Staro sajmište – od logora do memorijalnog centra

Datum objave: utorak, 27 januara, 2015
Veličina slova: A- A+

Za rekonstrukciju Centralne kule gradska vlast planira da izdvoji 129 miliona dinara. – Prema prethodnim zamislima, biće to mesto sećanja na žrtve nacističkog logora, prostor u kome bi bila izložena sačuvana građao hiljadama Jevreja, Srba, Roma i antifašista stradalim na sajmištu smrti. – U toku ove godine biće formirano međunarodno savetodavno telo sa zadatkom da pomogne u osmišljavanju budućeg memorijalnog kompleksa na levoj obali Save

Spomenik žrtvama logora Sajmište, rad vajara Miodraga Popovića

Spomenik žrtvama logora Sajmište, rad vajara Miodraga Popovića

Sedam decenija prošlo je od zatvaranja logora Staro sajmište, a trideset godina od ideje da se kompleks na levoj obali Save pretvori u memorijalni centar. Prvi korak ka tome biće načinjen tek ove godine, obnovom Centralne kule sajmišta, u kome je u toku Drugog svetskog rata stradalo na hiljade Jevreja, Srba, Roma i antifašista.

Tender za utvrđivanje u kakvom su stanju temelji kule grad će raspisati sledećeg meseca. Rezultati analize poslužiće kao osnov za glavni projekat rekonstrukcije tog zdanja, tvrdi Goran Vesić, gradski menadžer i jedan od članova komisije za Staro sajmište.

– Za oba konkursa i izradu tehničke dokumentacije u budžetu za 2015. obezbedili smo milion dinara. U naredne dve godine planiramo da izdvojimo još 129 miliona dinara što bi trebalo da pokrije sve radove na Centralnoj kuli. Krećemo u obeležavanje tog stratišta i to je proces koji je trajati godinama – ističe Vesić.

Centralna kula postaće stožer budućeg memorijalnog centra, sa još dva paviljona, Italijanskim i Čehoslovačkim. Pre nego što počne njeno sređivanje, grad će morati da raseli umetnike koji po raznim osnovama koriste taj objekat od pedesetih godina 20. veka, a komisija treba da predloži programski koncept. Pre tri godine, kada je prethodna gradska vlast sa mrtve tačke pokrenula obnovu Centralne kule, rečeno je da će ona postati muzej, mesto sećanja na žrtve logora, ali i prostor u kome bi bila izložena sačuvana građaiz vremena stratišta. Tu bi se obavljala i naučna istraživanja o stradanju civila u Drugom svetskom ratu.

Da li će se taj plan menjati, ni posle četiri sednice komisije za Staro sajmište, kojoj predsedava slavonski vladika Jovan Đulibrk, nije poznato, kao što nije precizirano ni kako će biti uređena celokupna površina kompleksa od dvadesetak hektara.

– Sledeće godine, nadamo se, imaćemo obnovljenu Centralnu kulu, a ubrzo potom i Italijanski i Čehoslovački paviljon. Komisija priprema elaborat u kome će ponuditi svoje viđenje obeležavanja zločina na Starom sajmištu na osnovu kojeg će Vlada Srbije da odluči o prirodi memorijala – kaže Đulibrk.

Ulaz u logor

Ulaz u logor

U toku godine biće formirano i međunarodno savetodavno telo sa zadatkom da pomogne u osmišljavanju budućeg memorijala na levoj obali Save. Na njegovom čelu trebalo bi da bude Efraim Zurof, direktor centra „Simon Vizental” u Jerusalimu, kaže Đulibrk, a okupiće i stručnjake iz Evrope i Amerike. Jer, za tako važan projekat moraju se primeniti svetski standardi u čuvanju sećanja na holokaust i genocid.

– Oslonićemo se na standarde Jad Vašema, koji je uzor celom svetu za to kako se organizuju memorijali zato što su objedinjeni istraživački, arhivistički, bibliotečki, muzeološki i obrazovni aspekt. Ali, za razliku od izraelskog muzeja koji je posvećen sećanju na stradanje Jevreja uopšte, mi ćemo graditi memorijal na mestu gde se zločin desio, a to podrazumeva drugačiji pristup. Zato ćemo razmotriti i koncepte memorijala u Dahauu, Aušvicu i Poklone Gore u Moskvi – objašnjava vladika Đulibrk koji je osam godina u Jad Vašemu proučavao holokaust i genocid.

U rad komisije uključen je i predsednik Saveza jevrejskih opština dr Ruben Fuks. Zajednica koju on predstavlja želi da joj se dodeli Nemački paviljon.

– Insistiramo da u tom paviljonu predstavimo dostignuća predratne zajednice Jevreja u Srbiji, da pokažemo šta joj se u ratu desilo i šta je od nje ostalo. Važno nam je da osim žrtava i zločinaca prikažemo i pravednike, ljude koji su spasavali Jevreje u toku Drugog svetskog rata. Osim svedočenja malobrojnih logoraša koji su preživeli i pisma Hilde Dajč koja opisuje poslednje dane u logoru, od materijalnih svedočanstava stravičnog zločina ne posedujemo gotovo ništa. Ali najveći artefakt je samo Staro sajmište i, koliko god da je to sada zapušten prostor, njegova autentičnost je od neprocenjive vrednosti – kaže Fuks.

Upravo ta autentičnost decenijama je urušavana i ružena, tolerisanjem divlje gradnje. Sajmištem se raširio i „korov” zamršenih vlasničkih odnosa. Gledano s Brankovog mosta, vizurom tog prostora dominiraju panoi sa ispisanim imenima auto-servisa, restorana, teretana, pa čak i jednog privatnog fakulteta. Jedino nema belega da su tu, iza drveća i šiblja, pre sedam decenija, bili paviljoni smrti.

Spomenik kulture

1936. Kompleks Beogradskog sajmišta osmislile su arhitekte Milivoje Tričković, Rajko Tatić i Đorđe Lukić kao monumentalnu i modernu celinu sa središnjim paviljonom – kulom kao dominantnim motivom

1937. Održan prvi Beogradski sajam. Kompleks je tada činilo pet velikih jugoslovenskih paviljona, Centralna kula, paviljoni Italije, Čehoslovačke, Rumunije, Mađarske, paviljon Zadužbine Nikole Spasića i manje zgrade koje su zakupile kompanije poput holandske firme „Filips”

1938. Sagrađeni paviljoni Turske i Nemačke

1974. Postavljena prva spomen-ploča na zid nekadašnjeg ulaza u kompleks

1984. Otkrivena nova spomen-ploča od crnog mermera na betonskom postolju koja i danas postoji između kule i nekadašnjeg Turskog paviljona

1987. Skupština grada odlučila da Staro sajmište proglasi za spomenik kulture

1992. Usvojen plan detaljne regulacije kojim su objekti Starog sajmišta zaštićeni od rušenja. Dokument je predvideo njihovu obnovu, ali i izgradnju novih paviljona na mestu srušenih u savezničkom bombardovanju 1944.

1995. Otkriven spomenik žrtvama logora Sajmište, rad vajara Miodraga Popovića. Bronzana skulptura u obliku „raspuknute forme kruga čiji deo simbolizuje život, a drugi smrt” visoka je 10 metara i teška 20 tona

Seoba umetnika iz kule

Centralna kula adaptirana je u 18 ateljea u kojima eminentni slikari, vajari, grafičari stvaraju već decenijama. Jedan od njih, slikar, karikaturista i novinar Bogdan Jovanović, 62 godine atelje koristi kao radni i stambeni prostor. On i njegove kolege ne protive se da se iz kule isele ako dobiju adekvatnu zamenu, a to podrazumeva ateljee koji bi imali dovoljno dnevne svetlosti i visoke tavanice.

– Pre dve godine rečeno nam je da postoji mogućnost da se preselimo u adaptirane lokale u zgradi u Bloku 64. Međutim, oni ne zadovoljavaju osnovne uslove za rad jer su im tavanice visoke svega dva metra. Prethodnih meseci Centralnu kulu obilazile su razne „delegacije” od kojih niko nije znao da nam precizira šta će da bude u ovom prostoru, kao ni da li ćemo i gde mi biti preseljeni – kaže Jovanović.

(Foto D. Jevremović)

(Foto D. Jevremović)
1941–1944.

Na području Srbije koje će 1941. postati nemačka okupaciona zona, do Drugog svetskog rata živelo je oko 16.600 Jevreja, kao i 1.200 jevrejskih izbeglica iz srednje Evrope. Posle izbijanja ustanka u leto i jesen 1941. u masovnim streljanjima, zajedno sa Srbima pogubljeni su i gotovo svi jevrejski muškarci, kao i brojni Romi. Početkom decembra 1941. oko 6.400 jevrejskih žena, dece i starih zatočeno je u Jevrejskom logoru Zemun (Judenlager Semlin) na Beogradskom sajmištu. Sa njima je zatvoreno i oko 600 romskih žena i dece, podaci su iz istraživanja dr Milana Koljanina, višeg naučnog saradnika Instituta za savremenu istoriju u Beogradu.

– Logor se nalazio na teritoriji ustaške Nezavisne Države Hrvatske, ali je bio pod upravom nemačke policije u Srbiji. Od kraja marta do 10. maja 1942. jevrejski zatočenici, osim nekolicine žena udatih za Srbe, ubijeni su u kamionu gasnoj komori, čime je okončan holokaust na nemačkom okupacionom području u Srbiji – kaže dr Koljanin.

Ovakav kamion - gasna komora korišćen je i za ubijanje Jevreja zatočenih na Starom sajmištu

Ovakav kamion – gasna komora korišćen je i za ubijanje Jevreja zatočenih na Starom sajmištu

Logor na Beogradskom sajmištu potom je postao Prihvatni logor Zemun (Anhaltelager Semlin) i služio je za interniranje partizana, njihovih simpatizera, pripadnika rojalističkog pokreta otpora, kao i radno sposobnih osoba sa područja vojnih operacija. Zatvorenici koji su preživeli teške uslove života deportovani su u koncentracione ili radne logore u nacističkoj Nemačkoj ili u okupiranim zemljama. U savezničkom bombardovanju Beograda i Zemuna aprila 1944. logor je oštećen i stradalo je oko 120 zatočenika. Mesec dana kasnije predat je na upravu ustaškoj policiji, a krajem jula 1944. je raspušten. Prema dosadašnjim istraživanjima, napominje Koljanin, u Prihvatnom logoru Zemun internirano je 31.972 zatočenika, većinom Srba, od čega je trećina izgubila život.

Daliborka Mučibabić

Izvor: POLITIKA

Vezane vijesti:

FORMIRANA KOMISIJA ZA STARO SAJMIŠTE – Jadovno 1941.

uskoro izgradnja memorijalnog kompleksa staro sajmište

Staro Sajmište: Istina o stradanju Srba … – Jadovno 1941.

Memorijal holokausta na Starom sajmištu – Jadovno 1941.

Sajmište, mesto manipulacija – Jadovno 1941.

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top