arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Обележје за 40.000 жртава

Министарство културе и Јеврејска заједница подржали обележавање масовних гробница. У суботу, 77 година од отварања логора на Сајмишту. У логору на Сајмишту настрадало 30.000 Срба и 7.000 Јевреја и Рома. АКЦИЈУ “Новости”, да се достојно обележе масовне гробнице у којима почивају логораши, махом цивили, настрадали у логору на Сајмишту, после градоначелника Београда и Скупштине града подржали су и Министарство културе Србије и Јеврејска општина Земун. – Министарство културе и информисања подржава обележавање места на којима су сахрањене жртве логора на Старом сајмишту. Начин и врсту обележавања потребно је утврдити у сарадњи с надлежном установом заштите културних добара, односно Заводом за заштиту споменика културе града Београда. Министарство учествује у изради нацрта

Јавни час: 8. децембар – Логор на Сајмишту

Центар за примењену историју (ЦПИ) позива све заинтересоване да се у суботу, 8. децембра 2018, придруже обележавању 77. године од оснивања логора на Сајмишту и депортације јеврејских и ромских жена и деце. “Јеврејски логор Земун”, познатији као логор на Сајмишту, основан је децембра 1941. године од стране нацистичких снага у Београду у циљу дефинитивног уништења јеврејске, па и ромске популације Београда и окупиране Србије. До маја 1942. године кроз њега ће проћи око 6.400 Јевреја и 600 Рома. Док су Роми у већини пуштени, скоро су сви Јевреји убијени употребом специјалног гасног камиона. Логор ће наредних година бити намењен интернирању српских цивила са територија Независне државе Хрватске као и припадника

КОМИСИЈА ЗА “СТАРО САЈМИШТЕ”: Обележити сва места страдања

Закон којим ће бити регулисан статус меморијала на Сајмишту, у Београду, где је током Другог светског рата постојао један од највећих логора на југоистоку Европе, ускоро ће бити завршен. ЗАКОН којим ће бити регулисан статус меморијала на Сајмишту, у Београду, где је током Другог светског рата постојао један од највећих логора на југоистоку Европе, ускоро ће бити завршен. Да ли ће се у оквиру њега наћи и необележене масовне гробнице у Београду, где је сахрањено између 11.000 и 14.000 Срба и више од 6.000 Јевреја, још се не зна. – Све масовне гробнице требало би достојно обележити – каже епископ Јован Ћулибрк, председник Комисије задужене за меморијални комплекс на Сајмишту.

НА ГАРДОШУ ЗАБОРАВЉЕНА ГРОБНИЦА 6.500 СРБА

На Јеврејском гробљу на Гардошу у Земуну налази се заборављена масовна гробница у којој почивању посмртни остаци 6.500 Срба, махом цивила са Козаре, убијених или умрлих у нацистичком логору Старо сајмиште, пишу београдске “Вечерње новости”. Поред гробнице налази се бијели споменик, који је давних дана подигао СУБНОР и на којем пише само “Жртвама фашистичког терора 1941-1945”. Нигдје нема табле да је поред масовна гробница, да су у питању српски цивили, да их је било 6.500 и да су страдали у монструозном логору на Старом сајмишту, наводи лист. Предсједник Јеврејске општине Земун Ненад Фогел рекао је да се на Јеврејском гробљу налазе три масовне гробнице, од којих је највећа ова са

Никола Милованчев: Да ли постоје српске жртве логора Земун?

  Душан Комарчевић, новинар Радија Слободна Европа, објавио је 28. септембра 2018. изјаву г. Ефраима Зурофа и прилог под називом „Фрустриран сам због Старог Сајмишта“. Чланак је везан на доношење закона о уређењу музеја на месту нацистичко-усташког логора Земун (тзв. Сајмиште), у којем су злочинци од 1941. до 1944. убили велики број невиних људи – углавном Срба, Јевреја и Рома. Ја се овде нећу освртати на саму изјаву г. Зурофа и доношење закона, које је у току, већ на новинарски коментар – смањивање броја жртава нацистичко-усташких монструма, и то жртава из реда српског народа, као и на прикривање чињенице да је то био логор у којем је вршен геноцид над

Немања Девић

Немања Девић: Вређање успомена на жртве

Свако друштво и свака нација на свету имају своје симболе, датуме и личности по којима граде идентитет у савременом добу. У историјској свести Срба, поред знамења, епова и задужбина из средњег века, сећања на жртве у дугим периодима робовања и ослободилачкој борби 19. века, када је обновљена и државност, посебно место заузимају и догађаји из савремене историје. (Поводом текста „Спомен, омен или Голем“ Јоване Крстић, објављеног у Културном додатку „Политике“ 22. септембра 2018.) На првом месту, то су подвизи из Балканских ратова и Првог светског рата и жртве Другог светског рата. Међутим, Срби никада нису израчунали колико их је нестало у протеклом веку. Жртве нису пописане ни за ратове 1912–1918,

Зуроф: Фрустриран сам због Старог сајмишта

Фрустриран сам, јер не видим напредак у оснивању меморијалног комплекса на простору некадашњег логора Старо сајмиште, каже за Радио Слободна Европа (РСЕ) Ефраим Зуроф, директор центра “Симон Визентал” из Јерусалима и челник Међународног саветодавног одбора за Сајмиште. “Ја нисам српска Влада и не могу бити одговоран за проблеме. Морам да кажем да сам врло фрустриран. Именован сам за председника Међународног саветодавног одбора у лето 2015. године. Прошле су више од три године, а ја не видим никакав значајнији напредак. Претпостављао сам да ће до сада овај пројекат увелико напредовати, али то се, као што знамо, није десило”, каже Зуроф, након што је до јавности дошла информација да ни четврта верзија

Спорни име и статус Сајмишта

Нема сагласности о изради спомен-комплекса, Јевреји имају највише примедаба на предложени пропис. Траже да закон буде специјалан, да се комплекс зове „Сајмиште“ и да над њим ингеренције има Влада. Ни четврта верзија закона о Старом сајмишту, за коју се још колико прошле недеље нагађало да би могла бити коначна, није наишла на сагласност свих чланова Комисије за Сајмиште. Како сазнајемо, велике примедбе имају представници јеврејске заједнице, као и чланови комисије проф. Милан Кољанин, историчар и Веран Матић, председник Управвног одбора Фонда Б 92. Јучерашњи састанак Комисије је отказан, јер је председник, владика Јован Ћулибрк, хитно отпутовао у Израел, а представници јеврејске заједнице су прослављали велики празник Сукот. -Наше сугестије, које

Никола Живковић: Немци неће никада променити свој став према Србима

Гост емисије “Контрапункт” на Радио Београд 2, био је Никола Живковић, новинар, преводилац и публициста који је свој радни век провео у Берлину. Повод за разговор је шести том Живковећивих “Записа из Берлина”, који ускоро треба да се појави из штампе. Никола Живковић је и аутор књиге “Косово, дневник 1999/2000”, коју чине документаристички записи о трагичним дешавањима на Косову и Метохији у првим месецима по доласку снага Кфора, а између осталог на српски језик је превео књигу “Специјални задатак Балкан”, главног Хитлеровог дипломате за Балкан Хермана Нојбахера. Живковић je рођен је у жумберачком селу Драгошевци, у данашњој Хрватској. Преко две године – од јесени 1969. до лета 1972. године –

aleksandar-necak-konferencija.jpg

Александар Саша Нећак: Поднео сам оставку због ставова Вељка Ђурића Мишине

Уверен сам да свако има право да се определи и усвоји, у складу са својим моралним вредностима и достигнутим степеном друштвене свести, било коју идеолошку и политичку опцију. Такође сматрам да свако ту своју опредељеност мора да усклади са јавном функцијом коју у име друштава обавља, па тако и директор Музеја жртава геноцида др Вељко Ђурић Мишина. Као антифашиста, као грађанин Србије и као члан Управног одбора Музеја жртава геноцида обавезан сам да се у складу са мојим могућностима и способностима, свим легалним и легитимним средствима супротставим прекрајању историјских чињеница. Негирање учешћа и било какве одговорности Милана Недића у страдању Јевреја током Холокауста у окупираној Србији је неприхватљиво искривљавање историјских

У Спасићевом павиљону, планираном за музеј Холокауста, налази се теретана ,фото Н.Фифић

Меморијалу име по Сајмишту

Комисија за меморијални комплекс одбила нацрт прописа Министарства рада. Матић: Неприхватљиво да се комплекс зове Установа спомен-жртве Комисија за Старо сајмиште сложила се на седници у петак, упркос дисонантним тоновима који су се могли чути, да не прихвати Нацрт закона о овом меморијалу који је предложило Министарство за рад, уз корекције Секретаријата за законодавство, сазнају “Новости”. – Чланови Комисије били су за то да закон буде “лекс специјалис”, који би био усвојен заједно са статутом којим се јасно дефинише аутономија музеја који ће постојати унутар Меморијала – објашњава за наш лист Веран Матић, члан Комисије. – Имовински послови и услови за експропријацију земљишта на коме ће се налазити Меморијал требало би

У главну кулу недавно се уселила породица Фото Н. Фифић

Kасне и закон и меморијал

Незадовољство због спорости у доношењу прописа за комплекс Старо сајмиште. За установу спомен-жртве биће надлежно Министарство културе Ни после бројних најава да ће Србија ове године добити закон о Старом сајмишту тј. закон о установи спомен-жртве, од тога још нема ништа, а и од изградње меморијалног центра смо прилично далеко. У Централну кулу, у којој су се годинама налазили атељеи уметника и коју су градске власти иселиле, недавно се уселила једна ромска породица. И Италијански и Чешки павиљон имају станаре, па је питање када ће бити оспособљени за реконструкцију, док се у Турском павиљону, у коме је била логорска мртвачница, налази ресторан. Спасићев павиљон, где је била болница, и који

Ефраим Зуроф и епископ Јован Ћулибрк (Фото: Танјуг)

Када ће Србија добити Меморијални центар Старо Сајмиште?

Онај ко контролише прошлост – контролише будућност. Онај ко контролише садашњост – контролише прошлост. Овај цитат преузимам из поговора Зигмунда Баумана његовом делу „Модерност и холокауст”. Наслов поговора гласи: Дужност, присећати се – али чега? Пише: Веран Матић Иако мислим/о да смо део општих места, исправне улоге наших предака, различити облици понашања друштва, елите, лидера, у најмању руку збуњују, а ближи смо оцени да постоји свесна намера ревизије. Више од десет година мислио сам да учествујем у једном национално и глобално недвосмислено важном и чињенично потврђеном пројекту: причи о злочинима на Старом сајмишту у центру Београда. Иако ми никада није падала на памет као могућа, као да је ова дилема

Милан Недић (Фото: Википедија)

Р. Туцовић, В. Ђурић Мишина, А. Рокнић: Полемика о Недићу

Из листа „Данас“ преносимо полемику о генералу Милану Недићу и о томе да ли је његова власт „активно учествовала у решавању јеврејског питања у Србији“ Радосав Туцовић: Недићева влада активно учествовала у решавању „Јеврејског питања“ у Србији Историчар Радосав Туцовић о колаборацији Специјалне полиције са нацистима у Другом светском рату, за Данас Сва петорица злогласних шефова Специјалне полиције у време нацистичке окупације Југославије од 1941. до 1944, Божидар Бећаревић, Светозар Вујковић, Илија Паранос, Радислав Грујичић и Никола Губарев, добровољно су сарађивали са нацистима, односно са Гестапоом, закључак је мастер рада историчара Радосава Туцовића, под називом „Колаборација у Другом светском рату на примеру сарадње водећих личности Специјалне полиције са Гестапоом (1941-1944)“

Кафана постоји још од 1938. Фото П. Митић

“Каленић” јеврејској заједници

Донето ново решење по закону о отклањању последица Холокауста. Чувена београдска кафана припадала Адолфу Сабу, убијеном у логору Чувена кафана “Каленић”, симбол општине Врачар, враћена је Јеврејској општини Београд, потврђено је, за “Новости”, у Агенцији за реституцију. Тачније, Јеврејској општини, одлуком Агенције, припала је трећина познате кафане и по трећина од три локала у истој згради, у Милешевској улици 2. Остатак објекта, за који није било захтева за повраћај, остаће у власништву државе. Наиме, трећина пословних простора зграде у чијем се приземљу деценијама налазило пребивалиште многих песника и новинара, и у којој је, тик изнад кафане живео писац и боем Јаков Гробаров, и често ноћу сањао како му кревет пропада

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.