Svaki memorijal u okviru kompleksa na beogradskom Starom sajmištu biće samostalan. Spomen jevrejskim žrtvama u Spasićevom, srpskim u nemačkom, romskim u Turskom paviljonu Muzej Holokausta biće smešten u Izložbenom paviljonu Nikole Spasića, na Starom sajmištu, i imaće autonomiju u okviru memorijalnog kompleksa, potvrđeno je, za „Novosti“, u Jevrejskoj opštini Beograd. To je rezultat dogovora jevrejske zajednice i Komisije za Sajmište. Autonomiju će imati i muzeji srpskih žrtava i porajmosa (genocida nad Romima). Srpski memorijal nalaziće se, sva je prilika, u Nemačkom paviljonu, a Romi su za svoj muzej izabrali zdanje nekadašnjeg Turskog paviljona. Svaki od ovih muzeja imaće svog upravnika i rukovodeća tela. Prema rečima episkopa Jovana Ćulibrka, predsednika Komisije

Objavljujemo u cijelosti odgovor na pismo koje je na adresu Ministra Aleksandra Vulina uputila 20. februara ove godine, gospođa Zorica Đoković iz Zemuna. Republika Srbija MINISTARSTVO ZA RAD, ZAPOŠLjAVANjE, BORAČKA I SOCIJALNA PITANjA Sektor za boračko-invalidsku zaštitu Broj: 117-00-00748/2017-11 Datum: 10.03.2017. godine B e o g r a d   Za: ĐOKOVIĆ ZORICA Povodom Vašeg dopisa koji ste dana 20.02.2017. godine uputili ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koji je dostavljen na odgovor Sektoru za boračko-invalidsku zaštitu ovog ministarstva, u vezi Memorijalnog kompleksa na „Starom beogradskom sajmištu“, kao i stava ovog ministarstva i Vlade Republike Srbije u vezi sa kulturom sećanja na srpske žrtve iz Drugog svetskog rata,

Svetska jevrejska organizacija za restituciju saopštila je da je u Srbiji pokrenut novi program koji će obezbediti direktna sredstva srpskim Jevrejima koji su preživeli Holokaust u Drugom svetskom ratu, a sada žive širom sveta Svetska jevrejska organizacija za restituciju saopštila je danas da je u Srbiji pokrenut novi program koji će obezbediti direktna sredstva srpskim Jevrejima koji su preživeli Holokaust u Drugom svetskom ratu, a sada žive širom sveta. Kako je navela ta organizacija, program je omogućen nakon donošenja zakona prošle godine koji u Srbiji omogućava restituciju „jevrejske imovine oduzete tokom Drugog svetskog rata za koju se nisu javili naslednici“, prenosi AP. U donošenju zakona ključnu ulogu su imale Svetska

Neumorni Jaša Almuli, s energijom i odgovornošću prema istini koji plene i na čemu bi trebalo da mu zavide ne samo oni koji tek kreću stazama novinarstva, nego i ambiciozni, pa i profesionalni istraživači složenih pitanja naše prošlosti, objavio je nedavno knjigu ,,Stradanje i spasavanje srpskih Jevreja“, u izdanju Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva Srbije. Ovom knjigom njen autor je uspostavio vremenski luk između tragičnih iskustava iz Drugog svetskog rata i perioda razaranja Jugoslavije u poslednjoj deceniji prošlog veka, uz snažno, izrazito polemičko protivljenje nastojanjima da se prekraja istorijska istina. Bili su to povodi da od Jaše Almulija zatražimo razgovor, u kome smo ga prvo upitali zašto je u

Navedene kritike Zakona o Starom sajmištu smatram neutemeljenim Nacrt zakona o Starom sajmištu predstavljen je krajem januara na sednici Komisije za Staro sajmište, a narednih mesec dana budući zakon bio je izložen salvama kritika dela domaće javnosti. Pod tim podrazumevam pre svega članke Jovana Bajforda i Srđana Miloševića, te izjave Sonje Biserko, Žarka Koraća, Čedomira Jovanovića, Olge Manojlović Pintar i Harisa Dajča. Kritika Nacrta bazirana je, uglavnom, na sledećim tvrdnjama: 1) Nacrt zakona je pokušaj rehabilitacije generala Milana Nedića; 2) ovaj tekst pokušaj je revizije istorije Drugog svetskog rata na prostoru Kraljevine Jugoslavije; 3) njime se teži apsolutizaciji srpskih žrtava logora na Starom sajmištu i marginalizaciji žrtava jevrejske i romske