Povodom teksta Veljka Đurića „Popis žrtava je posao države, a ne grupe zaljubljenika” Na podizanju Memorijalnog centra srpskim žrtvama genocida u HH veku radimo, pre svega, zato što nijedna državna ili bilo koja druga institucija na tome ništa nije uradila. A već decenijama se o tome govori. Sve ostane na priči. Surove činjenice dokazuju da su, nažalost, milioni Srba stradali u ratovima HH veka. U zvaničnim evidencijama ni 20 odsto njih nije popisano. Svoj udeo u neurađenom ima i Muzej žrtava genocida. To, izgleda, nije poznato ni današnjem njegovom vršiocu dužnosti direktora Veljku Đuriću. Možda baš zato neka nesuvisla pitanja kuljaju iz njegovih novinskih napisa. I osporavanja rada onih koji

U godinama kada je u javnosti sistematski relativizovano gotovo sve u vezi s koncentracionim logorom Jasenovac, prisutna su nastojanja da srpskom narodu bude pripisan udeo u holokaustu na teritoriji okupirane Srbije Autori nedavno otvorene izložbe u Istorijskom arhivu Beograda postavili su pitanje kako je to Beograd vodio „običan”, „mirnodopski život”, dok je u logoru Sajmište sprovođen holokaust. Blog na zvaničnoj prezentaciji muzeja ovog logora sadrži tekst sa naslovom „Sveti Sava i holokaust”. Sveti Sava u tekstu nije doveden u vezu sa holokaustom, ali je postavljeno pitanje zašto postoji restoran u okviru nekadašnjeg kompleksa logora na Sajmištu i da li je prikladno da Srbi slave Sv. Savu na dan koji je

Uskoro rekonstrukcija memorijalnog kompleksa staro Sajmište. Postoje uslovi da se počne sa uređenjem, ali to je proces koji će trajati godinama Kula na Starom sajmištu REKONSTRUKCIJA centralne kule na Starom sajmištu počeće do kraja godine, a svi koji tamo imaju atelje, dobiće drugi, potvrđeno je u utorak na desetom sastanku Komisije za utvrđivanje programske kancelarije i davanje predloga modela upravljanja Memorijalnim kompleksom na Starom sajmištu. Spremni smo da počnemo rekonstrukciju centralne kule, a istovremeno radimo na parcelizaciji i blizu smo rešenja i tog problema. Imamo sve uslove da počnemo sa uređenjem, ali to je proces koji će trajati godinama i nije ga moguće završiti za šest meseci ili godinu dana –

Efraim Zurof i Tomislav Nikolić Predsjednik Srbije Tomislav Nikolić razgovarao je danas sa direktorom Centra „Simon Vizental“ Efraimom Zurofom o projektu pretvaranja bivšeg nacističkog koncentracionog logora „Staro sajmište“ u Beogradu u memorijalni kompleks. Taj kompleks bio bi, ne samo spomenik, već istovremeno i centar za obrazovanje mladih i mjesto koje bi svojom istorijskom težinom doprinosilo sagledavanju mirnije i bezbjednije budućnosti za sve ljude svijeta, saopšteno je iz Službe za saradnju sa medijima predsjednika Srbije. Zurof je zahvalio Nikoliću na podršci koju pruža projektu „Staro sajmište“, izrazivši želju da se ova lokacija stavi na mapu spomenika koje svako ko dođe u Srbiju mora da vidi. Nikolić je Zurofu rekao da će

Efraim Zurof i Ivica Dačić Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić primio je juče u Beogradu direktora Centra „Simon Vizental“ iz Jerusalima Efraima Zurofa sa kojim je razgovarao o projektu izgradnje memorijalnog centra holokausta Staro sajmište. U razgovoru je naglašeno da je važno da Srbija i Izrael jačaju saradnju u oblasti istraživanja i komemoracije holokausta i ratnih zločina u vremenu u kome je sve prisutniji i uočljiviji trend njihove relativizacije. Dačić je istakao da je projekat „Staro sajmište“ podjednako bitan za građane Srbije koliko i za građane Izraela, s obzirom da srpski narod svoja brojna stradanja u istoriji, uključujući u Jasenovcu, Kragujevcu i Starom sajmištu, nije učinio dovoljno poznatim u

Za rekonstrukciju Centralne kule gradska vlast planira da izdvoji 129 miliona dinara. – Prema prethodnim zamislima, biće to mesto sećanja na žrtve nacističkog logora, prostor u kome bi bila izložena sačuvana građao hiljadama Jevreja, Srba, Roma i antifašista stradalim na sajmištu smrti. – U toku ove godine biće formirano međunarodno savetodavno telo sa zadatkom da pomogne u osmišljavanju budućeg memorijalnog kompleksa na levoj obali Save Spomenik žrtvama logora Sajmište, rad vajara Miodraga Popovića Sedam decenija prošlo je od zatvaranja logora Staro sajmište, a trideset godina od ideje da se kompleks na levoj obali Save pretvori u memorijalni centar. Prvi korak ka tome biće načinjen tek ove godine, obnovom Centralne kule

Radovi na izgradnji Memorijalnog kompleksa na Starom sajmištu u Beogradu u spomen žrtvama nacističkih logora, koji će biti srpski „Jad Vašem“, počeće sljedeće godine, najavljeno je na konstitutivnoj sjednici Komisije grada Beograda za izgradnju ovog memorijalnog kompleksa. Radovi će početi prvo na kuli na prostoru Starog sajmišta, odnosno bivšeg upravnog odjeljenja Jevrejskog logora Zemun, kao i kasnije prolaznog njemačkog logora na Starom sajmištu jer se to može odmah uraditi.  „Ovo nije memorijal Beograda već stradanja srpskog, jevrejskog i romskog naroda. Ovo je memorijal univerzalne ljudske patnje“, rekao je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Aleksandar Vulin, koji je potpredsjednik ove komisije. On je podsjetio da je Beograd

  Nakon čišćenja i deljenja informativnog materijala, na mestu gde se nalazio logor Staro Sajmište održan je parastos . Služili su protojerej Zoran Kerezović i protođakon Damjan Božić uz blagoslov Patrijarha srpskog Irineja. Okupljeni građani su posle službe zapalili sveće i saslušali obraćanja najpre ogranizatora akcije Milana Ginića – saborca povereništva Dveri – Novi Beograd, istoričara Radovana Damjanovića, Miodraga Kojića osnivača udruženja „Ćirilica“ i člana starešinstva Dveri, Danila Tvrdišića.Snimljen je i video zapis toka akcije i dokumentarni materijal o životu na Starom Sajmištu danas. Danilo Tvrdišić je u svom izlaganju ukazao da se nada i da veruje da će ova akcija uroditi plodom i da će se na mestu zloglasnog logora Staro

To s Milanom Nedićem traje poodavno. Recimo, od “Sto najznamenitijih Srba”, 1993. godine. Knjiga u koju je akademik Dejan Medaković uvrstio Milana Nedića, predsednika srpske vlade u okupaciji za vreme Drugog svetskog rata, doživela je i drugo izdanje, 2001. godine. I postala ugaoni kamen u srpskoj istoriografskoj svesti o Milanu Nediću. Zbog “kvislinga Nedića”, akademik Medaković je žestoko napadan i u SANU i, razume se, izvan nje. Sve do danas. Onda se, igrom sudbine, dogodilo da zahtev za rehabilitaciju generala Nedića stigne u Okružni sud u Beogradu (3. jula), dva dana posle smrti Dejana Medakovića (1. jula). Zahtev su predali Srpska liberalna stranka, Udruženje književnika Srbije, Udruženje “Dveri”, Udruženje Srba