Ливањско поље Архиве - Страница 9 од 17 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Ливањско поље » Страна 9

6. јун 1941. – 77 година од почетка страдања Срба Ливањског поља

5. јун 2018.

Овог јуна навршава се 77 година од почетка масовних усташких злочина над српским народом Ливањског поља. Према расположивим изворима, 6. јуна 1941. године група наоружаних усташа из Ливна упала је у Сајковић, српско село на западу данашње општине Ливно. Према писању Буда Симоновића у књизи Огњена Марија ливањска, усташе су дошле у Сајковић у потрази за Цвијом Пајчином, званим Орашчић, који се већ био одметнуо у планину и почео да пружа отпор властима НДХ. Пошто Цвију нису успели наћи, усташе су ухапсиле угледног и дугогодишњег губинског свештеника, оца Ристу Ћатића и Цвијиног млађег брата Јову. По свему судећи, отац Ристо је усташама свакако већ био трн у оку. Као и

Ливањско поље – непосредно пред рат 1992. године

21. март 2018.

У кратком видео запису аутор документуjе локалитете српског страдања са малоброjним и тада jош очуваним споменицима жртвама побиjеним 1941.г. од стране хрватских усташа. До сада наjкомплетниjи приказ о страдању Срба Ливањског поља 1941. године, урадио jе господин Будо Симоновић са своjом књигом „Огњена Мариjа Ливањска” Везане виjести: Вађење костиjу из jаме Равни Долац 1991. године Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 06. април 2012. године.

+Мара Јурић 1933-2018

2. март 2018.

У Банатском Деспотовцу, у осамдесетпетој години живота, преминула је Мара Јурић (рођена Лалић), родом из Доњих Рујана. Сахрана драге покојнице заказана је за 2. март 2018. године у 13 часова. Мара Јурић је била једна од 14-оро страдалника који су, након 42 дана, живи извађени из јаме Равни Долац на Динари, у коју је бачено 218 православних Срба из Горњих и Доњих Рујана. Вечан јој спомен, достојан блаженства! Мара Јурић је недавно сведочила и емисији ”Квадратура Круга” посвећеној страдању Ливањских Срба: http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/rts-1/2945609/.html У наставку преносимо њену причу из књиге ”Огњена Марија Ливањска” аутора Буда Симоновића. ———————————————————————————————————— Најмлађа У Банатском Деспотовцу, недалеко од Љубе Лалић-Коњикушић, живи и њена млађа сестра Мара, наjмлађа

Јово Бајић о „Огњеној Марији ливањској“ Буда Симоновића

26. децембар 2017.

Бесједа Јове Бајића, писца историчара и новинара на ромоцији шестог издања књиге Буда Симоновића „Огњена Марија ливањска“, одржаној на Београдском сајму књига 25. октобра 2016. године. Могу вам саопштити да сам у неку руку био сведок настанка књиге „Огњена Марија ливањска“ о којој данас разговарамо. Будо Симоновић и ја одавно се знамо. Радили смо заједно у „Политици експрес“, Симоновић је био „Експресов“ дописник из Црне Горе, и важио је за једног од најбољих новинара нашега листа, једног од најбољих репортера. Када су „Експрес“ деведесетих година почели рушити споља и изнутра, Будо је прешао у „Илустровану политику“ на чијим су се страницама, из броја у број, појављивале његове репортаже, а међу

Најава – Квадратура круга о страдању Ливањских Срба

25. новембар 2017.

Следеће суботе, 25. новембра, емитоваће се епизода емисије ”Квадратура круга” на Радио Телевизији Србије (РТС) која ће бити посвећена страдању Ливањских Срба 1941. године. У оквиру емисије, биће приказана и сведочења преживелих. Иначе, емисија ”Квадратура круга” се емитује сваке суботе у 18.30 часова на РТС 1. Претходне епизоде ове емисије можете наћи овде: http://www.rts.rs/page/tv/ci/series/17/rts-1/46/kvadratura-kruga.html Извор: Удружење Огњена Марија Ливањска

У Ливну шеснаест година касније

22. новембар 2017.

Одлазећи из Ливна 12. августа 1991. године, дан послиjе сахране посмртних остатака око 1.600 Срба страдалих у овом краjу у усташким покољима 1941. године и промоциjе моjе књиге „Огњена Мариjа ливањска“, посвећене тим злочинима, ниjесам ни слутио да ће проћи више од шеснаест година док се поново вратим у оваj проклети, окрвављени, опjевани и оплакани град. Иако су ноћ уочи сахране, у Ливну сиjевнули ножеви усташке мржње ( на паркингу испред хотела „Динара“ су, додуше, исjечене само гуме на петоро-шесторо возила београдске и новосадске регистрациjе), и даље сам наивно вjеровао да се зло не може поновити, да jе то само поjединачни ексцес, а не знак васкрслог, повампиреног усташког лудила и

У Аранђеловцу отворена изложба о Ливањским Србима

5. новембар 2017.

У парохијском дому цркве Светог Архангела Гаврила у Аранђеловцу, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског Господина Јована, 4.новембра т.г. отворена је изложба „Срби Ливањског поља-трајање кроз векове“, аутора проф др Вељака Ђурића Мишине и Радована Пилиповића. Уз богат уметнички програм изложбу је отворио протојереј Жељко Ђурица, коме се и овом приликом захваљујемо јер му километри од Брчког до Аранђеловца нису препрека да личним присуством покаже своју приврженост и подршку ливањским Србима. Поздравним речима, добродошлицом и подсећањем на историју и заоставштину ливањских Срба гостима су се обратили: протојереј Милован Ранковић, старешина цркве Светог Архангела Гаврила; Гордана Достанић, председник УО Удружења ОМЛ; Немања Девић, историчар; и протојереј-ставрофор Жељко Ђурица. У уметничком делу

Шесторо преживјелих Црногораца: ПЕРО, РАЈКО, ИЛИЈА (Рајков брат), ЛУКА и МИЈО, а испред њих МАРА ЦРНОГОРАЦ

Седам дана у гробници

31. октобар 2017.

Напомена редакције: Јуче, 29. октобра 2017. упокојила се у Господу Мара Козомора рођена Црногорац, једна од мученица која је након седам дана изашла жива из јаме Бикуше. Ово је њена прича коју се записао књижевник Будо Симоновић. Опијело и сахрана ће се обавити на Бежанијском гробљу у сриједу 1. новембра. Опијело ће почети у 11 часова. Покој души мученици Мари. Занимљиво jе такође да jе, чак и од оних коjа су спашена и на неки начин избjегла усташко немилосрђе, веома мало дjеце из ливањског краjа преживjело Други свjетски рат. Много их помрло jош у току рата. Стигле их посљедице страдања, покосиле болести, глад и свакоjаке друге недаће коjе су надолазиле у

Аранђеловац: Отварање изложбе ”Срби Ливањског поља – трајање кроз векове”

30. октобар 2017.

Изложбу експоната и фотографија коју је, са благословом Његовог Преосвештенства, тадашњег владике бихаћко-петровачког господина Атанасија, припремило Удружење Огњена Марија Ливањска у жељи да осветли део своје богате културне и духовне заоставштине и бурне историје, а која је приказана у Београду, Бања Луци, Новом Саду, Лондону и Бијељини, имаће прилику да виде и грађани Аранђеловца. Са благословом Његовог Преосвештенства владике шумадијског Господина Јована, изложба ће бити свечано отворена у суботу 04. новембра т.г. у 17 часова, у простору цркве Светог Арханђела Гаврила у Аранђеловцу. Аутори изложбе су: проф др Вељко Ђурић Мишина и Радован Пилиповић. Отац Милован ће одржати поздравну беседу, а присутнима ће се обратити и гост из Брчког – отац Жељко Ђурица иначе парох лијевањски до јануара

С. Живановић: Ко је био фра Срећко Перић

17. октобар 2017.

У последње време велики броj читалаца и заинтересованих људи обратили су ми се са питањем: ко jе био Фра Срећко Перић и по чему jе познат. Стварно, 72 године после завршетка II Светског рата и ужасног геноцида против Срба, Јевреjа и Рома у Хрватскоj многи никада нису чули за фра Срећка Перића, ма да се његово име често помиње у књигама и у поjединим новинским чланцима. Екуменисти у Српскоj Православноj Цркви понекад спомињу његово име jер jе он био римокатолички жупник у Нишу све до 25. маjа 1937. године, где jе радио као вероучитељ у школи. Основао jе две римокатоличке жупе у Србиjи. Још пре капитулациjе краљевине Југославиjе, он jе

Промоција књиге ”Ливањски Срби” у Београду – Резервишите време!

4. октобар 2017.

У недељу, 8.октобра у 18.30, у сали парохијског дома Вазнесењске цркве, ул. Адмирала Гепрата, Београд, одржаће се промоција књиге Ливањски Срби: Просвјетна и духовна заоставштина, аутора Бранка Докића и Радована Јовића. Поред аутора проф.др Бранка Докића, на промоцији ће говорити: проф.др Радивој Радић, проф. др Никола Рамић и др Милош Дамњановић. Књига коју ћемо вам представити је приказ прилика и заоставштине српске заједнице ливањског подручја, током дуге историје њиховог живота на том простору. У уметничком делу програма учествоваће: Снежана Јолић, Стефан и Никола Раду. Аутори и овом књигом широј читалачкој публици желе да прикажу део богате српске баштине и тиме, на још један начин и још једним у низу примера, искажу

У Бања Луци одржана промоција књиге Ливањски Срби – Просвјетно-културна баштина

30. септембар 2017.

У четвртак 28. септембра, у Бања Луци је одржана свечана промоција књиге Ливањски Срби: Просвјетно-духовна заоставштина. Промоција је одржана у Култутном центру Бански Двор, у присуству аутора проф. Бранка Докића и г. Радована Јовића, у присуству Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија, свештенства, Бањалучке културне и научне јавности, те Ливњака настањених у Бања Луци. Промоцију је отворена наступом женског камерног хора ”Бањалучанке” уз неколико пригодних песама. У поздравној речу, Сања Докић-Мрша, водитељ програма, поздравила је присутне, истакавши да ливањски Срби и те како имају чиме да се поносе у својој историји, са чим ће читаоци књиге имати прилике да се упознају. О књизи, као и историји ливањских Срба су потом

Промоција књиге ”Ливањски Срби” у Бања Луци

28. септембар 2017.

28У сарадњи са ауторима, Удружење Огњена Марија Ливањска вас позива на промоцију књиге ЛИВАЊСКИ СРБИ Просвјетно-духовна заоставштина проф. Бранка Докића и г. Радована Јовића која ће се одржати у четвртак 28. септембра у 19 часова у Банском Двору у Бања Луци О књизи ће говорити: рецензенти Жељко Вујадиновић и Душко Певуља, Слободан Наградић, Ранко Рисојевић и аутори. Добро нам дошли! Извор: Удружење Огњена Марија Ливањска

Зашто?

18. септембар 2017.

Сваки човек својим мртвима постави обележје, као спомен да су постојали и свет својим животом обдарили. Сваки народ, онима који су за њих у ратовима гинули, подигне обележје, за спомен на њихову жртву. Дирати у те спомене мртвима је вандалски чин јер значи, не пуко рушење камена, већ узнемирење душе покојника која живе не може у том чину зауставити. Такав вандалски чин догодио се неког од претходних дана (или ноћи) у селу Челебић, на спомен-гробљу на Барјаку. Спомен-плочу са именима страдалих Челебићана у рату 1992-1995.године, непозната особа (или особе) су у безумном чину мржње разлупале. Тиме су повредили осећања не само Срба него сваког човека који поштује своје и туђе

Будо Симоновић: Крв, светлост и тама

19. август 2017.

Приликом снимања филма „Иродови синови“ забележено је обиље материјала којег је, због временске ограничености, било немогуће уврстити у овај документарно-аналитички пројекат. Зато већину саговорника, Фондација Пријатељ Божји додатно представља појединачним видео записима. Будо Симоновић, књижевник, новинар публициста, аутор књиге “Огњена Марија Ливањска” говори о злочинима над Србима Ливањског поља. Посебна врста стратишта на којима су убијани Срби биле су јаме, природни отвори у каменитом тлу дубоке и по неколико десетина, а неке дубље и од сто метара. У њих су жртве бацане углавном живе. Никада се неће сазнати тачан број људи, жена и деце на овај начин побијених, као што се никада неће сазнати ни колики је укупан број јама