arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Фото: FreeImages / Cierpki

Филм без улоге Недића

У четвртак, 8. фебруара, у Дому омладине приказан је 90-минутни дугометражни документарни филм Концентрациони логор Земун аутора др Вељка Ђурића Мишине. Као основа послужила му је књига историчара др Милана Кољанина Немачки логор на Старом сајмишту из 1992. Ђурићев филм, нажалост, умногоме је заобишао кључне историјске чињенице садржане у Кољаниновој књизи која је као једна од ретких у нашој новијој историографији пружила читаоцу реалне процене броја жртава у овом логору и у одређеној мери се осврнула на улогу колаборационистичког апарата у помагању немачким нацистима за уништење Јевреја у Србији. У филму, међутим, његов аутор свесно избегава да помене управо ту срамну улогу квислиншке владе Милана Недића у хапшењу и испоручивању

Спасићев павиљон на Старом сајмишту,фото Н.Ффифић

Један меморијал, под капом владе

Нацрт Закона о Старом сајмишту стигао је у Министарство рада. Музеји Холокауста и Порајмоса имаће аутономију и своје управнике Предлог нацрта Закона о установи спомен-жртве, популарно названог Закон о Старом сајмишту, епископ славонски Јован Ћулибрк, председник Комисије за Старо сајмиште, и градски менаџер Горан Весић предали су пре четири дана министру за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Зорану Ђорђевићу. Сада се чека да га министар рада, као веза између Комисије и Владе, проследи даље у процедуру, кабинету премијерке Ане Брнабић. Епископ Јован верује да ће закон у процедури бити дорађиван, а једна од главних дилема је под ким ће бити Меморијални центар. – Предлог Комисије и Председништва јесте да

Срби у глинскоj цркви

Г. Иво Јосиповић о Хрватској и Србији – један критички одговор

Г. Иво Јосиповић, некадашњи председник Хрватске, објавио је 1. фебруара 2018. ауторски чланак написан за Глас Америке „Хрватска и Србија – бесмислени рат другим средствима“. Нећу се освртати на све наводе аутора, који се углавном обраћа г. Ивици Дачићу, ни  на тврдњу да је говор г. Дачића био „хушкачки“; истина не може да буде хушкачка али она може некога да боли. Покушаћу да одговорим само на неке историјске тврдње који се тичу целине српско-хрватских односа у задњих 77 година. Пише: Никола Милованчев Г. Јосиповић замера г. Дачићу да заборавља „да је од око 17.500 Жидова у Србији под марионетском влашћу Недићева Србија побила њих око 15.000“. Oво је потпуна неистина.

Са обраћања пред пројекцију филма о Сајмишту. С лева на десно: Драгомир Ацковић, Бранка Џиџић, Вељко Ђурић Мишина и Ласло Пушкаш (Фото: Стање ствари)

Милош Милојевић: Филм о Сајмишту – међаш на путу ка одговорној јавној свести

„Ово је филмска прича о великој трагедији која је задесила припаднике јеврејске и ромске заједнице и припаднике српског народа на овим просторима“, навео је пред пројекцију филма његов аутор Вељко Ђурић Мишина У четвртак, 8. фебруара, у Сали Американа београдског Дома омладине одржана је премијерна пројекција дугометражног документарног филма посвећеног логору који се током Другог светског рата налазио на простору данашњег Старог сајмишта. Први део овог филма претпремијерно је приказан 21. октобра 2017. године у Дому војске. Аутор филма је директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина, а као темељна фактографска база послужила је монографска студија о Старом сајмишту историчара Милана Кољанина. Пред филмску пројекцију гледаоцима су се обратили аутор филма и његови

Никола Н. Живковић: Сајмиште је било претворено у немачки логор

Рецензија књиге „Историја Немачког министарства иностраних дела – немачке дипломате у време Хитлера и Западне Немачке“ (Eckart Conze, Norbert Frei, Peter Hayes und Moshe Zimmermann: „Das Amt und die Vergangenheit: Deutsche Diplomaten im Dritten Reich und in der Bundesrepublik“; Verlag: Karl Blessing Verlag; 2010 München, S. 879)  Савезна Република Немачка, као што се види, превео сам као „Западна Немачка” да не дође до забуне. Јер и данашња уједињена Немачка има исто име. А књига се бави историјом немачке дипломатије између 1933. и 1970, а она се не односи на Демократску Републику Немачку, дакле Источну, већ на Западну, са главним градом Боном. Чим се књига појавила, изазвала је велико интересовање јавности.

Вељко Ђурић Мишина, Ана Томашевић и Горан Бабић

Вељко Ђурић Мишина: Отварањем проблема Старог сајмишта отварате и Јасеновац, Јадовно и осталих хиљаду јама

Где је изгубљено сећање на злочин? У Седмици говоре епископ Јован Ћулибрк, аутор филма о Старом сајмишту и директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина и песник Горан Бабић После телефонског укључења епископа славонског Јована (Ћулибрка), у емисији су дебатовали Вељко Ђурић Мишина и Горан Бабић. Директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина говорио је о првом приказивању свог филма „Концентрациони логор Земун“, одговорио је на питање о забораву злочина: „Због унутрашње политике Јосипа Броза и целог система наметана прича о забораву, јер би свако дубинско истраживање злочина у Другом светском рату пореметило њихову револуцију и политику братства-јединства.“ Вељко Ђурић Мишина се осврнуо и на уплитање политике у стручне и научне ствари: “Очито да је

Старо сајмиште (Фото: Д. Јевремовић/Политика)

Веран Матић представник за регионалну сарадњу Комисије за Старо сајмиште

Закон о Старом сајмишту спреман, каже епископ славонски Јован и додаје да је регионална сарадња по питању холокауста и геноцида једини пут у будућност Лекс специјалис о Старом сајмишту је спреман и следеће недеље треба да уђе у процедуру, изјавио је за емисију „Седмица“ Радио Београда председник комисије за утврђивање Меморијала епископ пакрачко-славонски Јован Ћулибрк. Он очекује да ће се Нацрт закона наћи пред посланицима у наредних неколико месеци. Закон предвиђа да Старо сајмиште постане регионални центар за истраживање геноцида над жртвама свих националности у Другом светском рату, као и свим страдалима у антифашистичкој борби. Због тога је цео пројекат, каже епископ, са градског нивоа, где је иницирана идеја, прешао

Позив на прво приказивање дугометражно-документарног филма „Концентрациони логор Земун“

Прво приказивање новог дугометражно-документарног филма „Концентрациони логор Земун“ биће организовано 8. фебруара 2018. године у 19:00 у Дому омладине Београда. Добро дошли! Извор: Стање ствари

Фото: Twitter

Нећак: Напредњаци немају осећај шта значи жртва

У Србији не могу да се догоде крупне ствари без Вучићевог знања. Најбољи изговор за грешке му је да нешто није знао или да није упућен – каже за Данас члан УО Музеја геноцида Србије Александар Нећак, упитан да ли верује председнику Србије да није знао да је на Старом сајмишту, простору некадашњег нацистичког логора, Српска напредна странка отворила месну канцеларију и окачила страначка обележја. Александар Вучић је, док је био у Давосу, упитан за коментар о насловној страни листа Данаса на којој смо објавили фотографију и текст о страначким обележјима СНС у Старом сајмишту, рекао да не зна о чему се ради и да није видео. – Ако је

Фото: П. Митић

Весић: Старо сајмиште биће центар за проучавање Холокауста

Старо сајмиште постаће регионални центар за истраживање Холокауста, а на томе радимо заједно са Музејом „Јад Вашем” Старо сајмиште постаће регионални центар за истраживање Холокауста, а на томе радимо заједно са Музејом „Јад Вашем”, рекао је градски менаџер Горан Весић у интервјуу за Радио станицу „Словољубве”. Централна кула ће бити место едукације младих генерација, истакао је он. „Сада смо раселили кулу, пописали имовину, завршава се закон који ће омогућити даљи напредак пројекта, а паралелно радимо и пројекат меморијалног центра. Ту ће бити три музеја, један који се односи на страдање Јевреја, други на страдање Срба и трећи на страдање Рома.“ Весић је рекао да је представнике Музеја „Јад Вашем“ замолио

Горан Весић је са Јосијем Гевиром

Весић у Јерусалиму о пројекту Старо сајмиште

Градски менаџер Горан Весић посетио је меморијални комплекс „Јад Вашем“ у Јерусалиму и уписао се у Књигу сећања. Горан Весић је са Јосијем Гевиром (Yossi Gevir), директором за међународне односе, разговарао о сарадњи Београда са „Јад Вашемом“ у истраживању холокауста као и на пројекту Старо сајмиште. Весић је истакао да је Београд преко сарадње које имају градска институција Историјски архив Београда и Музеј холокауста у Вашингтону меморијалном центру „Јад Вашему“ уступио копије преко 31.000 докумената које су сведочанство о поступању нациста према Јеврејима у Србији и бившој Југославији, саопштио је градски секретаријат за информисање. „На овај начин Србија даје свој допринос истраживању холокауста и очувању сећања на овај страшни злочин

Биоскоп "Рекс" још није враћен

Нема надзора над парама жртава Холокауста

Досад враћена 53 објекта и 444 хектара ораница одузетих од жртава Холокауста у Србији. Јеврејска заједница годишње добија и 950.000 евра за научне пројекте и развијање културе сећања Агенција за реституцију је од почетка примене Закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника, примила 277 захтева. За 19 месеци Јеврејској општини Београд враћена су 53 објеката у главном граду, потврдио је, за „Новости“, Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију. Реч је о 43 пословнa простора, осам станова, једној гаражи и једној згради укупне површине 3.792 квадрата.Јеврејским општинама Кикинда и Суботица такође је враћен део имовине – нешто више од 444 хектарa пољопривредног земљишта. У Новом

Милош Милојевић: Филм о логору „Сајмиште“ – српски поглед на страдање Јевреја

У суботу, 21. октобра, у Дому војске у Београду одржана је претпремијерна пројекција документарног филма о логору Сајмиште „Judenlager Semlin“. Пројекција је одржана на Дан сећања на страдање у Крагујевцу 1941. године. Реч је о првом делу дводелног филма посвећеном логору који је постојао током Другог светског рата на простору предратног Сајмишта. Аутор филма је Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида а режирао га је Драган Ћирјанић. Пре пројекције филма присутнима се обратио директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина. Према његовим речима Музеј је после извесног периода повећао своје активности а међу њима је и презентација научно-истраживачких резултата широј публици. Указао је да Музеј због непостојања изложбеног простора где би

У Дому Војске Србије у Београду данас је приказан дводјелни дугометражни документарни филм о нацистичком логору "Сајмиште" у продукцији Музеја жртава геноцида из Београда, којим је обиљежено 75 година од затварања Јеврејског логора Сајмиште и почетка рада прихватног логора за Србе.

Приказан дугометражни документарни филм о логору Сајмиште

Директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина изјавио је приликом пројекције дугометражног документарног филма о нацистичком логору Старо сајмиште да је тешко утврдити тачан број људи који су прошли кроз овај логор, али да се поуздано зна да их није мање од 32.000. Мишина, који је и аутор филма, рекао је да је у Сајмиште доведено око 8.000 Срба са Козаре, који су ту или страдали или завршили у Јасеновцу или су одведени у Норвешку и Њемачку на присилни рад. Он је подсјетио на то да се често пренебјегава чињеница да се логор Сајмиште налазио на територији НДХ код Земуна, а не у Београду, те напоменуо да је била намјера

Фото: Старо сајмиште - Предратна зима 1940-41; Аутор; Wикипедиа Цреативе Цоммонс

Сутра пројекција филма о логору „Сајмиште“

У Дому Војске Србије у Београду сутра ће бити приказан дугометражни документарни филм о нацистичком логору „Сајмиште“ у продукцији Музеја жртава геноцида. Ријеч је о дводијелном филму, чији први дио носи назив „Јуденлагер Семлин“ /“Јеврејски логор Земун“, а други „Анхалтелагер Семлин“ /“Прихватни логор Земун“/, а дио је продукције у оквиру које је јавности већ приказан „Пакао Независне Државе“, који је емитован на Радио-телевизији Србије и Радио-телевизије Републике Српске. Из Музеја жртава геноцида наводе да овим филмом подсјећају и на страдање припадника јеврејског народа са територије Краљевине Југославије са посебним освртом на логор „Сајмиште“. Аутор филма је директор Музеја жртава геноцида Вељко Ђурић Мишина, а режију потписује Драган Ћирјанић. Почетак пројекције

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.