У Сребреници се данас обиљежава 75 година од покоља који су починиле усташе, другог и трећег дана Тројчиндана 1943. године када су убили више од 250 Срба у Сребреници и обљижњем селу Залазје. Предсједника Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила у овој општини Бранислав Васиљевић рекао је да ће код спомен-костурнице у Сребреници бити служен парастос и прислужене свијеће за покој душа, те одата почаст настрадалима. Сребренички свештеник Александар Млађеновић рекао је Срни да су у овој костурници дијелови скелета спских цивилних жртава-дјеце, жена и стараца, које су усташе побиле и да то није никаква партизанска спомен-костурница, како је социјалистички режим деценијама лажно представљао. „Ту су дијелови

Милош Николић, чијег су дједа Јову убиле усташе другог дана православног празника Тројице 1943. године у Сребреници заједно са још 250 српских цивила, рекао је Срни да су комунистичке власти прикривале истину и прецизно дефинисање жртава овог злочина, иако је свима било познато да су јединице НДХ-а монструозно побиле српске цивиле на њиховим огњиштима. Николић каже да се усташки злочин у Сребреници догодио 14. јуна 1943. године, односно други дан Тројчиндана, а у оближњем селу Залазје злочин је почињен дан касније, 15. јуна или трећи дан Тројица. Он истиче да је познато да Тројчиндан није увијек истог датума, али да се у Сребреници „уобичајило“ да се помен жртвама усташког злочина

На спомен-костурницу, у којој су, како је написано, земни остаци неких жртава, умјесто комунистичких обиљежја тек прије три године постављена је надгробна плоча на којој је наведено да је 29. бојна натпоручника НДХ Јосипа Курелца у свом надирању ка Дрини починила геноцид над српским народом Сребренице убивши 2.262 српска цивила међу којима 430 дјеце. Приредио: Миро ПЕЈИЋ – У понедјељак, 28. маја биће обиљежено 75 година од покоља који су починиле усташе, другог и трећег дана Тројчиндана 1943. године када су убили више од 250 Срба у Сребреници и обљижњем селу Залазје, изјавио је Срни предсједник Одбора за обиљежавање годишњица српског страдања у овој општини Младен Грујичић. Предсједника Организације породица

На Партизанском гробљу на Уријама у Приједору данас су положени вијенци и одржан историјски час поводом 9. маја – Дана побједе над фашизмом. Преживјелим ветеранима Народноослободилачке борбе /НОБ/ и поштоваоцима антифашизма, обратио се градоначелник Приједора Миленко Ђаковић испред споменика гдје су сахрањени посмртни остаци првог команданта козарских партизана, народног хероја Младена Стојановића. Градоначелних је подсјетио на је данашњи дан прије 73 године добро побиједило зло и данашње генерације уживају плодове те побједе, захваљујући онима који су се за њу борили. „У реду смо земаља које су се међу првима сврстале у борбу против фашизма. Ми, Приједорчани и Козарчани посебно можемо бити поносни на херојску борбу против фашизма, иако тај понос

Директор Музеја жртава геноцида из Београда Вељко Ђурић Мишина тврди да се историјска наука у вријеме бивше Југославије није много бавила страдањима српског народа у НДХ јер би тако било утврђено ко су злочинци и ком народу припадају, а ко су жртве. Разговарао: Борис НОГО Директор Музеја жртава геноцида из Београда Вељко Ђурић Мишина истиче да постоје сазнања да је на подручју Независне Државе Хрватске /НДХ/ било више од 1.000 стратишта српског народа, од којих многа, након рата, нису обиљежена и меморијализована. „У борби за истину и правду морамо институционално и појединачно да се бавимо прикупљањем архивске грађе, организовањем научних скупова и конференција, снимањима документарних филмова и телевизијских емисија. Српске

Предсједник Општинског одбора СУБНОР-а Драго Тодић рекао је да је у Другом свјетском рату страдало 7.000 становника ове општине – 5.000 цивила и 2.000 партизана. „То су огромне жртве чији су животи уграђени у слободу и данас им одајемо почаст“, истакао је Тодић. Професор историје Слободан Бјелајац подсјетио је да је ова општина ослобођена 1. маја 1945. године. „То је било након уласка совјетских јединица у Берлин. Ова општина је и након тога била под окупацијом јер је њемачкој и војсци Независне Државе Хрватске био циљ да што дуже држе одступницу за повлачење њихових снага из Загреба“, рекао је Бјелајац. Он је навео да покушај ослобађања, који је извела 39.

У Меморијалном комплексу градског парка у Добоју данас су положени вијенци и одата почаст погинулим борцима и цивилима поводом 73 године од ослобођења града од фашистичке окупације у Другом свјетском рату. Вијенце погинулим борцима положила је делегација Удружења антифашиста и бораца Народноослободилачког рата /НОР/ Добој, као и други поштоваоци антифашистичке борбе, организације и удружења код Спомен-костурнице. У НОР-у је током Другог свјетског рата погинуло 650 бораца са добојског подручја. У крипти Спомен-костурнице налазе се посмртни остаци и 111 устаника, од којих је 110 Срба, које је усташки суд у Добоју 1941. године осудио на смрт и стријељао. Извор: СРНА Везане вијести: Основано Удружење антифашиста и бораца НОР-а

Наjвећа српска асоциjациjа у диjаспори, Конгрес српског уjедињења, позвала jе пролетос све српске организациjе у диjаспори да преко суда траже од усташа и Ватикана повраћаj имовине отете од побиjених Срба у усташким логорима и затворима. За таj процес ангазовани су амерички адвокати Џонатан Ливи и Том Истон, коjи су пред Федералним судом у Сан Франциску покренули парницу против Хрватског ослободилачког покрета, Ватиканске банке и реда Фрањеваца. У тужби коjа jе поднета адвокат Леви, заступник Срба широм света, тражи од Ватикана и хрватских католика надокнаду за све што су усташе украле српском народу. У оваj процес, у међувремену, укључили су се и Јевреjи и Украjинци. ЦИА нам jе дала врло вазна

Наше удружење Ћирилица из Требиња, заједно са Просвјетом из Фоче и уз увијек свесрдну помоћ Културног центра Требиње организовало је представљање књиге Пред сјенима српских мученика приређивача Рада Лаловића. Ријеч је о другом издању књиге, с обзиром на то да је након објављивања првог издања приређивач утврдио да поетски збир овакве тематике није раније постојао, стога је књига у другом издању допуњена значајним бројем пјесама. Вече је одржано 15. марта у Галерији Културног  центра у Требињу. Поред Весне Андрић, предсједнице Ћирилице, која је водила програм, учесници су били Раде Лаловић, приређивач, Дарка Деретић, проф. српског језика и књижевности, Душко Крсмановић, такође проф. српског језика и књижевности и Владимир Пантовић, директор Центра за културу и информисање Фоча. Емотивној атмосфери

Велика Кладуша – Настављена је традиционална сарадња антифашиста Карловачке жупаније и оних с подручја Велике Кладуше у сусједној БиХ. Како је рекао Мирослав Делић, новоизабрани предсједник Удружења антифашиста града Карловца, представници антифашиста Карловачке жупаније су 23. фебруара присуствовали обиљежавању Дана ослобођења Велике Кладуше. Хрватске антифашисте примио је градоначелник Фикрет Абдић.  У карловачкој делегацији били су предсједник жупанијских антифашиста Ратомир Бошњак, Мирослав Делић, бивши предсједник Мирко Миладиновић, Јосиф Мандић и Владо Павлић. На састанку је био и Сулејман Мухамедагић (93) водећи антифашист у Великој Кладуши. Откад је Абдић градоначелник, уређена су три од четири стратишта 4.200 Срба које су усташе убили на такозваном Мехином стању. Четврти и највећи споменик бит ће,

У Завичајном музеју у Градишци вечерас је отворена историјска изложба под називом „Епархија бањалучка у Другом свјетском рату 1941–1945 – мучеништво Српске православне цркве у Босанској крајини“. Изложба, чији су аутори Вељко Ђурић Мишина из Музеја жртава геноцида из Београда, Радован Пилиповић из Архива Српске православне цркве из Београда и Бојан Стојнић из Архива Републике Српске, говори о страдалим православним свештеницим и вјероучитељима, те уништеним православним црквама и манастирима на подручју Епархије бањалучке у Другом свјетском рату. Директор Завичајног музеја Градишка Бојан Вујиновић навео је да је за вријеме Независне Државе Хрватске /НДХ/ на подручју Епархије порушено више од 110 цркава, четири манастира и уништено 90 православних архива и 50