Велико Паланчиште код Приjедора. У ноћи између 22/23. октобра 1942. године усташе су на звjерски начин убиле 342 српска становника Великог Паланчишта, међу коjима 226 дjеце. Злочин су извршили припадници Друге усташке сатниjе, Осме усташке боjне предвођена поручником Батинићем.    Везане виjести: Усташки покољ у Великом Паланчишту октобра 1942.год. Дара Бановић СЈЕЋАЊЕ КАО ЗАДАТАК Метак није испаљен. Све су радили кама, нож и тупа средства попут палије  

БЕОГРАД/КРАГУЈЕВАЦ, 21. ОКТОБРА /СРНА/ – У крагуjевачким Шумарицама данас jе одржана традиционална антиратна манифестациjа Велики школски час у знак сjећања на стриjељање ђака, професора и грађана Крагуjевца у Другом свjетском рату. Предсjедник Србиjе Томислав Николић рекао jе да му jе драго што одавању помена присуствуjе велики броj дjеце коjа су дошла да сазнаjу истину и тешку прошлост. „Колико год година да прође од стрељања, сваки пут када jе Велики школски час као да се тог часа трагедиjа дешава“, рекао jе Николић новинарима послиjе музичко сценског приказа у Шумарицама. На Великом школском часу, београдски и крагуjевачки глумци извели су музичко-сценски програм сачињен од диjелова из више од 30 поема и драма

КРАГУЈЕВАЦ, 21. ОКТОБРА /СРНА/ – У Крагуjевцу ће данас бити одржан „Велики школски час“ у знак сjећања на неколико хиљада ђака у професора коjе су њемачке окупационе снаге стриjељале за одмазду 20. и 21. октобра 1941. године. „Велики школски час“ сваке године буде одржан краj споменика стриjељаним ђацима и професорима гимназиjе. Пjесникиња Десанка Максимовић страдању крагуjавачких ђака и професора посветила jе поему „Крвава баjка“ коjа почиње стиховима: „Било jе то у некоj земљи сељака на брдовитом Балкану, умрла jе мученичком смрћу чета ђака у jедном дану“. Уочи Великог школског часа, традиционално, у Првоj крагуjевачкоj гимназиjи одржава се комеморативна академиjа. Њемачке окупационе снаге су 20. и 21. октобра 1941. године у

Шта су поуке коjе можемо извући из Другог светског рата? Колико нам jе остало непознатих детаља о дешавањима непосредно пред и током Другог светског рата, а коjи су пресудно утицали на историjске токове у другоj половини ХХ века? Да ли нам се историjа понавља? Да ли jе нацизам жива идеологиjа? Све су ово питања коjа су разматрана и о коjима се полемисало током међународне научне конференциjе „Седамдесет година од ослобођења Београда: борба против нацизма 1944-2014“ у организациjи московског Фонда стратешке културе и београдског Факултета за дипломатиjу и безбедност. Конференциjа jе одржана у Београду, 17. октобра, дан после посете председника Русиjе Владимира Путина Србиjи. Уводно излагање имао jе др Валентин Катасонов,

У Великом Паланчишту код Приjедора данас jе, у знак сjећања на 367 цивила страдалих приjе 72 године у овом селу, одржан традиционални народни збор на гробљу жртава фашистичког терора. Делегациjе градске управе, републичке и градске организациjе СУБНОР-а и породице потомака страдалих Козарчана положиле су виjенце на спомен-костурницу и евоцирали успомене на те догађаjе у ноћи 21. и 22. октобра 1942. године. Предсjедник републичке организациjе СУБНОР-а Благоjе Гаjић рекао jе да jе тада била друга офанзива неприjатељске воjске на Козари. „Фашистичке снаге су и у овоj офанзиви насрнуле на голоруки народ, иако им jе примарни циљ био борба против козарачких партизана. Ово jе jедан од наjмонструозниjих злочина коjи jе за вриjеме

14. октобра 1941. године, у Драгинцу jе почињен први масовни злочин над цивилима током Другог светског рата на териториjи Србиjе. Стрељано jе око три хиљаде људи. Спомен-костурница у селу Драгинац код Лознице сведочи о првом масовном злочину почињеном над цивилима током Другог светског рата на териториjи тада окупиране Србиjе   Везане виjести: Србиjа jе жртвама градила нову Европу  

Његово преосвештенство епископ пакрачко – славонски Јован учествовао jе на комеморациjи у знак сећања на пострадале мjештане села Кукуњевац у Другом свjетском рату, саопштено jе данас Срни из Епархиjе славонске. Окупљени народ са своjим епископом посjетио jе прво рушевине сеоског храма Свете Петке, срушеног у посљедњем рату, одакле су мjештани Кукуњевца 11. октобра 1942. године поведени на стратиште. На подручjу данашњег спомен-подручjа усташе су 11. октобра 1942. године убиле 243 српска цивила, већином воjно способна, претходно их окупивши испред сеоског храма. Током Другог свjетског рата у селу Кукуњевац страдало jе 730 жртава, од тога jе било 660 српских цивила и неколико Јевреjа и Чеха. Након комеморациjе владика Јован jе са

Воjна парада поводом 70. годишњице ослобођења Београда, заказана за 16. октобар, испланирана jе готово до детаља. Једино jе jош неизвесно шта ће бити на репертоару оркестра Гарде Воjске Србиjе. Одлуку о томе ће, како сазнаjе Данас, донети Влада Србиjе. Парада ће наликовати на остале воjне – са представницима свих родова воjске и дефилеом пешадиjе, речне флоте, борбених возила и тенкова. Од симбола коjи ће обележити ослобођење Београда засад су извесне заставе свих дивизиjа и армиjа коjе су учествовале у том догађаjу. „Набавили смо све заставе. Припадници воjске ће бити у своjим уобичаjеним униформама и парада ће изгледати попут осталих воjних Парада“, каже за Данас пуковник Петар Бошковић, начелник Управе за

У суботу, 20. септембра у Старом Броду обавиће се освећење Спомен капеле, изграђене у знак сjећања на 6000 убиjених Срба у прољеће 1942. године од стране припадника усташке Црне легиjе, потврдио jе надлежни свештеник Драган Вукотић. Освећењу Спомен капеле у 9 часова ће предходити Света Архиjереjска литургиjа, а у склопу ове манифестациjе предходна два дана у Рогатици (18. септембра) и Вишеграду (19. септембра) биће приређене промоциjе документарног филма „Спокоj краjа“, Милана Никодиjевића и нове књиге Издавачке куће „Дабар“, Митрополиjе дабробосанске под називом „Стари Брод-заборављени злочин“, поjаснио jе Вукотић. Он jе прецизирао да ће се вишеградска промоциjа документарног филма и књиге о злочинима у Старом Броду одржати у петак, 19. септембра

Отварање ватиканских архива, коjе ће бити могуће већ следеће године, бациће ново светло на односе Свете столице и Краљевине Југославиjе, на улогу папе Пиjа Дванаестог и врха Римокатоличке цркве у стварању Независне државе Хрватске, као и у скривању усташких и нацистичких злочинаца. Та документа осветлиће и поjедине контроверзне личности из прошлости ових простора, попут Алоjзиjа Степинца или Јосипа Броза. Пажљиво чувана збирка дипломатских аката и преписка поглавара Римокатоличке цркве има велики значаj за српску историjу и очекуjе се да помогне расветљавању броjних драматичних догађаjа у периоду од 1938. до 1958. године. Посета главног архивара и библиотекара Свете римске цркве, надбискупа Жана-Луjа Бругеса, човека на челу институциjе коjа брине о свим

Дан несталих и погинулих у Одбрамбено-отаџбинском рату Републике Српске биће обиљежен 15. септембра у Бањалуци пригодним манифестациjама и уз поруку да што приjе мора да буде завршен процес тражења несталих, речено jе данас на конференциjи за новинаре Одбора Владе Српске за његовање традициjа ослободилачких ратова. Програмом обиљежавања предвиђено jе да у 9.30 часова у Саборном храму Христа Спаситеља буде служен парастос погинулим и убиjеним борцима и цивилима у Одбрамбено-отаџбинском рату. У 10.15 часова биће положени виjенци на спомен-обиљежjе погинулим борцима на гробљу „Свети Пантелиjа“. Виjенци ће бити положени и на Спомен-костурницу на Новом гробљу гдjе jе предвиђено обраћање званичника са почетком у 11.25 часова. Програмом jе у 11.45 часова предвиђено

БЕОГРАД, 10. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Поглавар Римокатоличке цркве папа Фрањо дозволио је отварање архива ватиканске Апостолске библиотеке за период од 1938. до 1958. године за који су заинтересоване Српска православна црква и држава Србија, рекао је главни архивар Жан Луј Бругес. Надбискуп Бругес је потврдио да је о овој теми разговарао током сусрета са Његовом светости патријархом српским Иринејом и процјењује да ће припрема за отварање архива за тај период трајати око годину и по дана. „Говорили смо о могућности да су примјерци појединих докумената, који су уништени током бомбардовања Народне библиотеке Србија на почетку Другог свјетског рата, можда сачувани у ватиканској колекцији. Не знам да ли има такве грађе,

Постоје докази да су власти усташке НДХ, на чијем челу се налазио фашиста и саучесник Хитлера Анте Павелић, предали на чување Ватикану 350 милиона швајцарских франака у злату- наводи Глас Русије. Ова „трансакција“ усташког главешине и Ватикана документована је у спису од 21. октобра 1946. године, који је потписао Американац Емерсон Биглоу. ЦИА постепено скида печате са тајних докумената. Чињеница да су Американци одмах послије Другог светског рата постали заштитници бивших нацистичких злочинаца – престаје да буде тајна. У медијима се понекад појављују документа која многе изненађују. На примјер, утврђено је да је лидер хрватских фашиста Анте Павелић у току рата успио да преко Ватикана прокријумчари на Запад неколико тона

БЕРЛИН, 4. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Фонд за jевреjске жртве нацистичких злочина саопштио jе да jе постигао договор са њемачком владом о исплати додатне финансиjске помоћи дjеци коjа су преживjела холокауст. У саопштењу се наводи да jе Министарство финансиjа пристало касно синоћ на jеднократне исплате од по 2.500 евра jевреjскоj дjеци коjа су била у концентрационим логорима, гетоима или се скривала наjмање шест мjесеци. Данас су то све стариjе особе, али и даље трпе посљедице психолошких траума и неухрањености у дjетињству, пренио jе АП. У овом тренутку ниjе познато колико jе жртава квалификовано да добиjе ову помоћ, а њемачко Министарство финансиjа ниjе имало коментар. Споразум jе постигнут у оквиру редовних годишњих

САРАЈЕВО, 2. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Атанасиjе освештао jе новоподигнути спомен-храм Васкрсења Христовог на Кичеловом брду, зесеоку jањског села Бабићи, општина Шипово, коjи jе саграђен на мjесту гдjе су усташки злочинци 1941. године побили невине српске цивиле. На саjту Епархиjе бихаћко-петровачке наводи се да jе владика Атанасиjе, коjи jе служио и Свету архиjереjску литургиjу, током бесjеде захвалио Јањанима за исказани труд приликом изградње храма, чиме jе исправљена историjска неправда учињена према њиховим прецима. Епископ Атанасиjе истакао jе да jе поносан што и његовим венама тече крв Светих новомученика кичеловобрдских, коjи су своjим мученичким страдањем запечатили оданост Христу, Цркви његовоj и народу српском, истичући да жртве живе кроз