БИЈЕЉИНА, 1. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Данас се навршава 75 година од почетка Другог свjетског рата, наjкрвавиjег и наjвећег ратног сукоба у историjи човjечанства у коме jе страдало око 55 милиона људи.  Воjне снаге фашистичке Њемачке напале су 1. септембра 1939. године Пољску. Копнену границу прешле су 44 пjешадиjске дивизиjе, седам тенковских и четири моторизоване. У року од 18 дана Пољска воjска jе поражена, а влада и воjна команда су побjегли из земе. Француска и Енгелска су на основу споразима о узаjамноj помоћи обjавиле рат Њемачкоj. Касниjим нападом Хитлера на Совjетски савез, у рат улазе и трупе Црвене армиjе. По броjу држава, односно људи коjи су у рату судjеловали, те броjу

БАЊАЛУКА, 30. АВГУСТА /СРНА/ – На данашњи дан 1941. године костаjничке усташе су починиле страшне злочине у селима у општини Козарска Дубица, а наjвише jе страдала породица Јандрић.  Мушкарци су већином били у устаницима, те нису страдали, али су усташе зато своj биjес искалиле над женама и малољетном дjецом, подсjећаjу из Удружења „Јадовно 1941“. „У селу Читлук живjела jе велика породица Јандрића. Тог jутра када су усташе упале у кућу Микана Јандрића, jедан зликовац jе сjекиром одсjекао његовом синчићу обjе руке. Тада су усташе убиле дjецу Љубу, Вукашина и Ружу Јандрић“, наводи се у књизи Драгоjа Лукића „Рат и дjеца Козаре“. Мика Јандрић ниjе била у кући кад се десио

ОЏАК, 28. АВГУСТА /СРНА/ – Непознато лице или више њих премазали су црном фарбом предњи дио спомен-костурнице саграђен 1950. године у Доњој Дубици код Оџака, на којој су уклесана имена 849 српских жртава из Трњака, Доње Дубице и Струка убијених у Другом свјетском рату. Међу страдалим је 332 дјеце млађе од 15 година које су убиле усташе. Споменик је временом страдао и обновљен је прошле године. Инцидент се догодио јуче, уочи Велике Госпојине, када Срби повратници у Доњу Дубицу обиљежавају свој празник и присуствују литургији у обновљеној цркви Успења Пресвете Богородице. Повратник у Доњу Дубицу Вујадин Милојевић рекао је да је, пролазећи поред спомен-костурнице, примијетио да је на предњој страни

Шума Растовача, Двор на Уни. 27. августа 1942. године усташе убиле 25 Срба из села Остоjића и Жировца.       Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.  

Бегово брдо, 19. августа 1941. Убиjено 28 Срба.   Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.

ФОЧА, /СРНА/ – У Буновима код Фоче jуче jе освештана спомен-капиjа на улазу у мjесно гробљу у засеоку Осиjек и служен jе парастос жртвама овог краjа коjе су страдале у Другом свjетском рату. На капиjи са три бетонска лука, коjи симболизуjу Свето троjство, уграђене су двиjе мермерне плоче са именима 56 мjештана страдалих у рату од 1941. до 1945. године. На jедноj плочи су имена 29 српских младића, коjе су усташе у маjу 1942. године одвеле у логор „Старо саjмиште“ у Земуну, одакле се никада нису вратили. На другоj плочи су имена погинулих припадника четничког и партизанског покрета, као и цивилних жртава Другог свjетског рата. У злогласном логору у Земуну

ФОЧА, 14. АВГУСТА /СРНА/ – У Буновима код Фоче, у засеоку Осиjек, у недjељу, 17. августа, биће освештана спомен-капиjа на улазу у мjесно гробље, те служено опиjело жртвама Другог свjетског рата са овог подручjа. На спомен-капиjи исписана су имена 29 српских младића коjе су усташе одвеле у логор, одакле се никада нису вратили, те имена четника и партизана из тог села коjи су погинули у Другом свjетском рату. Аутор идеjног рjешења jе академски сликар Данило Ивановић, коjи од 1991. године живи у Норвешкоj, а коjи jе изградњу спомен-капиjе финансирао заjедно са рођацима Радмилом и Драганом Ивановићем. Освештање капиjе и опиjело жртвама на осиjечком гробљу у Буновима биће одржано у недjељу,

БАЊАЛУКА, 13. АВГУСТА /СРНА/ – На данашњи дан 1942. године усташе су у селу Кусоње, у близини Пакраца, убиле 473 Срба, подсjећаjу из Удружења „Јадовно 1941“. Били су то углавном становници села Кусоња, те околних села Драговић и Чакловац, те дио српских избjеглица испод Козаре коjе су тражиле спас бjежећи од усташа. Наjвећи дио Срба убиjен jе тако што су натjерани у православну цркву Светог Георгиjа, коjа jе потом затворена, поливена бензином, затрпана сламом и спаљена. Они коjи нису стали у цркву, поклани су и побацани у оближње бунаре. Игром случаjа, jедна жена успjела jе да се извуче испод гомиле лешева и да се спаси. Међу страдалима било jе много

На данашњи дан приjе 73 године, страдали су Срби из Бегова Брда, Слуња, Вељуна, Смиљана, Личког Осика, Љубова и Швице. Покољ сељака из Бегова Брда Луке код Калића Врела, близу села Батнога, Цетинград, шумица Латићки усташе поклале 3. августа 1942. Србе мушкарце, жене и дjецу из села Бегова Брда Доњи Кремен, Слуњ Доњи Кремен, Слуњ, 3. августа 1941. усташе заклале 29 Срба. Српска православна црква, Вељун Вељун, Српска православна црква, стратиште српских сељака из Вељуна, Српског Благаjа и Љесковца. 3. августа 1941. године усташе мучиле и поклале 200 мушкараца, жена и дjеце. Смиљанско Поље 3. августа 1941. године Смиљанско Поље (Павлинов стан), Госпић. Усташе заклале и спалиле 70 српских сељака

НОВИ ГРАД, /СРНА/ – Служењем парастоса и полагањем виjенаца у Новом Граду jуче jе обиљежен Дан страдања цивилног становништва ове општине у Другом свjетском рату. Парастоси су служени у засеоку Вуруне у Доњем Водичеву, у Црноj Риjеци и Благаjу, док су виjенци положени код спомен-обиљежjа за 292 погинула борца Народно ослободилачког рата и 489 жртава фашистичког терора у Брезицима. Замjеник начелника општине Нови Град Зоран Старчевић рекао jе да jе у Другом свjетском рату на подручjу ове општине страдало више од 6.000 цивила. „Краjем jула и почетком августа 1941. године jедна бригада тек формиране Павелићеве `легиjе` задржала се на овим просторима око 20 дана и за то вриjеме на наjсвирепиjи

БАЊАЛУКА, 25. ЈУЛА /СРНА/ – Поводом обиљежавања 27. jула – Дана устанка против фашизма у БиХ у Другом свjетском рату, град Бањалука организуjе бесплатан превоз до Милића Гаjа у Козарскоj Дубици, гдjе ће бити одржана централна свечаност поводом овог историjског датума. Аутобуси ће из Бањалуке кренути у недjељу, 27. jула, у 15.00 часова из Видовданске улице са старе аутобуске станице, речено jе Срни у Градскоj управи. Повратак jе планиран истом трасом, по завршетку манифестациjе. У Милића Гаjу у Козарскоj Дубици у недjељу ће бити обиљежене 73 године од подизања устанка народа БиХ против фашизма. Обиљежавање ће почети у 16.30 часова полагањем виjенаца на воjничком гробљу у Кнежици, а потом ће

БЕОГРАД, 22. ЈУЛА /СРНА/ – Скупштина града Београд данас jе одлучила да се 10. маj убудуће обиљежава као дан сjећања на жртве холокауста у српскоj приjестоници. Градски менаџер Горан Весић подсjетио jе да jе Београд jедан од риjетких европских градова коjи има развиjену jевреjску заjедницу, а у свом календару нема дан посвећен страдању тог народа. „За нас, као Скупштину града, веома jе важно да се оваj дан обележава и да се подсећа на безумље коjе jе почињено, како би се дао налог будућим генерациjама да у овом граду више нико не сме да страда, jер jе друге вере и нациjе“, рекао jе Весић, преносе београдски медиjи. Бранко Шнап из Јевреjске заjеднице рекао jе да

БЕОГРАД, 16. ЈУЛА /СРНА/ – Сутра се навршава 68 година од смрти команданта Југословенске воjске у отаџбини Драгољуба Драже Михаиловића, кога су нове jугословенске власти осудиле на смрт и стриjељале у ноћи између 16. и 17. jула 1946. године. Генерал Михаиловић био jе jединствена личност у историjи бивше Југославиjа и први вођа покрета отпора у Европи, чиjу су главу њемачки нацисти уциjенили већ 1941. године, али и jедини антифашиста коjи jе осуђен за колаборациjу са фашистима. Рођен jе 1893. године у Ивањици. Рано jе остао без родитеља, па jе Михаиловића и његове двиjе сестре одгаjио очев брат, ветеринарски маjор Краљеве гарде у Београду. Студирао jе на Воjноj академиjи у Београду,

Први транспорт српске дjеце са Козаре стигао je  у Загреб 11. jула 1942. године. Страдање и наjстрашниjе смрти нису биле заустављене …       Везане вијести: КЊИГА: „ПУТЕВИМА СМРТИ КОЗАРСКЕ ДЈЕЦЕ“ – ТАЈНА ПАРЦЕЛЕ 142 НА ЗАГРЕБАЧКОМ ГРОБЉУ МИРОГОЈ Видео Култура сjећања и памћења – Јасмина Тутуновић Трифунов Диана Будисављевић – Отргнута од заборава ISTINA I POMIRENJE Нити jе Диjана Шиндлер, нити jе Станић Лустиг – Jadovno 1941.

ПРЊАВОР, 10. ЈУЛА /СРНА/ – Полагањем виjенаца на спомен-обиљежjа народних хероjа општине Прњавора, чланови СУБНОР-а обиљежили су 10. jул – Дан ослобођења Прњавора у Другом свjетском рату. Предсjедник прњаворског СУБНОР-а Новак Богићевић подсjетио jе да су Пета козарачка бригада и Прњаворски партизански одред на данашњи дан 1943. године ослободили Прњавор. Он jе рекао да jе од тог датума, па наредних 696 дана, ово био слободан град, што jе била риjеткост на простору некадашње Југославиjе. Виjенци су положени код спомен-обиљежjа борцима НОР-а у градском парку и код споменика за 71 борца посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата у Мjесноj заjедници Прњавор. Са подручjа општине Прњавор у Другом свjетском рату учествовало jе 4.500 бораца, од