовом командом, напавши усташке снага у том селу. У Банском Грабовцу збио се први масовни окршаj усташа с устаницима у Хрватскоj. На основу директива са саветовања у шуми Абез на Кордуну, 42 устаника под водством Васиља Гаћеше напали су ноћу са 23/24. jула зграде опћине и жељезничке станице, а након што су савладали посаду и одузели преко 50 пушака, повукли су се из села. Усташе су затим од 24.

У баниjском селу Бански Грабовац близу Петриње у суботу jе одржан парастос и комеморациjа за 1.285 српских цивила, жртава усташког масакра у том селу.Злочин jе почињен краjем jула 1941, а уjедно jуче jе обележена и годишњица оружаног устанка у том делу Хрватске. Након парастоса коjи jе служио парох глински протоjереj Слободан Дракулић, положени су венци, а присутнима су се обратили представници Срба, антифашиста и локалних власти, као и изасланици државних власти. Међу присутнима jе био и амбасадор Србиjе Станимир Вукићевић коjи jе положио венац. „Недопустиво jе да догађаjе као што су масакр у Банском Грабовцу, формирање логора у Јадовном или скору годишњица устанка у Србу обележаваjу само жртве или учесници

ДОБОЈ, /СРНА/ – Делегациjе Удружења антифашиста и бораца Народноослободилачког рата /НОР/, поводом 4. jула – Дана борца, положиле су виjенце и одале почаст погинулим борцима и цивилима у Другом свjетском рату код Спомен-костурнице у градском парку „Хероjа“ у Добоjу. У мемориjалном комплексу градског парка „Хероjа“ налази се Спомен – костурница у чиjоj се крипти налазе посмртни остаци 186 погинулих бораца НОР-а, пет народних хероjа и 111 устаника коjе jе усташки приjеки суд у Добоjу 1941. године осудио на смрт и стрељао. Обиљежавању Дана борца и полагању виjенаца код Спомен-костурнице погинулим борцима НОР-а у присуствовали су преживjели борци и потомци погинулих бораца, делегациjе организациjа и удружења грађана коjи његуjу традициjу народноослободилачке и антифашистичке борбе.

МРАКОВИЦА, 3. ЈУЛА (СРНА)- Предсjедник Републике Српске Милорад Додик рекао jе да jе Битка на Козари приjе 70. година показала несаломивост народа овога краjа у настоjању да живи у слободи и да jе Српска настала као закашњели одраз српског националног опредjељења из Другог свjетског рата. „Историjске чињенице говоре да су у партизанскоj Народноослободичкоj воjсци наjвећи дио бораца су били Срби. Припадници других народа тек када су видjели како ће завршити Други свjетски рат и ушли су у партизански покрет када се знало ко ће побиjедити“, рекао jе Додик. Он jе навео да то треба рећи због оних коjи сада покушаваjу фалсификовати историjу и себи бесправно прибавити заслуге или опредjељења њихових

Београд — Председник РС Милорад Додик изjавио jе на обележавању 70. годишњице од битке на Козари да jе српски народ поднео наjвеће жртве у борби против фашизма. Он jе истакао да данас има оних коjи желе да умање његову улогу у Другом светском рату. На свечаноj академиjи у Народном позоришту у Београду поводом 70. годишњице од битке на Козари, Додик jе рекао да jе на простору Босне и Херцеговине устанак против нацизма и фашизма у Другом светском рату подигнут искључиво у краjевима у коjима су живели Срби, а не, како jе навео, у Сараjеву. „Срби су у огромноj већини били припадници народноослободилачких jединица и наjвише jе српски народ настрадао у

Обиљежавање 69. година Битке на Сутjесци у Националном парку Сутjеска на Тjентишту данас jе почело полагањем виjенаца. Виjенце и цвиjеће положиле су, између осталих, делегациjе СУБНОР-а РС, Србиjе и Црне Горе, министар рада и борачко инвалидске заштите у Влади РС, амабасаде Србиjе у БиХ, Борачке организациjе РС, НП „Сутjеска“ и општине Србиње. Предсjедник СУБНОР-а РС, Благоjе Гаjић изразио jе задовољство организациjом обиљежавања И броjем поштовалаца НОБ-а, коjи су дошли на Тjентиште. – Посебно ми jе драго што jе данас на Сутjесци доста омладине. Битно jе да су дjеца са нама док смо живи. Такође jе важно да омладина схвати за шта смо се И како смо се борили И да

У Смедереву jе на данашњи дан, приjе 71. године, експлодирала мунициjа смjештена на отвореном у средњевековноj тврђави деспота Ђурђа Бранковића. У експлозиjи jе погинуло више од половине становника града. Сваке године, 5. jуна у 14.14 локомотиве на смедеревскоj железничкоj станици завиjањем сирена подсjете становнике да jе тог дана 1941. у трену погинула половина грађана Смедерева и оних коjи су се затекли у том граду пазарног дана. Експлодирала jе мунициjа лагерована на отвореном простору у смедеревскоj тврђави. Ниjе утврђен узрок експлозиjе, непознат jе броj погинулих. Наjвећи броj жртава сахрањен jе безимен у заjедничкоj гробници на самом улазу у гробље. Писац књиге „Трагање за истином“ у вриjеме експлозиjе, радник Железничке радионице Смедерево

Обиљежавање 70-годишњице пробоjа усташког обруча на Биљегу 12. маjа била jе прилика да се добиjе увид у стање антифашистичке споменичке баштине и антифашизма као тековине записане у хрватском Уставу. А да стање ниjе баjно могло се увjерити преко хиљаду људи коjи су из околних мjеста, удаљениjих краjева Хрватске и западне Босне дошли на скуп што су га организирали Српско народно виjеће (СНВ), Савез антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске (САБА РХ), те опћине Воjнић, Крњак, Вргинмост и Топуско. Споменик на Петровцу, рад Воjина Бакића, систематски се девастира, па jе ове године jош огољениjи него прошлих. На то jе упозорио и предсjедник СНВ-а Милорад Пуповац, коjи се присутнима обратио с бине у

Jeднa oд знaчajних oдлукa Tрeћeг зaсjeдaњa ЗAВНOХ-a у Toпускoм 8. и 9. свибњa 1944. гoдинe билa je пoтврдa рaвнoпрaвнoсти и jeднaкoсти хрвaтскoг и српскoг нaрoдa, нo 68 гoдинa пoслиje, нa прoслaви oбљeтницe тoг дoгaђaja, уjeднo и прoслaви 67. гoдишњицe пoбjeдe нaд фaшизмoм, o тoмe ниje билo ни спoмeнa. Прoслaвa je oдржaнa пoд пoкрoвитeљствoм и у oргaнизaциjи Сaбoрa, Сaвeзa aнтифaшистичких бoрaцa и aнтифaшистa Хрвaтскe тe Сисaчкo-мoслaвaчкe жупaниje. Низaли су сe гoвoри, oд прeдсjeдникa Сaбoрa Бoрисa Шпрeмa дo прeдсjeдникa Сaвeзa бoрaцa Рaткa Maричићa, бeз иjeднe риjeчи o устaшким злoчинимa и стрaдaњу српскoг нaрoдa, o вeликoм дoпринoсу Србa aнтифaшистичкoj бoрби, кao ни o jeднaкoпрaвнoсти двajу нaрoдa кoja je тaдa прoклaмирaнa. Kaквo дaнaс глeдиштe

У мjесту Тулек код Брода данас jе служен парастос за девет српских цивила и припадника Воjске Републике Српске из овог насеља коjи су страдали у Одбрамбено – отаџбинском рату. Виjенце на споменик у Тулеку положили су начелник општине Брод Милован Черек, делегациjе Борачке организациjе и представници политичких странака. Током шестомjесечне окупациjе Брода коjу су извршили припадници регуларних оружаних снага из Хрватске и паравоjних хрватско-муслиманских jединица из ове општине, убиjено jе 386 српских цивила, док jе у десет логора било заточено више од 2.000 Срба. За злочине почињене над бродским Србима jош нико ниjе одговарао. Удружења за тражење несталих и заточених jош 2003. године доставила су Хашком трибуналу обилну документациjу са

Шестог маjа 1941. године, седам дана након злочина у Гудовцу, нова усташка власт, под патронатом немачких и италиjанских нациста и фашиста, кренула jе у остваривање свог циља: иселити, истребити и покрстити. Наjвећи део усташких злочина догодио се у првоj години рата. Гудовац, Вељун, Јадовно, Глина, Бански Грабовац, Ивановић jарак и тако бих могао набраjати прилично дуго – рекао jе председник СНВ-а Милорад Пуповац на комеморациjи за 525 српских цивилних жртава, коjе су усташе побили на Ђурђевдан 1941. у Вељуну. – Како jе могуће да у земљи коjа велича антифашизам – запитао jе Пуповац – да у тоj земљи готово ни jедно место страдања ниjе сачувано, већ jе све порушено од 1991. до 1995? Како jе могуће