Изложба „Писма Хилде Дајч“ чији је аутор Александар Зограф биће отворена у Вршцу 10. маја, са почетком од 12 часова у малој галерији Културног центра у Вршцу (Стеријина 62). Поставка изложбе „Писма Хилде Дајч“ посвећена је јеврејки Хилди, која јепоследње дане живота провела у логору Старо сајмиште, у који је отишла добровољно како би као медицинска сестра помагала својим сународницима. Писма која је Хилда писала својим пријатељицама, Нади Новак и Мирјани Петровић, сачувана су и сведоче о животу „међу жицама, животу у коме личност постаје број, животу којем је одузето достојанство, нада и вера“. Хилда Дајч је рођена 1922. у Бечу, у ашкенаској породици коју су сачињавали њени родитељи, Емил и

У Београду ће сутра бити обиљежен Дан сјећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом свјетском рату. Државну церемонију код Споменика жртвама геноцида у Другом свјетском рату, који се налази у оквиру комплекса некадашњег нацистичког логора смрти Старо сајмиште на Новом Београду, предводиће министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Зоран Ђорђевић. Церемонији ће присуствовати и преживјели заточеници логора смрти, чланови породица пострадалих, представници Савеза јеврејских општина Србије, представници Савјета ромске националне мањине, дипломатског кора, удружења и грађани, саопштено је из Владе Србије. Дан сјећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом свјетском рату у Србији, посвећен је сјећању на Србе, Јевреје

У процесу реституције у току је поступак враћања зграде у Милешевској улици 2 на Врачару у којој је смештен популарни ресторан „Каленић“, сазнаје „Блиц“. Ова зграда на Врачару и прича о њеној реституцији Јеврејској општини Београд, јер живих наследника нема, још један је пример тужне судбине целих јеврејских породица које су некада живеле у Београду и страдале у Холокаусту. – Пред Агенцијом за реституцију – Јединицом за враћање имовине жртава Холокауста, у току је поступак по захтеву Јеврејске општине Београд за враћање одузете имовине иза ранијег власника Албертине Сабо, која је била сувласник зграде у Милешевској улици број два. Ова заграда одузета је применом Закона о национализацији најамних зграда и

На згради у улици Високог Стевана 2 у Београду, у којој се од јесени 1941. године до марта 1942. налазила јеврејска болница, данас је откривена спомен плоча у знак сећања на Јевреје жртве Холокауста. „Овај догађај је јако значај за јеврејску заједницу јер се после више од 75 година ставља спомен плоча на место стратишта јер је у периоду између 18. и 22. марта 1942. године из ове зграде, у којој је била јеврејска болница, 800 Јевреја са јеврејским лекарима и медицинским особљем, као и чланицама Јеврејског женског друштва одведено камионима душегупкама у смрт”, рекла је председница Женске секције Јеврејске општине Београд Софија Француски Леви. Она је појаснила да је

Имплементација новог Закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста значајна је за Израел, пре свега због утичаја тог закона на побољшање положаја јеврејске заједнице, као и доброг примера другим земљама да следе модел који је Србија установила, изјавила је амбасадорка Израела Алона Фишер Кам. Алона Фишер Кам је, након састанка са директором Агенције за реституцију Страхињом Секулићем, оценила тај закон успешним, и навела да је важно да амбасада настави отворену комуникацију са Агенцијом за реституцију о свим проблемима јеврејске заједнице. Директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић рекао је да су усвојена законска решења таква да покривају све ситуације у вези са имовином јеврејске заједнице. „Судбину јеврејске заједнице и послератне

Очекујем да процес реституције буде окончан за седам година, уз мање отпоре иде сасвим добро, рекао је данас директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић, наводећи и да је Србија пример другима у отклањању последица холокауста. Он је изјавио, говорећи о реституцији, да очекује у наредних годину дана окончање свих поступака у натури, што се односи на пословне објекте, зграде, грађевинско земљиште, док ће враћање пољопривредног земљишта трајати још пет година. У периоду од пет година биће донета све решења о праву на обештећење, затим су потребне још две године, као поступање код одлука другостепених органа и судова, рекао је Секулић, наводећи да је то све заједно седам година. Он је

Бруно Бушић, Хрват, политички емигрант из комунистичке Југославије, у свом аманету „Хрватске усташе и комунисти“ нагласио је: „Истински хрватски комунисти и усташе подједнако су дубоко у себи носили идеју слободне и независне Хрватске и њеног пуног суверенитета унутар хрватских повијесних и етничких граница“. Пише: Вељко Ђурић Мишина Нисам довољно упућен одакле је Бушић црпео основе за своју тврдњу, али претпостављам да је читао делове преписке Јосипа Броза Тита и Иве Лоле Рибара из ратних година. Тако је, примера ради, млађани Рибар 12. јануара 1942. године, у писму Брозу из Загреба, показао невиђену радост што су немачко-хрватски преговори о граници у Срему окончани а нарочито договор којим је Земун постао део

У свом одговору („Недићева влада није исто што и влада НДХ“, Данас, 19. 2) историчар др Вељко Ђурић Мишина не казује ништа што већ није познато и што у своја два претходна текста нисам и сам рекао: наиме не постоје у историји две исте појаве, већ само сличне и само по тој линији се могу вући извесни паралелизми и аналогије. Наслов рада који ћу објавити као фељтон, како сам најавио у претходном тексту, стога и гласи: „НДХ и Недићева Србија – сличности и разлике“. Ово „сличности“ потцртавам како би Мишина боље разумео. Јасно сам у претходној полемици навео да је НДХ била држава, а Србија војноокупационо подручје, да је НДХ