Грађани Загреба су 10. априла 1941. године са нескривеним одушевљењем поздравили  војнике 10. њемачке оклопне дивизије, која је тријумфално ушла у Загреб. Док је еуфорија на улицама Загреба трајала са таласа радија чуле су се речи пензионисаног пуковника војске краљевине Југославије Славка Кватерника, који се као заменик  одсутног поглавника Анте Павелића и заповедник целокупне оружане снаге «слободне хрватске државе» обратио хрватском народу: «Хрватски народе! Божија провидност и воља наших савезника, те мукотрпна вишестољетна борба хрватског народа и велика пожртвовност нашег поглавника др Анте Павелића, те усташког покрета у земљи и иноземству одредили су: Да данас пред дан ускрснућа Божијег сина ускрсне и наша Независна хрватска држава. Позивам све Хрвате, на

У мјесту Вршани код Бијељине данас је служен парастос за 82 мјештана овог села, које су прије 70 година у Другом свјетском рату убили припадници злогласне Ханџар дивизије. Петар Ђокић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, изјавио је након парастоса да су припадници 13. Ханџар дивизије на данашњи дан прије 70 година на звјерски начин побили 82 мјештана Вршана, међу којима је био велики број дјеце. „Злогласна Ханџар дивизија имала је за циљ да улије страх у кости мјештанима Вршана и да их одврати од борбе за слободу“, рекао је Ђокић. Он је подсјетио да је ова дивизија била продужена рука хитлеровске солдатеске, која је починила страшне злочине не

Концентрациони логор на Старом саjму био jе jедан од ретких коjе су нацисти сместили у срце jедног града. На овом месту усмрћено 6.320 Јевреjа, а затим и више од 10.000 жртава других нациjа међу коjима су наjброjниjи били Срби АУТОРИ Београдског саjма отвореног 1937. године нису ни слутили да ће оваj симбол градског и државног просперитета само четири године по отварању бити jезив логор смрти. Долазак нациста донео jе и неколико мучних година чиjе последице су остале до данас тешки ожиљци на лицу града. О безобзирности окупатора довољно говори податак да су концентрационе логоре у Европи правили далеко од очиjу jавности, док су у Београду то урадили у срцу града.

У Великом Паланчишту код Приjедора у недjељу, 20. октобра, биће обиљежена 71 година од усташког покоља Срба у овом мjесту, наjављено jе из Удружења потомака и поштовалаца цивилних жртава рата 1941-1945. Велико Паланчиште.  У Другом свjетском рату у овом селу страдало jе 536 становника српске националности од укупно 1.080 становника, колико jе село броjало према попису из 1941. године.  „Дакле, 50 одсто становника овог села jе било жртва планиране промjене демографске структуре у такозваноj Независноj Држави Хрватскоj /НДХ/. Према званичним подацима из Историjског архива у Београду, укупан броj страдалих становника Великог Паланчишта сачињаваjу 464 цивилне жртве усташког терора и 72 лица страдала у НОБ-у“, саопштено jе из Удружења. У ноћи између 22. и 23. октобра 1942.

Усташе су 02. августа 1941, побиле 36 мjештана само зато што су били православни Срби. У Цркви вазнесења Господњег у селу Приjаковци код Бањалуке, 28. jула 2013 године са почетком у 9 часова, биће служен помен жртвама усташког злочина.  Након молитвеног диjела, обавиће се парастос у 11 часова у мjесту Дурале, недалеко од цркве, за 36 српских жртава коjе су усташе свирепо убиле 2. августа 1941. Био jе то jедан од првих већих злочина на подручjу Бањалуке у Другом свjетском рату, о коjем се, све до недавно ћутало. Велики броj потомака жртава и мjештана три бањалучка села – Приjаковаца, Драгочаjа и Рамићи, прошле године су се први пут организовано присjетили жртава, на мjесту њиховог страдања. Жртве су

СРЕБРЕНИЦА, 24. ЈУНА /СРНА/ – У Сребреници jе данас служен парастос за више од 250 српских цивила коjе су усташе убиле на православни празник Троjице 1943. године у овоj општини и селу Залазjе. Парастосом, коjи jе служен код спомен – костурнице жртвама усташког злочина у Сребреници, паљењем свиjеће и полагањем цвиjећа обиљежено jе 70 година од њиховог страдања. Парастос jе служио сребренички свештеник Александар Млађеновић, а делегациjе Борачке организациjе и Срба у општинскоj власти Сребренице положиле су цвиjеће код споменика. Тачан броj настарадалих и сахрањених у овоj костурници ниjе никада утврђен. „У Сребреници су усташе, према њиховим писаним документима, 14. jуна 1943. године убиле више од 150 – до 200 српских цивила, те jедну jевреjску породицу и

Игњат Павлас, Србин католик, рођен jе у Јамени 1886. Гимназиjу jе завршио у Новом Саду 1904. а Правни факултет у Будимпешти 1910.(1) Др. Игњат Павлас изабран jе 1910. на скупштини Соколског друштва Нови Сад за секретара друштва. На краjу Првог светског рата Српски народни одбор у Новом Саду  своjу прву jавну седницу одржао jе 3. новембра 1918. у свечаноj сали Матице српске. Делегациjа Српског народног одбора у Новом Саду пробила се до Београда. Члан српске владе Љуба Јовановић примио jе у свом стану у Београду 1918.  делегациjу Главног Одбора у Новом Саду (Јаша Томић, Васа Стаjић и др Павлас). Истакао jе делегациjи да jе жеља владе Србиjе да се Воjводина

У oргaнизaциjи Жупaниjскoг виjeћa српскe нaциoнaлнe мaњинe Kaрлoвaчкe жупaниje и удружeњa aнтифaшистa грaдa Kaрлoвцa и Kaрлoвaчкe жупaниje, у Гoрњoj Tрeбињи пoрeд Kaрлoвцa oбиљeжeнa je 71. гoдишњицa стрaдaњa 220 цивилa с пoдручja нeкaдaшњe oпћинe Скaкaвaц. Њих су убили устaшe нa прaвoслaвни Бaдњaк и Бoжић 1942. гoдинe. Oвaj злoчин дoгoдиo сe сaмo двa тjeднa нaкoн мaсoвнoг пoгрoмa вишe oд 1500 људи из Пркoсa Лaсињскoг и oкoлних српских сeлa. Tим oкрутним злoчинимa хтиo сe сприjeчити устaнaк српскoг нaрoдa oвoг диjeлa Koрдунa, нo пoстигнут je упрaвo супрoтни eфeкт. – Умjeстo дa сe вeсeлe Бoжићу, oни су oдвeдeни вeзaних руку у шуму Дoмaћaj луг и Липљaнскo млaђe и у њимa су пoклaни и зaкoпaни у

У организациjи Виjећа српске националне мањине општине Воћин у Хрватскоj, сутра ће бити обиљежена 71. годишњица страдања 350 српских цивила из села Јоргићи, Зубићи, Добрићи, Кометник и Секулинци, коjе су усташе убиле 14. jануара 1942. године. Риjеч jе о покољу недужних цивила српске националности почињеном као одмазда за партизанске акциjе на Папуку. Два дана раниjе у борби између партизанске чете и усташке jединице погинула су петорица усташа, а двоjица су рањена, од коjих jе jедан касниjе умро. Партизани су се повукли према Папуку, а усташе су се вратиле у Воћин и сачекале поjачање из Осиjека, Белишћа и Вировитице. Око 300 усташа и домобрана 13. jануара почело jе пљачкати и палити куће.

Дана 21. децембра 2012. године, поводом 71-годишњице од мученичког страдања православних Срба из Пркоса Ласињског и околних села, одржан jе годишњи молитвени помен за све невино пострадале у току крваве усташке акциjе спроведене на овим просторима. У току злочиначког чина одиграног 21. децембра 1941. године, када jе страдало 1087-оро невиних стараца и жена, на наjмонструозниjи начин беше убиjено и 359-оро деце коjа своjе страдање и своjу кончину нађоше у овом крвавом пиру. Учинивши злочин ни по чему мањи од оних коjе учинише њихови истомишљеници у коларићкоj и глинскоj цркви, Јадовну и Јасеновцу, показаше мучитељи овим чином своjе обезбожено лице и своj наjдубљи духовни и морални пад. У току обраћања окупљеном верном

У селу Кукуњевац, код Липика, у Хрватскоj сутра ће бити одржан комеморативни скуп и служен парастос за жртве усташког терора коjе су страдале у самом Кукуњевцу и онима коjи су неповратно одведени у Јасеновац у октобру 1942. године, гдjе им се губи сваки траг. Замjеник предсjедника Српског народног виjећа /СНВ/ Саша Милошевић ће том приликом открити шест обновљених плоча са 800 уклесаних имена жртава, саопштено jе Срни из СНВ-а. Спомен-плоче су уништене у посљедњем рату, а обновљене су без подршке Владе Републике Хрватске. Парастос и комеморативни скуп, коjи почиње у 11.00 часова, организуjу Виjеће српске националне мањине града Липика и Мjесни одбор Кукуњевац. На дан формирања 12. славонске пролетерске бригаде,

Предсjедник Србиjе Томислав Николић положио jе данас виjенац у Спомен-парку Шумарице у Крагуjевцу, поводом обиљежавања Дана сjећања на српске жртве у Другом свjетском рату. Молебан jе служио Његово преосвештенство владика шумадиjски Јован са свештенством. Виjенце испред споменика „Пет до три“ у Шумарицама, гдjе су њемачки нацисти приjе 71 годину стриjељали 2.792 цивила, положили су представници Владе и Скупштине Србиjе, дипломатског кора, међу коjима су били амбасадори Њемачке, Палестине, Словачке и Бjелорусиjе, као и представници градова-побратима Крагуjевца и локалне самоуправе. Предсjедник Томислав Николић jе поручио да су овакви датуми опомена за све. „Мислим да jе ово добра опомена за све и мислим да jе добро што jе овде био и његова екселенциjа