Na Jevrejskom groblju na Gardošu u Zemunu nalazi se zaboravljena masovna grobnica u kojoj počivanju posmrtni ostaci 6.500 Srba, mahom civila sa Kozare, ubijenih ili umrlih u nacističkom logoru Staro sajmište, pišu beogradske „Večernje novosti“. Pored grobnice nalazi se bijeli spomenik, koji je davnih dana podigao SUBNOR i na kojem piše samo „Žrtvama fašističkog terora 1941-1945“. Nigdje nema table da je pored masovna grobnica, da su u pitanju srpski civili, da ih je bilo 6.500 i da su stradali u monstruoznom logoru na Starom sajmištu, navodi list. Predsjednik Jevrejske opštine Zemun Nenad Fogel rekao je da se na Jevrejskom groblju nalaze tri masovne grobnice, od kojih je najveća ova sa

Frustriran sam, jer ne vidim napredak u osnivanju memorijalnog kompleksa na prostoru nekadašnjeg logora Staro sajmište, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Efraim Zurof, direktor centra „Simon Vizental“ iz Jerusalima i čelnik Međunarodnog savetodavnog odbora za Sajmište. „Ja nisam srpska Vlada i ne mogu biti odgovoran za probleme. Moram da kažem da sam vrlo frustriran. Imenovan sam za predsednika Međunarodnog savetodavnog odbora u leto 2015. godine. Prošle su više od tri godine, a ja ne vidim nikakav značajniji napredak. Pretpostavljao sam da će do sada ovaj projekat uveliko napredovati, ali to se, kao što znamo, nije desilo“, kaže Zurof, nakon što je do javnosti došla informacija da ni četvrta verzija

Nema saglasnosti o izradi spomen-kompleksa, Jevreji imaju najviše primedaba na predloženi propis. Traže da zakon bude specijalan, da se kompleks zove „Sajmište“ i da nad njim ingerencije ima Vlada. Ni četvrta verzija zakona o Starom sajmištu, za koju se još koliko prošle nedelje nagađalo da bi mogla biti konačna, nije naišla na saglasnost svih članova Komisije za Sajmište. Kako saznajemo, velike primedbe imaju predstavnici jevrejske zajednice, kao i članovi komisije prof. Milan Koljanin, istoričar i Veran Matić, predsednik Upravvnog odbora Fonda B 92. Jučerašnji sastanak Komisije je otkazan, jer je predsednik, vladika Jovan Ćulibrk, hitno otputovao u Izrael, a predstavnici jevrejske zajednice su proslavljali veliki praznik Sukot. -Naše sugestije, koje

Gost emisije „Kontrapunkt“ na Radio Beograd 2, bio je Nikola Živković, novinar, prevodilac i publicista koji je svoj radni vek proveo u Berlinu. Povod za razgovor je šesti tom Živkovećivih „Zapisa iz Berlina“, koji uskoro treba da se pojavi iz štampe. Nikola Živković je i autor knjige „Kosovo, dnevnik 1999/2000“, koju čine dokumentaristički zapisi o tragičnim dešavanjima na Kosovu i Metohiji u prvim mesecima po dolasku snaga Kfora, a između ostalog na srpski jezik je preveo knjigu „Specijalni zadatak Balkan“, glavnog Hitlerovog diplomate za Balkan Hermana Nojbahera. Živković je rođen je u žumberačkom selu Dragoševci, u današnjoj Hrvatskoj. Preko dve godine – od jeseni 1969. do leta 1972. godine –

Uveren sam da svako ima pravo da se opredeli i usvoji, u skladu sa svojim moralnim vrednostima i dostignutim stepenom društvene svesti, bilo koju ideološku i političku opciju. Takođe smatram da svako tu svoju opredeljenost mora da uskladi sa javnom funkcijom koju u ime društava obavlja, pa tako i direktor Muzeja žrtava genocida dr Veljko Đurić Mišina. Kao antifašista, kao građanin Srbije i kao član Upravnog odbora Muzeja žrtava genocida obavezan sam da se u skladu sa mojim mogućnostima i sposobnostima, svim legalnim i legitimnim sredstvima suprotstavim prekrajanju istorijskih činjenica. Negiranje učešća i bilo kakve odgovornosti Milana Nedića u stradanju Jevreja tokom Holokausta u okupiranoj Srbiji je neprihvatljivo iskrivljavanje istorijskih