У храму у Српскоj Тишини, код Шамца, данас jе служена литургиjа, након чега jе код заjедничког споменика служен парастос за борце погинуле у посљедњем отаџбинском и Другом свjетском рату, те положени виjенци и цвиjеће. У отаџбинском рату у овом мjесту погинуло jе 10 бораца и троjе цивила. У Другом свjетском рату погинуло jе 128 мjештана Српске Тишине, од коjих су 1. децембра 1944. године усташе из НДХ свирепо убиле 59 Срба, међу коjима и десеторо дjеце. “Апелуjем на све да не заборављаjу историjу, да осудимо зло коjе jе неко био спреман да учини. Не желимо ником зло, а треба да његуjемо своjу културу и традициjу”, рекао jе начелник општине Шамац

Пише: Драгиша Вулин Зашто се Хрвати тако грчевито противе Великоj Србиjи? Шта jе то што смета Хрватскоj у Шешељовоj (српскоj) идеологиjи? Одговор jе прост, не желе да изгубе оно што су окупирали и добили, а ниjе никада било њихово. Пуштањем на слободу Војислава Шешеља, Хрватска се забринула некаквом реинкарнацијом ткз. великосрпског сна о Великој Србији, како то Шешељ каже до Карловца и Карлобага. Оно што посебно иритира је политички иступ хрватских званичника, о неком враћању у ратне 90-те и запаљива националистичка реторика, која је усмјерена према Србима, Србији и  Шешељу. Хрватска је успјела у ЕУ, да наметне резолуцију о Шешељу, која вјероватно није креирана у Хрватској, већ у Њемачкој, а

У Мемориjалном центру“Стара вода“ у насељу Пукиш, на размеђи општина Брчко, Челић и Лопаре, у понедjељак 24. новембра 2014. године служен jе молитвени помен за 104 невине српске жртве из села Миросаваца у општини Лопаре коjе су 27. новембра 1941. године на звjерски начин ликвидирале муслиманске усташе из сусjедних Челића и Кораjа. Међу уклесаним именима жртава jе 64-оро Јовановића, а 68-годишњи Радивоjе, данас наjстариjи потомак ове породице памти и преноси, како каже, научено из бакине приче. „Покупили су их 26. новембра под изговором да их са ратног подручjа воде на сигурно. Преноћили су у Челићу, а сутрадан поклани на „Староj води“. Један од заробљених, тада дjечак, успио jе побjећи, а умро

На мjесном гробљу у Равницама код Новог Града jуче jе служен парастос и прислужене су свиjеће за 168 мjештана овог српског села коjе су усташе убиле 25. новембра 1943. године. Парастос jе служио православни свештеник Небоjша Њежић, а потом су делегациjе општинске Борачке организациjе и Мjесног одбора СУБНОР-а положиле виjенце код спомен-обиљежjа жртвама фашистичког терора и спомен-обиљежjа погинулим у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Предсjедник одбора СУБНОР-а Љубиша Пауковић рекао jе да су 25. новембра 1943. године усташе побиле 168 цивила – жена, дjеце и стараца. “Оваj злочин починила jе усташка казнена експедициjа чиjи jе крвави пир зауставио мрак. Побили су све што су нашли живо – клали су, а неке су

Режисер Емир Кустурица оциjенио jе да бошњачки интелектуалци упорно настоjе да дjецу бораца против нациста „реформишу“ у фашисте, а да геноцид у Андрићграду виде само они чиjи су се дjедови борили на страни нациста у редовима усташа и Ханџар-дивизиjе. „Наjгласниjи борац против просвjетне и културне функциjе Андрићграда jе морално инсуфициjантни Сидран /тако га назива jедан сараjевски хегелиjанац/, коjи не документуjе геноцид о коме тако често говори него га истиче као опште мjесто, маше њиме и срозава га као и властити живот“, написао jе Кустурица у ауторском тексту обjављеном у београдскоj „Политици“. Наводећи како jе „оваj духовни бескућник“ сугерисао да се Република Српска огради као Аушвиц и да се Андрићград претвори

Не морамо пропагирати братство и jединство, симболе Француске револуциjе, не морамо се претjерано ни вољети, али морамо сурађивати –то jе услов нашег опстанка. Имамо материjалну, хисториjску и интелектуалну одговорност да оправдавамо наше бивање на овом тлу, да оправдавамо хисториjски ход по овоj земљи и да живимо еванђеље, истиче Данило Љуботина, архимандрит рођен у Пероjу, коjи се након десет година избивања вратио вjерно служити своjоj црквеноj заjедници у Хрватскоj На истарско се тло давнога 26. jула 1657. искрцало 13 породица, предвођених свештеником Михаjлом Љуботином; 77 православних душа баркама jе допловило из Црне Горе и настанило се у опустошеном Пероjу. И четири виjека послиjе, тамошња заjедница чува своjе име и пориjекло, а

Епилог инцидента на утакмици Србиjа-Албаниjа jе очекиван. Српска репрезентациjа jе награђена, па кажњена. Испада да су стране подjеднако одговорне. Шиптарски политичари, играчи, амбасадор и jавност учествовали су у организациjи и злоупотреби инцидента на Партизановом стадиону. Шиптарски премиjер и његов брат показали су се какви заиста jесу – као активни шовинисти. Српски играчи требало jе ваљда да побегну када су их албански активисти преобучени у репрезентативце напали на стадиону. Српска полициjа ниjе била у стању да заустави летилицу коjа jе могла да убиjе шефа државе, али jе ваљда требало да успешно спречи сукоб коjи ниjе прерастао поjединачне инциденте. Као и обично, у историjи шиптарске борбе за државу, прво су напали Шкиjе

Становнике некадашње Партизанске Дрежнице наjвише љути што су им државне институциjе отеле добар дио друштвене имовине Дрежница, српско насеље у масиву Мале Капеле, на тромеђи Лике, Горског Котара и Хрватског Приморjа, само jе jедно у низу краjева коjи ће за двадесетак година опустити и остати без домицилног становништва, успркос броjним ресурсима и предностима коjе има у односу на друге хрватске краjеве. Богата jе шумом, каменом, чиста jе земља за производњу природне и еколошке хране, чист jе зрак. Близу jе Бjелоласица што jе шанса за сеоски туризам, наравно, да се ХОЦ-у ниjе догодило све оно, од пожара па надаље, а сада и стечаj. Близу су Бегово Раздоље и Самарске стиjене… Промиjењено

Београд – У суботу ће се у КЦ Рекс пдржати семинар о разумевању и практиковању антифашизма, кроз разматрање процеса денацификациjе у послератноj Немачкоj. На семинару ће излагати историчари и активисти коjи се баве овим темама, радећи на развиjању свести о историjи антифашизма као и самог процеса денацификациjе, његовог спровођења и исхода, посебно у циљу спречавања релативизациjе научно утврђених извора настанка, развитка и праксе како историjске тако и актуелних фашистоидних и фашистичких идеологиjа. “Званична прича о “ускрснућу” Немачке после потпуног пораза у Другом светском рату каже да су шок изгубљеног рата, тотално разарање чак и властите земље, гнусни злочини нациста – коjи су накнадно самовољно одвоjени од немачког народа – земљу

Њени чланови биће представници Владе Србиjе, главног града, Српске православне цркве, САНУ, Музеjа Николе Тесле… ФОРМАЛНУ одлуку о преносу посмртних остатака Николе Тесле из Музеjа у порту Храма Светог Саве донеће Скупштина града Београда. Коначно мишљење о пресељењу урне са његовом пепелом, међутим, даће комисиjа коjа би требало да буде формирана до краjа године. Њени чланови биће представници Владе Србиjе, главног града, Српске православне цркве, САНУ, Музеjа Николе Тесле… Главни задатак овог тела биће да jош jедном одмери тежину свих аргумената за и против преноса пепела великог научника. Комисиjа би требало и да формулише званични предлог и проследи га одборницима на усваjање. Паралелно са тим, биће спроведена процедура прикупљања урбанистичке

У цркви Успења Пресвете Богородице у Малом Паланчишту код Приjедора данас jе служена Света литургиjа и парастос за Србе овог краjа коjе су приjе 72 године убиле усташе. Јереj Владислав Вучановић рекао jе да jе на оваj начин обиљежена 72 године од покоља у селима Велико и Мало Паланчиште и околини гдjе су усташе за само jедну ноћ звjерски убиле 464 мjештанина. “Оваj злочин jе изузетно монструозан и jедан од наjвећих у Другом свjетском рату и, нажалост, неоправдано предат забораву, имаjући у виду да jе међу убиjеним било 226 дjеце – од новорођенчета до 17 година старости”, каже Вучановић. Он jе додао да су се овдjе окупиле породице и поштоваоци

У Паланчишту код Приjедора у недjељу, 26. октобра, биће обиљежено 72 године од покоља у овом селу, у коме су усташе за само jедну ноћ на звjерски начин убиле 342 становника српске националности, међу коjима 226 дjеце. У цркви у Малом Паланчишту биће служена света литургиjа у 9.00 часова, а парастос за невино пострадали народ у 10.00 часова. Јереj Српске православне цркве Владислав Вучановић позвао jе породице и поштоваоце пострадалог народа и све људе добре воље да своjим присуством допринесу да се трагични догађаjи никад не забораве. У ноћи између 22. и 23. октобра 1942. године, група усташа, припадника Друге усташке сатниjе Осме усташке боjне, предвођена поручником Батинићем, извршила jе

Велико Паланчиште код Приjедора. У ноћи између 22/23. октобра 1942. године усташе су на звjерски начин убиле 342 српска становника Великог Паланчишта, међу коjима 226 дjеце. Злочин су извршили припадници Друге усташке сатниjе, Осме усташке боjне предвођена поручником Батинићем.    Везане виjести: Усташки покољ у Великом Паланчишту октобра 1942.год. Дара Бановић СЈЕЋАЊЕ КАО ЗАДАТАК Метак није испаљен. Све су радили кама, нож и тупа средства попут палије  

БЕОГРАД/КРАГУЈЕВАЦ, 21. ОКТОБРА /СРНА/ – У крагуjевачким Шумарицама данас jе одржана традиционална антиратна манифестациjа Велики школски час у знак сjећања на стриjељање ђака, професора и грађана Крагуjевца у Другом свjетском рату. Предсjедник Србиjе Томислав Николић рекао jе да му jе драго што одавању помена присуствуjе велики броj дjеце коjа су дошла да сазнаjу истину и тешку прошлост. “Колико год година да прође од стрељања, сваки пут када jе Велики школски час као да се тог часа трагедиjа дешава”, рекао jе Николић новинарима послиjе музичко сценског приказа у Шумарицама. На Великом школском часу, београдски и крагуjевачки глумци извели су музичко-сценски програм сачињен од диjелова из више од 30 поема и драма

КРАГУЈЕВАЦ, 21. ОКТОБРА /СРНА/ – У Крагуjевцу ће данас бити одржан “Велики школски час” у знак сjећања на неколико хиљада ђака у професора коjе су њемачке окупационе снаге стриjељале за одмазду 20. и 21. октобра 1941. године. “Велики школски час” сваке године буде одржан краj споменика стриjељаним ђацима и професорима гимназиjе. Пjесникиња Десанка Максимовић страдању крагуjавачких ђака и професора посветила jе поему “Крвава баjка” коjа почиње стиховима: “Било jе то у некоj земљи сељака на брдовитом Балкану, умрла jе мученичком смрћу чета ђака у jедном дану”. Уочи Великог школског часа, традиционално, у Првоj крагуjевачкоj гимназиjи одржава се комеморативна академиjа. Њемачке окупационе снаге су 20. и 21. октобра 1941. године у